Izvor: Blic, 04.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proširenje EU pod znakom pitanja
Proširenje EU pod znakom pitanja
Odbijanje Francuza i Holanđana da na referendumima prihvate Ustav Evropske unije zadao je veliki udarac planovima za proširenje porodice evropskih država u kojoj se već nalazi 25 zemalja.
Prve na udaru krize u Briselu naći će se Rumunija i Bugarska, koje su već potpisale Sporazum o priključenju, i koje bi trebalo 2007. da uđu u EU. Potom slede Turska, sa kojom pregovori treba da započnu u oktobru, Hrvatska koja sa pregovorima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kreće čim se uhapsi general Ante Gotovina, četiri balkanske zemlje (SCG, Makedonija, BiH i Albanija), koje čekaju na početak pregovora, dok su na kraju reda Ukrajina, Moldavija i Gruzija, koje su pokazale želju da postanu članice Unije.
Komesar EU za proširenje Oli Ren istakao je da će planovi za proširenje biti nastavljeni po planu, ali da takozvana stara Evropa prvo želi da se prodube veze između šest prvobitnih članica Unije.
Ren je istakao da prve četiri države koje čekaju na ulazak u Uniju (Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Turska) moraju striktno da se drže procesa za priključenje i da će njihovi postupci sada biti još pažljivije posmatrani u Briselu. Ren je već najavio da će Rumunija i Bugarska dobiti formalno upozorenje o odlaganju pristupa Uniji do 2008. godine ukoliko ne dupliraju napore na reformama pravnog sistema i obračunu sa korupcijom.
'Bugarska ima još puno domaćih zadataka da uradi. Ona je do sada mogla da plovi u zavetrini Rumunije koja je bila više u fokusu, međutim, sada Bugarska mora da shvati da nije skinuta sa udice i da ima još posla da obavi', rekao je Ren.
Evropski komesar je priznao da je bilo poziva da se ponovo razmotri politika proširenja Unije, ali je napomenuo da je u 'interesu Evrope da ima stabilnu i modernu demokratiju u Turskoj i na Balkanu'.
Protivnici daljeg proširenja Unije ističu strah od novog talasa imigranata i rasta nezaposlenosti u zemljama 'stare Evrope', kao i gubljenje njihovog uticaja u Uniji. Prema poslednjim podacima, posle 1. maja prošle godine, kada je EU dobila deset novih članova iz nekadašnjeg komunističkog bloka, ukupno 150.000 imigranata se naselilo u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj.
Problem za ulazak Turske u EU mogla bi da bude nerešena situacija oko Kipra, podeljenog ostrva u Mediteranu gde Ankara ima 30.000 vojnika. Turska bi trebalo da do kraja meseca sa deset novih članica potpiše protokol o saradnji kao preduslov za početak pregovora sa Briselom 3. oktobra.
Da proširenje neće ići tako lako potvrdila je Austrija, koja je zapretila blokadom pregovora Ankare i Brisela ukoliko istovremeno ne počnu i pregovori sa Hrvatskom. Na drugoj strani, Velika Britanija insistira da Zagreb mora prvo da uhapsi i izruči generala Gotovinu Haškom tribunalu.
'Svaka od država kandidata za ulazak u Uniju ima posebne uslove koje mora da ispuni i nema jednog pravila koje važi za sve', rekao je Ren.
Uprkos tome, situacija u Briselu ostaće nejasna najmanje do Samita lidera zemalja članica 16. i 17. juna, kada će u Briselu biti dogovoreno kojim putem će Evropa krenuti ka budućnosti.
Posle odbijanja Francuza i Holanđana da ratifikuju Ustav, oglasio se i nemački kancelar Gerhard Šreder koji je pozvao ostale članice Unije da nastave sa procesom ratifikacije.
'Svaka forma preterane reakcije na odbijanje Ustava je pogrešna u ovom trenutku. Svih 25 zemalja mora da se izjasni o Ustavu', rekao je Šreder.
A. Petrović
