Izvor: Politika, 01.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izjašnjavanje o Putinu
Od dopisnika Tanjuga
Moskva – U nedelju, 2. decembra, biće održani izbori za peti saziv Državne dume (donji dom ruskog parlamenta), o čijoj važnosti govori i to što se u predizbornu kampanju direktno uključio ruski predsednik Vladimir Putin. U noći sa petka na subotu, u ponoć po lokalnom vremenu u Rusiji (u kojoj postoji 11 vremenskih zona), nastupa izborna tišina, tokom koje su zabranjeni mitinzi, agitovanje i sve druge predizborne aktivnosti. Izbori se održavaju po novom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izbornom zakonu. Glavne novine su: cenzus je povećan sa pet na sedam odsto i nije dozvoljeno formiranje predizbornih blokova, a ukinuta je i mogućnost glasanja "protiv svih", baš kao i cenzus izlaznosti da bi izbori uspeli. Istovremeno, izbori se održavaju potpuno po proporcionalnom sistemu.
Zabrinuta većina Rusa
Glavno obeležje izbora je, međutim, učešće ruskog predsednika u njima. Putin je posle skoro osam godina upravljanja Rusijom odlučio da ovoga puta ne prepusti ništa slučaju, već je stao na čelo izborne liste vladajuće Jedinstvene Rusije (JR).
Tako su izbori dobili i karakter plebiscita, jer će građani Rusije bez sumnje prilikom spuštanja listića u kutiju i ovoga puta imati priliku da potvrde veliki ugled koji je ruski predsednik stekao tokom nepuna dva predsednička mandata.
Uoči poslednjeg dana izborne kampanje, ruski predsednik se neposredno obratio građanima pozivajući ih da glasaju za JR i upozoravajući ih da "još nije sve gotovo" i da je potrebno nastaviti započeti kurs jačanja privrede i povratka autoriteta države – države koju je on od svog prethodnika Borisa Jeljcina nasledio u ponižavajućem stanju.
Poslednji put uoči glasanja, Putin je indirektno odgovorio i svojim najoštrijim kritičarima iz Saveza desnih snaga (SPS), pre svih Borisu Njemcovu, potpredsedniku vlade iz vremena Borisa Jeljcina, čija je kampanja bila zasnovana na sloganu "Ne kultu ličnosti": "Zbog želje da se živi dostojanstveno ne treba dozvoliti da na vlast dođu oni koji su jednom već bezuspešno pokušali da vode zemlju, a sada hoće da uzdrmaju planove razvoja Rusije i promene kurs koji je podržao narod, da nas vrate u vreme poniženja, zavisnosti i raspada", rekao je ruski predsednik.
Očuvanje kontinuiteta sa proteklih skoro osam godina vladajuća partija "pretočila" je u svoj program na jednostavan način – sabirajući osam godišnjih obraćanja ruskog predsednika sa pravcima i prioritetima razvoja zemlje, nazvan "Putinov plan".
Na taj način, prema poslednjim anketama i prognozama svih relevantnih centara za istraživanje javnog mnjenja, od 11 partija koliko učestvuje na izborima, JR ima šanse da osvoji najviše glasova i u ovom sazivu – između 56 i 63 odsto glasova birača.
Šanse da prođu na izborima analitičari daju i partijama koje su i u četvrtom sazivu imale deputate: drugoj po snazi Komunističkoj partiji Rusije (KPRF) Genadija Zjuganova (između 10 i 14 odsto), Liberalno-demokratskoj partiji (LDPR) Vladimira Žirinovskog (između osam i devet odsto) i Pravednoj Rusiji (PR) predsednika gornjeg doma ruskog parlamenta Sergeja Mironova, koja bi mogla da se nađe na granici između sedam i osam odsto glasova birača.
Nesporazum s OEBS-om
Za drugo obeležje ovih izbora "pobrinuo se" Biro OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koji je odbio da pošalje posmatrače, dovodeći do vrhunca krizu u odnosima sa Moskvom, koja se zalaže za utvrđivanje jasnih principa rada Biroa.
ODIHR je odluku obrazložio time što je pozvan ograničen broj posmatrača (70) i što je "Moskva odugovlačila sa procedurom za izdavanje viza", dok Rusija smatra da je taj potez naručena politička akcija kako bi se bacila senka na rezultate izbora i njihovu legitimnost.
Ruski predsednik je otvoreno rekao da smatra da je ODIHR tu odluku doneo na preporuku Vašingtona, a učestvujući na zasedanju Saveta ministara OEBS-a u Madridu šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je u četvrtak rekao da je Rusija ispunila svoju obavezu koja glasi da su zemlje obavezne da pozovu međunarodne posmatrače na izbore.
Iz Moskve je pozvano 336 međunarodnih posmatrača, po 55 iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Parlamentarne skupštine OEBS, Interparlamentarne skupštine Zajednice Nezavisnih Država.
Ispred partija izbore će kontrolisati više od 1,5 miliona posmatrača. Pravo glasa ima više od 108 miliona građana, koji će moći da glasaju na blizu 96.000 biračkih mesta, od kojih je 360 u inostranstvu, u 141 državi.
Izbori se smatraju uspelima ukoliko makar jedna partija dobija sedam i više odsto glasova, uz uslov da su sve partije dobile ukupno više od 60 odsto glasova birača.
Osim izbora za Dumu, u nedelju će se u devet regiona birati deputati lokalnih skupština, u 22 subjekta Federacije biće održano 235 lokalnih referenduma, a u 76 regiona izbori za čelnike i deputate organa lokalne samouprave.
U organizaciji i sprovođenju izbora učestvuje oko tri miliona ljudi, a o bezbednosti na dan izbora brinuće oko 450.000 pripadnika snaga bezbednosti.
Za praćenje izbora akreditovano je više od 1.500 novinara u Centralnoj izbornoj komisiji, od čega su 400 iz 34 strane zemlje, a CIK očekuje da će preliminarni rezultati na osnovu najmanje 90 odsto biračkih mesta biti sabrani do 10 sati po moskovskom vremenu u ponedeljak, 3. decembra.
[objavljeno: ]
