Izvor: Politika, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekujte novu rezoluciju Saveta bezbednosti
Možete na kraju ove godine, ili ne znam ni ja kad, imati novu odluku koja će možda biti različita od Rezolucije 1244, a uzimaće u obzir neku novu situaciju i novu percepciju neke situacije
INTERVJU
Odnosi Francuske i Srbije ponovo su dostigli dobar nivo, kaže francuski ambasador u Beogradu Ig Perne, objašnjavajući su da su oni sada, kao tokom većeg dela dvadesetog veka, odnosi prijatelja. "Ali takvi odnosi imaju i jednu obavezujuću dimenziju – a to je da prijatelji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uvek treba da razgovaraju otvoreno", kaže Perne. "Iako ponekad istina nije ono što je najprijatnije čuti, mislim da najveća usluga koju prijatelju možete da učinite jeste da mu kažete istinu".
• O čemu konkretno govorite?
– Govorim o određenom broju stvari kao što i sami pretpostavljate. Između ostalog, i o Kosovu, ali ne samo o Kosovu. Ali taj jezik istine ne znači i mešanje u unutrašnju srpsku politiku.
• Vaš ministar Dust-Blazi je pre nekoliko meseci, tokom posete albanskog ministra spoljnih poslova Parizu, rekao da se Francuska zalaže za neku vrstu nezavisnosti za Kosova i Metohije, uz jako međunarodno prisustvo. Šta to znači?
– Ono što je ministar Dust-Blazi želeo da kaže jeste to da treba poštovati principe realnosti, a realnost je da u toj pokrajini 90 odsto ljudi želi nezavisnost. Mi ne kažemo da je to dobro ili loše, ali to je realnost, to je tako. Dakle, šta da se radi s tom realnošću? U obavezi smo da nju imamo u vidu i jasno je da ne možemo da isključimo ideju nezavisnosti, ali smo takođe svesni da stvari nisu jednostavne i da je međunarodno prisustvo neophodno. Kad imate vojno prisustvo u nekoj zemlji, da li možete tu zemlju zaista smatrati nezavisnom? Hoću da naglasim da rezultat pregovora nije unapred određen, i da postoji manevarski prostor koji Srbija treba da iskoristi. Za nas je od suštinskog značaja da se obezbede uslovi dostojanstvenog i normalnog života za manjine na Kosovu. Mi imamo vojnike na Kosovu, čak 2.400 vojnika, što je naš najveći kontingent van Francuske, posle onoga u Obali Slonovače. Naše trupe su raspoređene tamo gde se dodiruju srpsko i albansko stanovništvo, gde je situacija teška i osetljiva. Za nas je bitno da naši prijatelji Srbi na Kosovu preuzmu odgovornost za sopstvenu sudbinu i da brane svoje interese na konstruktivan način. Mi imamo zajednički interes na neki način, jer i mi želimo da Srbi ostanu na Kosovu, a i oni žele da ostanu tamo. Njihov položaj nije zadovoljavajući i mi podržavamo i želimo poboljšanje te situacije, ali je i na njima da doprinose tom poboljšanju.
• Govorite o realnosti na terenu i tome da 90 odsto stanovnika Kosmeta želi nezavisnost. Ali, u isto vreme, granice Srbije su međunarodno priznate. One obuhvataju i Kosmet.
– U pravu ste. To je jedna od komplikacija koje nosi ovo pitanje. Vi mislite na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN...
• Ne samo na nju.
– Da, ali to je poslednja pravna formulacija. Mislim da treba biti svestan toga da međunarodno pravo nije savršeno niti definitivno, ono evoluira i mora da prati realnosti i promene u percepciji te realnosti od strane međunarodne zajednice. Tako da možete na kraju ove godine, ili ne znam ni ja kad, imati jednu novu odluku tog istog Saveta bezbednosti koja će takođe imati međunarodnu pravnu vrednost i koja će možda biti različita od Rezolucije 1244, a uzimaće u obzir neku novu situaciju i novu percepciju neke situacije. Ovo vam govorim samo da shvatite da situacije nisu jednom date i da se mogu promeniti.
• Da li se već sada pregovara o takvoj rezoluciji?
– Nisam u toku i ne mislim da se o tome govori, ali vidim da se u nekim novinama prave aluzije na to. Naravno da se u različitim kabinetima verovatno razmišlja i o tome, ali ne vidim da ima pomaka u bilo kojoj tački razmatranja te konkretne mogućnosti. Pregovori o statusu, opet ponavljam, nisu gotovi. Naravno, treba se spremati unapred za sve mogućnosti, ali nema teksta rezolucije, čak ni embriona takvog nekog teksta. Naravno da ljudi koji se bave pregovorima moraju da razmišljaju i o tome da će se u nekom trenutku ti pregovori i okončati. To je moje lično osećanje i ja mogu da ne budem u pravu.
• Govorite o tome da 90 odsto stanovnika Kosmeta želi otcepljenje. Ali, po poslednjim istraživanjima, dve trećine građana Republike Srpske želi otcepljenje od Bosne i Hercegovine. Kažete da se shvatanje međunarodnog prava menja. Znači, za nekoliko godina bi RS mogla da se otcepi?
– Ja ne mogu da predvidim šta će biti u budućnosti. Danas je status Republike Srpske predmet međunarodnog ugovora koji svi priznaju. To je Dejtonski ugovor. Možda će sutra međunarodna zajednica želeti da promeni te svoje rezolucije i ugovore. Ja o tome ne znam ništa. Ali, sada ne vidim ni početak razmišljanja o toj temi, a video sam i izjave vaših rukovodilaca da ne treba dirati Dejtonski sporazum.
• Koliko sam ja shvatio izjave premijera Koštunice i predsednika Tadića, oni su rekli da poštuju suverenitet Bosne i Hercegovine kao što bi i međunarodna zajednica trebalo da poštuje suverenitet Srbije.
– Da, ja sam to isto video, ali pravo da vam kažem, situacija je drugačija, jer ovde UN upravljaju delom teritorije. Mi bismo hteli da se do rešenja za Kosovo dođe sporazumom, i ishod pregovora se ne može prejudicirati. Ipak, postoje datosti koje moramo da uzmemo u obzir.
• Sve vreme u Prištini govore da je nezavisnost jedino rešenje i da neće pristati ni na šta manje od toga. Niko na to ne reaguje, kao što niko u međunarodnoj zajednici ne reaguje na izjave zvaničnika Albanije koje se svode na otvorene teritorijalne pretenzije ka delu Srbije
– Nalazimo se u procesu pregovaranja, gde svako izražava maksimum svojih pretenzija. Ali, međunarodna zajednica je već istakla da ima nameru da ostane i civilno i vojno angažovana, koji god da bude status Kosova. Mislim da je to vrlo jasna poruka.
• Ali ovde diplomatski predstavnici često žestoko kritikuju politiku Vlade Srbije, a ne vidimo isti odnos kad predstavnici Albanaca poručuju da ništa osim nezavisnosti ne dolazi u obzir
– Mislim da su naše poruke ipak bile jasne. Mogu da vas uverim da je Kontakt grupa i pismeno uputila jasne poruke da je neophodno da se situacija poboljša. Međunarodna zajednica je svesna toga da, iako 90 odsto stanovnika želi nezavisnost, onih deset odsto želi dostojanstven život. Mi želimo da tim ljudima obezbedimo dostojan i normalan život i poručili smo da će, dok ne bude garancija za to, i civilno i vojno prisustvo biti jako. U tome smo vrlo odlučni. Međutim, međunarodna zajednica je veoma zabrinuta što ne postoji dovoljno znakova podsticaja Srbima s Kosova da svoju sudbinu uzmu u sopstvene ruke. Veoma smo zabrinuti smo zbog toga, jer nam se čini kao da je samo međunarodnoj zajednici ostavljeno da ispunjava taj zadatak, bez pomoći Srbije.
• A možda je Srbima s Kosmeta samo jasno šta će se desiti ako pokrajina postane nezavisna i plaše se toga
– Možda, ali po našim saznanjima ima i onih koji žele da preuzmu odgovornost za svoju sudbinu i konstruktivno se za nju angažuju.
• U sedištu NATO-a nedavno sam čuo da se planira da Kosovski zaštitni korpus nastavi da postoji, jer "Kosovo treba da ima svoje snage bezbednosti".
– Da, razmišlja se o tome. Jasno je da će Kosovu biti potrebne neke policijske ili bezbednosne snage, ali i tu se radi o diskusijama i pregovorima. Stvari nisu jasno uokvirene. Neki kažu "hoćemo kosovsku armiju", drugi da treba da budu snage s malokalibarskim oružjem, nalik na žandarmeriju, ali to su stvari o kojima se još pregovara. Opet ponavljam, postoji manevarski prostor. Princip je da se traži razumno rešenje.
• Meni ipak izgleda kao da međunarodna zajednica, odnosno NATO, želi da što pre povuče svoje vojnike i da na Kosmetu ostavi lokalne snage. A zemlja sa svojom vojskom je nezavisna zemlja. Zar ne?
– Opet se vraćamo na istu temu. Međunarodna zajednica je uputila jasnu poruku da će na Kosovu ostati vojno prisutna.
-----------------------------------------------------------
Ne blokiramo ukidanje viza
• Da govorimo otvoreno. Da li Francuska zaista blokira liberalizaciju viznog režima za zemlje zapadnog Balkana?
– Razgovor o pitanju viznog režima trenutno je veoma složen. Ali stvari su složenije nego što vi kažete i manje negativne nego što se misli. Pre nekoliko meseci, potpisali smo ugovor o readmisiji, koji je jedan od suštinski važnih uslova da se olakša vizni režim. Trenutno pred sobom imamo situaciju koju treba da učinimo boljom u relativno kratkom roku. Ali vi znate da mi u Francuskoj imamo i svoje brige, jedan specifičan unutrašnji kontekst. Naša ideja je da se omogući olakšavanje viznog režima uz poštovanje pravila i šengenske procedure. Znate, uvek u EU ima onih koji kažu da nisu oni krivi već komšija, ali su naša ramena dovoljno široka da možemo da izdržimo i to.
-----------------------------------------------------------
Zidanu odmah oprošteno
• Da li ste oprostili Zidanu, s obzirom na to da ste i ovaj državni praznik Francuske, 14. jul, mogli da slavite kao svetski prvaci u fudbalu?
– Ako sam dobro razumeo, način na koji je dočekan u Francuskoj dobro pokazuje da mu je odmah oprošteno. Ali moram nešto da primetim. Da li se bunio njegov italijanski kolega? Nemam utisak da je on podneo prigovor na Zidanovo ponašanje, tako da možda ima stvari koje tu nisu jasne. Naravno, želim da čestitam našim susedima – Italijanima. Oni su odigrali odličnu utakmicu. Mi smo pokušavali da damo gol, nismo uspeli, jer je italijanska odbrana odigrala odlično. A ni biti drugi nije loše, složićete se?
Vladimir Radomirović
[objavljeno: 14.07.2006.]
