Izvor: Blic, 21.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgradnja globalnog društva
Stalna tema razgovora s prijateljima i kolegama u Srbiji proteklih nekoliko meseci bila je smena premijera u Velikoj Britaniji. Umesto Tonija Blera, došao je Gordon Braun. Ljudi su želeli da znaju da li će se, i kako, promeniti spoljnopolitički prioriteti Britanije pod novim rukovodstvom.
Gordon Braun je bio britanski ministar finansija deset godina, od kako je sadašnja vlada došla na vlast, a u julu je jednoglasno izabran za vođu Laburističke partije, a samim tim i za premijera. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Prošle sedmice, u govoru u Londonu, on nam je pružio značajnu sliku svog, a time i vladinog pristupa spoljnopolitičkim pitanjima i ponudio neke nove ideje za rešavanje globalnih izazova.
Premijerova namera nije da iz korena menja dosadašnju britansku spoljnu politiku. Visok stepen kontinuiteta se prirodno mogao očekivati, s obzirom na to da u Britaniji nije došlo do promene vlade, već samo do promene lidera. Premijer Braun je, ipak, stavio nov akcenat na određene međunarodne izazove i odgovore, kao i na značaj postojanja savremenog multilateralnog okvira, zasnovanog na pravilima, u kojem će Britanija nastaviti da bude aktivna. On je svoj pristup okarakterisao kao trezven internacionalizam i strpljenje u izgradnji onoga što je nazvao „globalnim društvom".
Gordon Braun se založio za sistematičniji pristup reagovanju na sukobe, oslanjajući se na praktično iskustvo Velike Britanije u Sijera Leoneu, Avganistanu i Iraku. Govorio je o potrebi da mirovne misije daju podjednak značaj stabilizaciji, obnovi i razvoju putem osnivanja pomoćnih civilnih snaga UN, uključujući policiju i sudstvo. On je iz novog ugla sagledao rešavanje problema širenja nuklearnog naoružanja, kako na samom izvoru, tako i putem formiranja banke nuklearnog goriva, da bi se pomoglo nenuklearnim državama da dobiju nove izvore energije koja im je potrebna, pod uslovom da se te zemlje odreknu nuklearnog oružja.
Premijer se takođe dotakao institucionalnih pitanja koja moramo da rešimo ukoliko želimo da izgradimo globalno društvo. On se založio za „G8 za 21. vek, UN za 21. vek i MMF i Svetsku banku za 21. vek". On je ukazao na potrebu za prelaznim rešenjima kako bi se reformisao Savet bezbednosti UN, čije stalne članice ne uključuju Japan, Indiju, Brazil, Nemačku, niti bilo koju afričku zemlju, i kako bi Savet bio reprezentativniji, kredibilniji i efikasniji.
Neposredan značaj za Srbiju možda ima ono što je rekao o stavu Britanije prema EU. On je jasno stavio na znanje da namerava da sarađuje sa ostalima kako bi se predložio sveobuhvatni plan za „globalnu Evropu" - Evropu koja je okrenuta ka spolja, koja je otvorena, internacionalistička, sposobna da efikasno reaguje na ekonomske, bezbednosne i ekološke imperative globalizacije. Takav pristup je očigledno neophodan dok rešavamo najveće pretnje današnjice: klimatske promene, terorizam, smanjenje siromaštva i obezbeđivanje finansijske stabilnosti.
To je njegova poruka našim saveznicima, našim partnerima, ljudima koji su, ma koliko bili daleko, danas naši susedi - i potencijalnim protivnicima. Naš trezveni internacionalizam označava da se nikada nećemo odreći svojih obaveza. Pravda u opasnosti, ugrožena bezbednost i vapaj patnji uvek će izazvati našu zabrinutost. Na tome počiva naša zajednička budućnost: istinski globalno društvo koje daje moć svim ljudima; ono još uvek ne postoji, ali nam je nadohvat ruke u ovom veku.
