Izvor: Vostok.rs, 19.Jan.2013, 18:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MKS će početi da se «naduvava»
19.01.2013. -
Američkom segmentu Međunarodne kosmičke stanice će 2015. godine biti dodat još jedan modul, na naduvavanje. NASA njegovu izradu poverava privatnoj aerokosmičkoj firmi «Bigelou aerospejs». Ugovor na iznos od 17,8 miliona dolara potpisao je osnivač firme Robert Bigelou, koji je takođe vlasnik mreže jeftinih hotela Budget Suites of America.
Model na naduvavanje (BEAM, Bigelow Expandable Activity Module) koji je težak manje od jedne tone najverovatnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << će biti lansiran na MKS privatnim teretnim brodom «Dregon». Na orbiti će poprimiti oblik cilindra dužine 4 i prečnika 3 metra. Ovakva dodatna sekcija predstavlja dobru mogućnost za proširenje životnog prostora stanice, smatra dopisni član Ruske akademije za kosmonautiku Jurij Karaš:
- Modul na naduvavanje za MKS je pre svega mesto za boravak kosmonauta. On je vrlo kompaktan kad se dopremi na orbitu, a tamo se pretvara u veliku konstrukciju. Ovakve «kuće» na naduvavanje danas se razmatraju ne samo kad je u pitanju projekat u blizini zemlje, već i projekat za Mars. Kompanija «Mars-1» koja nudi slanje ljudi na Mars «u jednom pravcu», namerava da na Marsu napravi naselje od modula na naduvavanje. Na Mesecu će takođe biti potrebne konstrukcije na naduvavanje. Trenutno se smatra da će upravo moduli na naduvavanje obezbediti bolju zaštitu u pogledu radijacije i od meteorita od klasične.
Ideja korišćenja modula na naduvavanje u kosmičkoj tehnici nije nova. Još je šezdesetih godina na sovjetskom kosmičkom brodu Voshod-2 bila postavljena komora iz koje je Aleksej Leonov prvi put kročio u otvoreni kosmos.
Danas na visokoj orbiti lete konstrukcije na naduvavanje koje je proizvela kompanija «Begelou aerospejs», a to su «Dženezis-1» i «Dženezis-«. Još sredinom 2000-ih godina tamo su ih dopremile rakete «Dnjepar» s ruske raketne baze u Orenburškoj oblasti. Bigelou je patent kupio od NASA. Agencija je proizvela eksperimentalni brod na naduvavanje «Trens Heb» (Transit Habitat) za međuplanetarne letove. Međutim, 2000. godine Kongres SAD je uprkos željama Bele kuće obavezao NASA da obustavi ovaj program zbog finansijskih razloga. Tako da je Bigelou svoje „dženezise“ pravio na osnovu skoro gotovih crteža „Trens Heba“, a sad će napraviti sekciju za MKS. Ovim se objašnjava i prilično skroman iznos ugovora, nastavlja Jurij Karaš:
- Kad NASA plaća kompaniji «Orbital Sajens» preko milijardu dolara, ovaj novac se usmerava na razradu i proizvodnju serije komsičkih brodova za lansiranje na MKS. I šta onda? Modul je na naduvavanje, ali on je praktično gotov, sve tehnologije su poznate. Zašto za njega plaćati veliki iznos kao da treba da se razvija od samog početka.
Ugovor s Bigelouom je zgodan povod za NASA da proveri efikasnost svog izuma, kaže rukovodilac Instituta za kosmičku politiku Ivan Mojsejev:
- NASA posmatra MKS kao eksperimentalni poligon. Poželjno je da se svaka perspektivna ideja, a konstrukcije na naduvavanje su perspektivna ideja u kosmosu, ispita eksperimentalno. Glavni celj je usavršavanje tehnologija.
Modul za MKS, kao i «dženezise», Bigelou će napraviti od veoma čvrstog višeslojnog vlakna «vektran» zlataste boje. U budućim planovima magnata je lansiranje kosmičke stanice na osnovu sekcije na naduvavanje koja će biti trostruko veća. Praktično, to je «hotel» za kosmiček turiste, koji radi po principu «sve je uključeno». Planirano je da se on lansira teškom raketom «Atlas» u roku od 2-3 godine. Za iznajmljivanje jednog mesta na orbiti u toku 30 dana moraće da se plati više od 29 miliona dolara. Poređenja radi: 2009. godine je za nedeljni let na MKS poslednji kosmički turista iz Kanade Gi Laliberte platio 40 miliona dolara.
Bez obzira na uspešne letove «dženezisa» skeptici ukazuju na nedostatak velikih modula na naduvavanje na nižoj orbiti, na kojoj leti MKS. Tu već postoje ostaci atmosfere, premda i vrlo razređeni. Zahvaljujući svojoj velikoj površini modul na naduvavanje će usporavati i celu MKS. Zato će u orbitu morati češće da se podižu stanice s teretnim letelicama. Verovatno će zbog toga modul s njom biti spojen samo dve godine.
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
