Izvor: Politika, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izazov ljudskih prava
Iako se i dalje suprotstavljaju američkoj ideologiji ljudskih prava, Kinezi ne poriču njihovu univerzalnost
Stara priča dobija ovih dana novu verziju: Kinezi ostaju suprotstavljeni američkoj ideologiji ljudskih prava, ali ne poriču njihovu univerzalnost i značaj za skladnije međunarodne odnose i opšti napredak u svetu.
Na "Međunarodnom simpozijumu o uvažavanju i unapređenju ljudskih prava i izgradnji harmoničnog sveta", koji je održan u Pekingu, kineski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << funkcioneri su zatražili "podršku međunarodne zajednice naporima Kine da osigura ljudska prava svojim građanima". Dosta neobičan zahtev. Ljudska prava tako postaju unutrašnji politički izazov. Učesnici su mogli da uoče da su se istupanja kineskih funkcionera temeljila na novoj doktrini predsednika Hu Đintaoa o izgradnji kako "skladnog" društva u Kini, tako i "skladnijih" odnosa među zemljama i narodima.
Kinezi su uneli novinu u terminologiju o ovoj politički osetljivoj materiji: govorili su ne samo o uvažavanju i primeni ljudskih prava, nego i o njihovom razvoju. A kako je, po njima, razvoj ljudskih prava u raznim zemljama različit, ni primena ne može da bude uniformna, nego zavisi od istorijskih, društvenih i kulturnih specifičnosti svake zemlje. Ali različiti "modeli" treba da sarađuju i koriste pozitivna iskustva drugih, uz uvažavanje univerzalnih principa o ljudskim pravima, sadržanih u Povelji UN i u Konvenciji o građanskim i političkim pravima.
Optužbe i protivoptužbe
Ova međunarodna rasprava u Pekingu usledila je posle učestalih kritika i optužbi koje su sa Zapada, a posebno iz SAD, upućivane Kini za, kako se tvrdi, kršenje i nedovoljno uvažavanje ljudskih prava, ali i posle vrlo uspešnog suprotstavljanja kineske diplomatije američkoj ideologiji ljudskih prava u Ujedinjenim nacijama.
Među kritikama upućenim Kini najžešće su one koje su iznesene u godišnjem izveštaju Stejt departmenta, u martu, i u jednom izveštaju Kongresa, u septembru ove godine.
U prvom dokumentu Kina je optužena, odmah posle Irana, za "najsistematičnije povrede ljudskih prava na svetu" u 2005. Kongres je dao vrlo kritičnu ocenu o pravosuđu i gušenju slobode medija i građanskih sloboda u Kini. Posebno su bili oštri demokrati koji su nedavno pobedili na izborima za Kongres. U Kongresu su kritikovane i velike američke kompanije poput "Microsofta", "Gugla" i "Jahua" što se, u jagmi za profitom, slepo povinuju kineskim zakonima, dok Kinezi kontrolišu i "cenzurišu" Internet. (U Kini ima 110 miliona korisnika Interneta, a do 2010. biće ih 250 miliona.)
Kinezi su već ustalili praksu da na svaki američki izveštaj o stanju ljudskih prava u Kini uzvrate svojim dokumentom o stanju ljudskih prava u SAD. Naravno, posle otkrića onoga što se događalo u zatvorima u Abu Graibu i Gvantanamu, ali i sa prisluškivanjima i ograničavanjem građanskih sloboda u SAD, Kinezi su, bez velikog napora, mogli da optuže Amerikance za politizaciju i ideologizaciju ljudskih prava i za duple standarde. Osporili su i njihovo moralno i političko pravo da nadmeno sude o tuđim gresima.
Ovakve stavove Pekinga potkrepio je uspeh kineske diplomatije u obezvređivanju američkog koncepta ljudskih prava u međunarodnoj praksi. U dva navrata Kinezi su uspeli, uz pomoć lobija "trećeg sveta", da osujete izbor SAD u Komisiju UN za ljudska prava, američko "čedo" još iz vremena Eleonore Ruzvelt.
Zato SAD nisu ni uspevale da u UN izdejstvuju međunarodnu osudu Kine za kršenje ljudskih prava. A kad su nastojale da povrate svoj primat – tako što će Komisiju zameniti Savetom UN za ljudska prava – Kinezi su i za Savet imali svoj lobi, pa su Amerikanci doživeli svoj najveći poraz u istoriji UN – sa samo četiri prema 170 glasova.
Surova realnost
Međunarodni seminar u Pekingu, međutim, pokazuje da kineska diplomatija svoje uspehe u suprotstavljanju Americi nije shvatila i kao pobedu ranijeg odbranaškog koncepta, po kojem u Kini i nema povrede ljudskih prava. Naprotiv. Ona sad samo želi da objasni u čemu je i zašto drukčija.
Predstavnici Kine su, s razlogom, uspeh u reformama – pored ostalog i kroz povećanje nacionalnog dohotka po glavi stanovnika sa 226 na 1.700 dolara ili kroz smanjenje broja siromašnih sa 250 na 23 miliona dolara – predstavili kao uspeh u promovisanju osnovnih ljudskih prava, i to na život i napredak.
Međutim, oni su akcenat stavili na nešto drugo: ono što je postignuto "garantuje, bez presedana, prava kineskog naroda na opstanak i razvoj i solidne osnove za negovanje političkih, ekonomskih, kulturnih i socijalnih prava", kako je objasnio Caj Vu, predstavnik vladine Kancelarije za informacije. A za razvoj ljudskih prava nužni su međunarodni dijalog i saradnja. "Treba da uvažavamo pravo svake nacije da nezavisno bira svoj društveni sistem i način razvoja, uz uvažavanje raznovrsnosti i različitih civilizacija, kako bi se izgradio harmoničan svet, koji odgovara svim civilizacijama i uvažava ljudska prava svih", istakao je Đijang Dženhua, potpredsednik Svekineskog narodnog kongresa.
Nesporazumi, prema Kinezima, proizlaze iz različitih istorija. Zapad je koncept ljudskih prava formirao u sukobima obespravljenih naroda sa monarhijama, verskim autoritetima i feudalnom oligarhijom posle renesanse. Zato su mu najvažnija individualna i politička prava. Kinezi su, pak, svoja prva prava spoznali sa pobedom nad stranim imperijalizmom. Otuda ljudska prava vide prevashodno u ostvarenju kolektivnih težnji, koje ovaploćuju jaka i suverena država i jedinstvena nacija.
Nemaju Kinezi iluzija da se nasleđene predstave menjaju lako. Ali izražavaju spremnost da i tuđa korisna iskustva prenose u "surovu kinesku realnost".
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 27.11.2006.]
