Izvor: Blic, 23.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamina reforma nada za još 30 miliona ljudi
U američkom senatu juče su drugi dan zaredom demokratski i nezavisni senatori nadglasali republikance u korist zakonskog predloga Baraka Obame, predsednika SAD, o reformi zdravstva koja bi trebalo da omogući da bar oko 30 od preko 46 miliona do sada neosiguranih Amerikanaca bude zdravstveno zbrinuto. Obama je ovaj događaj ocenio kao veliku pobedu američkog naroda i važnu prekretnicu u svom mandatu.
„Ovaj zakon će obezbediti pomoć za milione i milione Amerikanaca koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se svakog jutra bude bez zdravstvenog osiguranja ili u strahu da će ga izgubiti", kazao je Hari Rid, šef grupe demokratskih senatora.
U Senatu će danas biti održan i treći krug glasanja koji će verovatno proteći u istom odnosu snaga - 58 demokratskih i dva nezavisna senatora protiv 40 republikanaca, koji je se protive reformi, a u četvrtak će na katolički Badnji dan senatori glasati i po četvrti put, ali će u tom krugu za podršku Obaminoj reformi biti dovoljna prosta većina glasova.
Još tokom predsedničke kampanje protivnici Obame plašili su birače njegovim „socijalističkim" stavovima i kritikovali plan reforme zdravstva koji je on najavljivao. U prvih šest meseci u Beloj kući američki predsednik se više bavio ekonomskom krizom, a onda je red došao na reformu zdravstva i polemike su se zahuktale novom snagom.
U rešenosti da sprovede promene u zdravstvu Obama se oslanjao na ankete koje su pokazivale da većina Amerikanaca nije zadovoljna kvalitetom medicinskih usluga koje dobijaju u okviru dosadašnjeg sistema. Uz to, on je više puta skretao pažnju na činjenicu da je taj sistem jedan od najskupljih u svetu.
Osnovne teze reforme koju je formulisala Obamina administracija zvuče dosta privlačno. Amerikancima obećavaju da porodice više neće morati da se zadužuju zbog nepredviđene bolesti, da će na osiguranju na duži rok uštedeti i poslodavci i vlasti, da se hronični bolesnici više neće suočavati s teškoćama u traganju za odgovarajućom polisom zdravstvenog osiguranja. Obama tvrdi da će Amerikanci daleko manje obolevati jer će se u novom sistemu značajna sredstva uložiti u prevenciju bolesti.
U ostvarivanju ovih ciljeva treba da pomogne izgradnja jedinstvenog sistema osiguranja koje će biti obavezno za sve Amerikance. U ovom trenutku bez osiguranja je oko 46,3 miliona stanovnika SAD. Za one kojima je čak i državni sistem osiguranja finansijski nedostižan predviđene su subvencije. Sredstva koja će pokrivati te troškove vlada namerava da zahvati iz poreza koji će plaćati porodice sa godišnjim prihodima preko 350.000 dolara. Zato su glavni protivnici Obaminog plana upravo iz redova tih imućnijih, koji nisu oduševljeni perspektivom da plaćaju za medicinske usluge sunarodnicima s manjim prihodima.
Glavne polemike su se vodile o prednostima i nedostacima jedinstvenog fonda zdravstvenog osiguranja u kojem svu brigu za kontrolu troškova vode državne strukture, što bi trebalo da zameni sadašnji sistem zasnovan na slobodnoj konkurenciji više fondova. Zagovornici Obaminog plana tvrde da postojeći sistem dovodi do toga da lekari često pacijentima prepisuju nepotrebno skupo lečenje da bi sami zaradili. U okviru jedinstvenog sistema lekari će prepisivati lečenje samo onima kojima je to zaista potrebno, dok će oni koji žele nešto preko toga morati to da rade za svoj račun u privatnim ordinacijama, kao što je to u mnogim zemljama Evrope.
Protivnici Obamine reforme pak plaše javnost prognozama da će na besplatne medicinske preglede ići pre svega dokoni i da će se u čekaonicama zdravstvenih ustanova otegnuti dugi redovi, što će usporiti zbrinjavanje onih kojima je lečenje najpotrebnije.
Uspešnom prvom krugu glasanja u Senatu u ponedeljak prethodila je prava politička pijaca gde je Hari Rid, šef grupe demokratskih senatora, morao da pristaje na sve moguće ustupke svojim stranačkim kolegama. Tako je senator Ben Nelson, koji je obezbedio ključni glas, izborio brojne povlastice za svoju rodnu Nebrasku. Nelson je izričito zahtevao da se u toj saveznoj američkoj državi novac poreskih obveznika ne izdvaja za troškove abortusa.
Obamini vakcinisani protiv novog gripa
Cela porodica Baraka Obame, predsednika SAD, vakcinisana je protiv novog gripa nakon što je on u nedelju poslednji dobio vakcinu protiv te bolesti. Njegova supruga Mišel vakcinisana je nekoliko dana ranije, dok su njihove ćerke Malija (11) i Saša (8) imunizovane još krajem oktobra, kada su cepiva protiv novog gripa obezbeđena za školsku decu u Vašingtonu.
Sistem zdravstvene zaštite u SAD
-Za razliku od drugih razvijenih zemalja, u SAD ne postoji jedinstveni sistem zdravstvene zaštite;
-Polovina ličnih bankrotstava u SAD izazvana je barem delimično dugovima za zdravstvene usluge;
-U 2008. od oko 300 miliona građana SAD, 46,3 miliona je bez osiguranja, ali protivnici zdravstvene reforme navode da u taj broj ulazi i 9,2 miliona emigranata i 18 miliona Amerikanaca koji zarađuju više od 50.000 dolara godišnje;
-Četvorostruki rast cena polisa u odnosu na rast plata duplirao je stvarnu cenu osiguranja u poslednjih devet godina;
-Većina Amerikanaca zdravstveno osiguranje ima preko firmi u kojima su zaposleni, dok deo uplaćuje novac u privatno osiguranje;
-Svi Amerikanci stariji od 65 godina imaju pravo na „Mediker", državni program zdravstvene zaštite, dok roditelji sa malim primanjima, deca, porodilje i ljudi sa teškim oboljenjima mogu da koriste vladin program „Medikejd";
-Vojnim veteranima država plaća zdravstvenu zaštitu;
-Povećanje cena zdravstvenih polisa prouzrokovalo je pad broja osiguranika, pa je država prinuđena da više ulaže u programe „Mediker" i „Medikejd."
