Izvor: Politika, 14.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije sve izgubljeno
Od našeg specijalnog izveštača
BERLIN, 13. juna – Mišljenja u vezi sa igrom naše reprezentacije i ovde u zemlji domaćinu Mundijala, ali kako saznajemo i u domaćoj javnosti podeljena su kada je u pitanju učinak "plavih" u prvom susretu protiv Holandije, u kome smo poraženi (0:1). Mnogi posmatrači ovde smatarju da je naša reprezentacija igrala veoma dobro, ali da nije imala sreće i da su pojedini igrači pružili mnogo manje od onoga što se od njih očekivalo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />To pre svega važi za Mateju Kežmana, koji je uz Dejana Stankovića, prvo ime u našoj reprezentaciji. To potvrđuju i ocene koje su naši igrači dobili u nemačkim sportskim listovima. Na čelu liste onih koji su ostavili dobar utisak na ovdašnje izveštače bili su golman Jevrić, Predrag Đorđević, Stanković Krstajić, Milošević i Duljaj. Na drugoj strani liste, našao se nesrećni Nenad Đorđević uz našeg najboljeg strelca u kvalifikacijama Mateju Kežmana.
Strah od napadača
Mnogi strani novinari posle utakmice u Lajpcigu tražili su od naših izveštača da im objasne zbog čega se selektor odlučio da startuje sa pojačanom odbranom i onako već dovoljno defanzivno orijentisanog tima.
Petković je to objasnio na konferenciji za štampu dan kasnije u našem štabu u Bilerbeku, strahom od Arijena Robena, odnosno krilnih napada Holanđana.
Bilo, kako bilo, eksperimen nije uspeo, Roben je ipak bio neuhvatljiv, a ceh smo platili porazom.
Izgubljeno je i samopouzdanje, a nadamo se i iluzija da se na ovakvom takmičenju može računati smo na odbranu kao faktor koji odlučuje utakmice. Dosadašnja dešavanja pokazuju da i dalje vredi ona izreka da je napad najbolja odbrana, što je razlog više da se i naš selektor dobro zamisli nad tom činjenicom. Isključivo odbrambenom taktikom sa napadom u koje je jedan isturen čovek daleko niko neće stići na ovom prvenstvu.
Ovakav pristup nije doneo rezultat ni ekipama koje u svojim redovima imaju tehnički mnogo "obrazovanije" pojedince, koji su u stanju da precizno upute duge lopte, ili da ih u napadu prihvate između dvojice, ili trojice bekova. Ovo "umeće" u kod nas pokazao je samo Savo Milošević, ali bez brzog priključka nekog iz srednjeg reda naše akcije ostajale su nedorečene. Potreban nam je znači, ako ne mnogo brži napad (osim Koromana i Ljuboje nemamo takve igrače), onda svakako osmišljeniji, koji se gradi sa jasnim ciljem upošljavanja nekog od strelaca u špicu napada. Brzopleto nabacivanje čim se prekorači centar igrališta bilo na Miloševića, bilo na visokog Žigića, neće vredeti, kao što nije vredelo ni Eglezima forsiranje odličnog skakača Krauča protiv Paragvaja.
Malo prostora za razmišljanje
Dakle na potezu je Ilija Petković, Posle svega teško da će imati mnogo izbora, bez obzira što nas u petak čeka veoma ambiciozan protivnik – Argentina. Naše šanse su u činjenici da su nas Argentinci, bar ako je ceniti po raspoloženju njihovih izveštača, već "prežalili", kao i u renoviranoj postavi, koja se neće osloniti samo na čuvanje Jevrićevog gola.
Selektor Petković je glasno razmišljao o toj opciji, ne baš na ovako otvoren način, ali verujemo da će primeniti nešto iz ofanzivnog arsenala, ako u njemu uopšte ima municije "većeg kalibra".
To, na drugoj strani znači hod po ivici žileta. Naš naredni protivnik ima tim za respek i neskrivene ambicije. Radi se o igračima koji su visoko kotirani na svim rang listama, počevši od Krespa, Rikelmea, Sorina, Saviole... koji pored patriotskih motiva, imaju nameru da im ovaj šampionat posluži za podizanje rejtinga, odnosno cene na svetskoj fudbalskoj pijaci.
Svaka greška u tom susretu može da znači razervaciju povratne karte za Beograd.
Na drugoj strani, jedan bod može, ali ne mora ništa da znači. Drugačije bi bilo da Holanđani i Argentinci nisu pobedili i već stvorili zalihu od tri boda. Jer, ni Obala Slonovače nije tim bez ambicija i ne bismo se kladili da će utakmicu protiv naše reprezentacije, bez obzira na ishod meča protiv Holandije, odigrati reda radi...
[objavljeno: ]
