Izvor: Blic, 28.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plaše se otcepljenja
Plaše se otcepljenja
Poslednjih nedelju dana došlo je do strmoglavog rasta napetosti u Makedoniji, a prvi na meti rezigniranih građana našli su se predsednik Branko Crvenkovski i premijer Hari Kostov. U centru Skoplja se u ponedeljak uveče po jakoj kiši i uz velike mere obezbeđenja okupilo više od 20.000 građana koji su protestovali zbog decentralizacije kojom će albanska etnička manjina dobiti veća prava.
Plan o decentralizaciji države nalazi se trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pred poslanicima u Sobranju, a njime je predviđeno da Albanci dobiju veća prava naročito u pograničnim područjima gde čine većinu. Masovni protesti predstavljaju pretnju Ohridskom mirovnom sporazumu iz 2001. godine koji su potpisali albanski gerilci i makedonska armija, a kojim je sprečeno izbijanje građanskog rata u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Zakon o decentralizaciji je ključni deo tog sporazuma u čijem donošenju su veliku ulogu imali i političari iz zapadnih država.
Međutim, velika većina Makedonaca veruje da će zakon o decentralizaciji albanska manjina moći da se odvoji od Skoplja i ujedini sa susednim Kosovom, za koje Albanci veruju da će dobiti nezavisnost od Beograda.
Moto skupa bio je 'Cela Makedonija za čitavu Makedoniju', odnosno 'Ne ovakvoj teritorijalnoj podeli Makedonije'.
Prvi govornik, akademik Nikola Kljusev, ukazao je da udružena opozicija i naučna javnost podržavaju odredbe Okvirnog sporazuma o miru, potpisanog 2001. u Ohridu, kojim nije predviđeno teritorijalno deljenje opštinskih atara po etničkim principima, kao što sad predlaže Vlada.
U saopštenju koalicione vlade premijera Kostova, koju čine i albanske partije, navodi se da je zakon o decentralizaciji, kojim će 16 regiona preći u ruke Albanaca, zapravo ključan za mir i demokratiju u državi. Katarina Spasovska, novinarka nedeljnika 'Lobi' iz Skoplja, za 'Blic' ističe da opozicija do 23. avgusta ima rok da sakupi 150.000 potpisa kako bi zakon o decentralizaciji išao na referendum.
'Sakupljanje potpisa za referendum pokrenuo je Totor Petrov iz Svetskog makedonskog kongresa. Sada je opozicija još ujedinjenija nego 2001, kada je potpisan Ohridski mirovni sporazum, ali ne očekujem da će doći do velikih promena jer Vlada mora da izglasa zakon kako bi nastavila približavanje EU. Istina biće koplikovanije ako se sakupi neophodan broj potpisa jer prema Ustavu referendum mora da se održi u roku od 90 dana, što će blokirati rad parlamenta i dovesti do odlaganja lokalnih izbora'.
Met Prodžer, dopisnik Bi-Bi-Sija iz Skoplja, prenosi da makedonska vlada ima malo prostora za manevrisanje jer se njene ambicije o približavanju EU zasnivaju na implemantaciji Ohridskog sporazuma.
Lideri opozicionih stranaka pozvali su premijera da povuče predloženi paket zakona.Osim u Skoplju, protesti su održani i u Strugi i Kičevu. Tim predlogom Struga treba da postane grad sa većinskim albanskim stanovništvom, kao i Kičevo od 2008. godine, a albanski jezik postaje drugi službeni jezik u Skoplju. Protest u prestonici obezbeđivalo je između četiri i šest hiljada policajaca. A. Petrović
