Izvor: Politika, 12.Nov.2014, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelovka koja bledi
Iznenađujuća fotografija Su Ći i predsednika Tjen Seina uoči istorijskog sastanka vlasti i opozicije u Mjanmaru
Iznenađujuća fotografija rukovanja nobelovke Oun San Su Ći i Tjen Seina, predsednika Mjanmara i njihov zajednički ulazak u salu gde se održao istorijski prvi ikad zakazani sastanak vlasti i opozicije, mogli bi da nagoveste da se politički život u ovoj (uz Severnu Koreju), doskora najizolovanijoj zemlji sveta, sa 60 miliona stanovnika – menja.
Ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da se menja Oun San Su Ći, nekadašnji simbol doslednog nenasilnog otpora oficirskoj diktaturi u Mjanmaru.
S jedne strane seli su predstavnici brutalne vojne vlasti koji su tek skoro skinuli uniforme da bi pobedili na „slobodnim” izborima kao Ujedinjena partija solidarnosti i razvoja (USDP), a sa druge – Su Ći (69), predvodnica opozicione Nacionalne lige za demokratiju (NLD), i još nekoliko manjih partija i zastupnika etničkih grupa, kojih, inače, u Mjanmaru ima više od 130.
Tema razgovora bila je priprema za izbore 2015 – ali uz obavezno isticanje da stabilnost i jedinstvo mora da prethode demokratiji, što je u burmanskim političkim krugovima obavezna mantra još od osamostaljivanja 1948.
Posle puča 1962, vojska je držala vlast najpre u formi revolucionarnog „burmanskog puta ka socijalizmu”, a potom kao surovi jednopartijski represivno-nacionalistički režim. Tek 1990. održani su izbori na kojima je 59 odsto glasova osvojila Su Ći i njen NLD, ali generali, međutim, nisu priznali tu pobedu. Štaviše, sledio je teški progon i krvavi obračun s političkim aktivistima koji su se protivili hunti, a sama Su Ći, iako se zalagala za mirno protivljenje režimu, držana je više od 15 godina u kućnom pritvoru.
Međunarodna zajednica reagovala je na stanje u Mjanmaru sankcijama i blokadom, održavajući stalni, ali slabo uspešan pritisak na vojnu vladu, da bi konačno 2003. bila objavljena Mapa puta ka demokratiji, koja podrazumeva novi ustav, obnovu rada partija i nove opšte izbore. Autor tog plana i tadašnji premijer Kin Njunt, međutim, ubrzo je smenjen i osuđen na 44 godine robije.
U međuvremenu, Su Ći, koju je preko medija više poznavao svet nego njeni sunarodnici, stekla je višedecenijskim principijelnim otporom vojnom režimu, zvanje „demokratske ikone” i ugled sličan Gandiju, dalaj-lami i Mandeli. Dobila je Nobelovu nagradu za mir, nagradu „Saharov”, Zlatnu medalju časti Američkog kongresa, nemačko priznanje „Vili Brant” i mnogobrojne druge počasti.
Posle izbora 2010, na kojima NLD nije učestvovao, a USDP je osvojio 80 odsto glasova, čemu se pribraja i podrška četvrtine poslanika koje u parlament direktno imenuje vojska, izgledalo je da se radi samo o minornim promenama.
Ali, generali su popuštali; na dopunskim izborima 2012. godine, NLD je ipak uspeo da uđe u skupštinu i Su Ći je prvi put dobila priliku da kritike vladi upućuje pod zaštitom mandata koji su joj poverili birači, a i da najavi kandidaturu za predsednika republike.
Istovremeno, međutim, Oun San Su Ći, kao sledbenica teravada budizma za koji se smatra da odbacuje bilo kakvo nasilje i traga za duhovnim preporodom, umnogome iznenađuje javnost drugačijim rečima i postupcima.
„Nisam protiv nasilja iz moralnih razloga, već iz političkih i praktičnih”, rekla je primajući jednu od nagrada.
Su Ći se, naime, promenila i kako se sve češće ukazuje – ne diže glas protiv nacionalističke „burmanizacije” – genocida islamskih manjina, protiv pokolja i spaljivanja sela u kojima živi stanovništvo neburmanskog porekla, protiv terora koje militantni budisti sprovode za likvidaciju inoveraca, protiv sistemske državne korupcije i skoro legalizovane trgovine drogom, protiv teške i masovne bede, besmislenih vradžbina i oficijelne astrologije i numerologije.
Ona se – da li za čudo? – sporazumeva upravo sa akterima tih postupaka – sa svojim neprijateljima iz vojske.
Inače, prosečna starost članova izvršnog komiteta stranke NLD, kojoj je Su Ći na čelu kao neprikosnoveni autoritarni lider, iznosi 64 godine, dok prosečan stanovnik Mjanmara ima samo 27 godina. Očekivati je zato da mladi više traže i bolje razumeju svet koji se menjao dok je Su Ći bila u kućnom pritvoru, koji je – uzgred budi rečeno – bio izrazito komforan, ako ne i luksuzan.
Takođe, kritiku trpi i njeno zalaganje samo za istraživanje činjenica iz ranijih režima, „radi utvrđivanja odgovornosti, a ne odmazde” i protivljenje suđenjima za počinjene državne zločine, jer bi, kako sad veruje, insistiranje na kaznama samo produžilo vladavinu vojske. Neophodni su, kaže Su Ći, dogovori i kompromisi i pre svega se mora naći način za pomirenje.
S druge strane, njeni protivnici tradicionalisti zameraju joj što je bila udata za Engleza, što njena deca žive u Londonu i imaju britansko državljanstvo, a to je, prema ustavu, prepreka da se kandiduje za predsednika sledeće godine.
No, započeta saradnja sa vojskom i sve bolji odnosi s vladom verovatno će omogućiti ustavne izmene, tako da bi Oun San Su Ći možda mogla da posle decenijske borbe protiv generalske hunte postane predsednica republike.
Dušan Pocin
objavljeno: 12.11.2014.
