Izvor: Politika, 14.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš o žrtvama komunizma
Predsednik SAD izneo računicu da su komunističke vlasti odgovorne za smrt oko 100 miliona ljudi širom planete
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 13. juna – U centru Vašingtona postavljen je spomenik globalnim žrtvama komunizma, najistrajnijeg američkog ideološkog protivnika prošlog veka. Otkriven je juče, na 20-godišnjicu poruke Ronalda Regana Mihailu Gorbačovu da ukloni Berlinski zid, što se ovde tretira kao proročanski nastup jer je dve godine kasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razoren taj simbol podvojenosti u Evropi, da bi potom, pobedom Zapada nad Istokom, bio okončan i dugi hladni rat.
Učestvujući na prigodnoj svečanosti pred spomenikom, nadomak zgrade Kongresa, šef Bele kuće Džordž Buš je podsetio na traume prošlosti da bi upozorio na rastuće rizike sadašnjosti i budućnosti. Kao pouku iz hladnog rata on je izvukao da je "sloboda dragocena i da se ne dobija na poklon, već da se zlu mora suprotstaviti", da bi kao novo "zlo, slično komunizmu", označio "terorizam i islamski radikalizam", koji "takođe iskazuju ubistvenu ideologiju preziranja slobode, guše razlike u mišljenjima i imaju ekspanzionističke ambicije zarad ostvarivanja totalitarističkih ciljeva".
Pred nekoliko stotina okupljenih među kojima su bile i diplomate pojedinih zemalja gde su nekada vladale komunističke partije, Buš je izrazio uverenje da će i sada kao nekada "sloboda pobediti tiraniju i teror". Iskazao je i nadu da se "više neće ponoviti" strahote prošlog stoleća i da "budući američki predsednik neće stajati na mestu, sličnom ovom, da bi posvetio spomenik milionima žrtava ekstremista i radikalnih elemenata 21. veka".
Preneo je, takođe, računicu po kojoj su komunističke vlasti odgovorne za smrt oko 100 miliona ljudi širom planete. Naveo je niz primera takvih stradanja u vreme Josifa Staljina, Mao Cedunga, Pola Pota i drugih levičarskih diktatora bivše Istočne Evrope, Azije pa i Afrike, priključivši im i sadašnja stradanja begunaca sa Kube... U objašnjavanju značaja spomenika, Buš se pozvao i na češkog pisca Milana Kunderu "koji je svojevremeno borbu protiv komunizma opisao kao borbu pamćenja protiv zaborava".
Novim vašingtonskim memorijalnim kompleksom dominira "Boginja demokratije", oko tri metra visoka, bronzana statua žene sa uzdignutom bakljom. Izradio ju je kalifornijski vajar Tomas Marš, po uzoru, kako se navodi, na papirnu skulpturu koju su, nalik njujorškoj Statui slobode, načinili demonstranti čiji su protest 1989. na pekinškom trgu Tjenanmen ugušile kineske vlasti.
Izgradnja memorijalnog kompleksa je naložena zakonom još 1993. U izgradnju je uloženo oko milion dolara. Među glavnim donatorima su bili, kako piše "Vašington tajms", vlasti Tajvana i Amerikanci poreklom iz Vijetnama.
Spomenik nastradalima u komunizmu je znatno skromnijih dimenzija nego ovdašnji posvećeni ubijenima u holokaustu, poginulima u Drugom svetskom ratu, Vijetnamskom i ratu u Koreji, primećuje "Vašington post". Uz ocenu – da je jučerašnja ceremonija sugerisala da je "nedovoljno sećanje na žrtve levičarske ideologije i da je nedovoljan otpor novim ideologijama kakav je radikalni islam".
Hroničari podsećaju da je prilikom starta svog drugog predsedničkog mandata Buš najavio da će SAD nastaviti da "unapređuju demokratiju u svim nacijama i kulturama, s ciljem da uklone preostale tiranije". U međuvremenu, dodaje se, u Iraku, zamišljenom da bude rasadnik demokratije po Bliskom istoku, rat se razbuktao, zaoštrio situaciju u celom regionu i doveo do izbornog poraza Bušovih republikanaca, tako da je nadmoć u parlamentu prešla u ruke demokrata, opozicionih Beloj kući.
M. Pantelić
-----------------------------------------------------------
Još o Bušovom satu
Poseta Džordža Buša Albaniji u Srbiji će ostati upamćena pre svega po njegovoj izjavi da Kosovo treba da bude nezavisno u što skorijem mogućem roku. Međutim, čini se da će u ostalom delu sveta ta poseta ostati upamćena po tome što je američkom predsedniku u Albaniji navodno ukraden ručni sat, i to dok se šetao kroz razdraganu masu ljudi u jednom gradiću blizu Tirane.
Uprkos demantijima Bele kuće i zvanične Tirane, mediji širom sveta su preplavljeni špekulacijama da je čovek s verovatno najboljim obezbeđenjem na svetu ostao bez, tvrdi se, jednog od svojih omiljenih časovnika.
Na video-snimcima Bušove šetnje kroz gomilu razdraganih ljudi u mestu Fuše Kruje u nedelju, jasno se vidi da američki predsednik na levoj ruci ima crni sat – koji je tokom rukovanja u jednom trenutku nestao. "Sat nije ukraden. Stavljen je u njegov džep, a verujem i da su mediji koji su pregledali snimak rukovanja došli do istog zaključka. Prema tome, sat nije ukraden – predsednik ga je stavio u džep i on je bezbedno vraćen kući", izjavio je portparol Bele kuće Toni Snou.
Pokušavajući da reši misteriju Bušovog sata britanski Bi-Bi-Si je pozvao u pomoć mađioničara i stručnjaka za džeparenje Dejvida Bonsala.
"Moje profesionalno mišljenje je da je sat ukraden. Ako pogledate snimak na internet-sajtu Jutjub, u 57. sekundi snimka se vidi meni veoma poznat pokret kojim je Bušu sat skinut s ruke. Ta tehnika je relativno jednostavna – svako može da je nauči za nekoliko meseci", kaže Bonsal.
S. R.
[objavljeno: 14.06.2007.]
