Izvor: Politika, 06.Jun.2014, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razgovori o Ukrajini u Normandiji
U Moskvi se o iskrcavanju govori kao o veoma važnom događaju u Drugom svetskom ratu, ali se ističe da je fašizmu slomljena kičma u Staljingradu i na Kurskoj dugi
Specijalno za „Politiku”
Moskva – Ruski, a verovatno i svetski, mediji mogu da odahnu – zvanični deo proslave savezničkog iskrcavanja u Normandiju je završen. Za divno čudo, uprkos očekivanjima, a ponekad i navijanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pojedinih medija, i ne samo medija, sve je završeno civilizovano, ništa se strašno nije desilo, učesnici su čak našli u sebi dovoljno snage da se fotografišu zajedno.
Istini za volju, francuski predsednik Oland je dvaput večerao, Dejvid Kameron se nije rukovao sa Putinom, a američki predsednik je razočaran što nije uspeo da izoluje ruskog kolegu. A kad su već mogli drugi, odlučio je da se i on „slučajno” sretne s njim.
Tako ruski mediji danas pišu o događaju koji je, umesto zbog značaja povoda, mnogo veću pažnju privukao zbog svoje političke pozadine. Ne propuštaju, naravno, da zabeleže da je pri susretu Vladimira Putina sa Dejvidom Kameronom, svojim prvim sagovornikom u nizu susreta koje je imao u Francuskoj, izostalo rukovanje. Posebno je oštar u izjavi za „Politiku” ruski istoričar Vladimir Lavrov, zamenik direktora za nauku Instituta za istoriju Ruske akademije nauka:
„Ne daj Bože da ponovo zatreba ruska krv, da ponovo zatreba da ih Rusija spasava – pružiće oni ruku i crnom đavolu! Ne bi to bilo prvi put u istoriji, kao što nije prvi put da zaborave da ih je Rusija toliko puta u istoriji spasavala. Sada se ponašaju tako zato što misle da su jači.”
U Moskvi se o iskrcavanju u Normandiji govori kao o veoma važnom događaju u Drugom svetskom ratu, o tome da je akcija blistavo izvedena, da je sve to „doprinelo da se rat završi 1945. a ne za 45 godina”, ali se ističe da je fašizmu slomljena kičma u Staljingradu i na Kurskoj dugi, kao i da su najveće i najvažnije bitke ipak vođene na kopnu, a ne iz vazduha.
Neki istoričari su spremni da opravdaju zakasnelu pomoć saveznika činjenicom da „ranije nisu mogli”, dok drugi smatraju da takvo opravdanje ne stoji – postoje situacije kad se nešto prosto – mora.
Naravno, ruski mediji, iako ističu da su susreti u Dovilu protokolarni i da nije reč ni o kakvim pregovorima, ističu da je to prva prilika da se lideri najmoćnijih zemalja sveta sretnu sa Putinom. Najveću pažnju privukao je (ne)očekivani susret sa američkim predsednikom Obamom, i mada su informacije o sadržaju razgovora za sada još sasvim kratke, šture, i predstavljaju uobičajenu frazu „da što pre treba zaustaviti krvoproliće”, činjenica da je do susreta ipak došlo tumači se kao šansa da će problemi u Ukrajini ipak početi da se rešavaju.
Mediji podsećaju na još jedan „slučajni” susret dva predsednika, u takođe ne baš povoljnoj političkoj situaciji – reč je o samitu G-20 u Peterburgu, kada Obama nije želeo da se sretne sa svojim domaćinom Putinom. Ipak, do susreta je došlo „slučajno”, a neposredno posle toga je Putin izneo svoj predlog za rešavanju sirijskog problema, kojim je sprečen rat samo nekoliko dana pre njegovog predviđenog početka.
Nešto manju, ali ipak veliku, pažnju privukao je Putinov „usputni” susret sa Petrom Porošenkom, novoizabranim predsednikom Ukrajine. U petnaestominutnom razgovoru, u prisustvu Angele Merkel, rečeno je takođe, „da treba što pre prekinuti krvoproliće na jugoistoku Ukrajine, kao i da obe strane treba da obustave ratna dejstva”. Šta će novi ukrajinski predsednik preduzeti da tako i bude, ostaje da se vidi.
Ponašanje Fransoa Olanda, koji je „kao pravi Francuz izdržao gastronomsko mučenje, večeravši odvojeno sa Putinom i Obamom”, naišlo je na odobravanje ruske javnosti, pogotovu zbog odlučnosti da ne popusti Obami, već da ispuni ugovor odavno potpisan sa Rusijom i isporuči dva nosača helikoptera, koji na jesen treba da budu završeni. Njegov gest se posebno ceni jer se jedan od brodova zove „Sevastopolj”, što „u poslednje vreme na Evropljane deluje kao crvena marama na bika”, a Obama je insistirao da se brodovi, umesto Rusiji, prodaju NATO-u.
U Moskvi se u poslednje vreme govori da bi Oland mogao biti posrednik u pregovorima između istoka i zapada Ukrajine.
Smatra se da je jučerašnji Putinov intervju francuskim medijima, u kome je rekao da nema nameru „ni od koga da beži” i da će razgovarati sa svima koji hoće s njim da razgovaraju, izbio iz ruku argumente protivnika dijaloga – ako jedna strana hoće da razgovara, a druga samo preti i podstiče ratnu retoriku, i ne samo retoriku, ko je tu onda agresor, a ko mirotvorac?
I nije slučajno što je, nakon toga, prema informacijama iz ruskih medija, Dejvid Kameron promenio svoje planove i stigao na „Orli” da sa Putinom porazgovara pre svih ostalih. I – da zabeležimo – na kraju razgovora je ipak došlo do rukovanja. Znači li to da je nešto i dogovoreno, ostaje nam da nagađamo ili da sačekamo sutrašnji dan, kada će verovatno sve biti jasnije.
Ljubinka Milinčić
---------------------------------------------------------
Svečano obeležen dan „D”
Kan – Svečanost kojom se obeležava 70 godina od iskrcavanja savezničkih vojnika u Normandiji održana je juče u Kanu, gradu na severu Francuske.
Prvi put zvanično je odata počast 20.000 civila koliko ih je ubijeno tokom 100 dana bitke za Normandiju, a na jučerašnji dan pre 70 godina skoro 3.000 ih je stradalo pod bombama, gotovo koliko i savezničkih vojnika, prenosi francuski list „Figaro”. „Želeo sam da budem ovde sa vama kako bih istakao žrtvu koju je civilno stanovništvo podnelo onih dana i onih noći u kojima je Francuska ponovo osvojena”, rekao je Oland na ceremoniji obeležavanja dana „D”.
Nijedan stanovnik Normandije nije znao da će 6. juna 1944. godine biti prvi dan jedne od najžešćih bitaka koje je Francuska vojevala, a u kojoj je ubijeno 110.000 ljudi, od kojih 20.000 civila, naveo je on, podsetivši na akcije članova pokreta otpora koji su tokom noći olakšali iskrcavanje, pomogli saveznicima i napadali naciste. „Mlade generacije moraju da pamte da se ovde dva miliona vojnika sukobilo na području gde je živelo milion civila”, istakao je francuski šef države.
Britanski veteran Džim Keli (91) (Foto Rojters)
On je odao počast svima, naglasivši da su Normandijci civili učestvovali u borbi hrabro koliko i vojnici koji su bili angažovani u oslobađanju Francuske. „Upravo zato što je Francuska proživela tu dramu, ona je solidarna sa drugim zemljama koje doživljavaju istu sudbinu i učestvuje u očuvanju mira na granicama Evrope i Afrike. Jer mi to dugujemo u znak sećanja na one koji su dali svoje živote za nas”, poručio je Oland misleći na situaciju u Ukrajini i Nigeriji.
Francuska je izuzetno svečano obeležila „najduži dan”, dan „D, uz prisustvo 19 šefova država i 1.800 veterana, navodi francuska štampa.
O veličini događaja govori program i lista zvanica, među kojima su britanska kraljica Elizabeta Druga, u pratnji članova kraljevske porodice, američki predsednik Barak Obama, ruski šef države Vladimir Putin, ali i novoizabrani ukrajinski predsednik Petar Porošenko.
Od oko 1.800 veterana koji prisustvuju ceremoniji, neki su juče prvi put ponovo bili u Normandiji otkako su se među 130.000 savezničkih vojnika iskrcali na normandijsku obalu, a većina je starija od 90 godina.
Na svečanost je pozvano 9.000 zvanica, a procenjuje se da je ceremoniji u regionu koji se godinu i po dana pripremao za ovu godišnjicu i gde je mesecima bilo nemoguće naći smeštaj prisustvovalo i oko 150.000 građana.
Za bezbednost se brinulo oko 12.000 policajaca, vojnika i vatrogasaca.
objavljeno: 06.06.2014.
.jpg)
