Izvor: Politika, 13.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bosanski prijatelj
Hrvatskog predsednika u Sarajevu zovu "veliki prijatelj BiH", jer su njegovi stavovi izrazito bliski težnjama bošnjačkih političara Od našeg stalnog dopisnika
BANJALUKA, 12. decembra – Politička elita u Bosni i Hercegovini zasad je prećutala 16 godina stari govor predsednika Hrvatske koji već danima trese susednu državu. Ćute ne samo bošnjački i hrvatski političari iz Federacije Bosne i Hercegovine, već i srpski politički predstavnici koji nemaju dugogodišnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bliske i prijateljske odnose sa bivšim Tuđmanovim saradnikom i koje proustaška retorika Mesića iz ranih devedesetih nije mogla mnogo da iznenadi.
Bosanska štampa je uglavnom blagonaklona prema Mesiću: sarajevsko "Oslobođenje" izrazilo je blagu nevericu povodom optužbi protiv njega, dok tiražni "Dnevni avaz" o predsedniku Hrvatske govori kao o "čoveku čija je ideja vodilja antifašizam" i čak insinuira da je možda neki "provokator Udbe" odgovoran za govor koji je Mesić 1992. održao hrvatskim emigrantima u Australiji, veličajući NDH.
Tu nema mesta iznenađenju. Razlog bosanske blagonaklonosti delom je sadržan u Mesićevim obećanju emigrantima iz jula 1992. godine: "...Zajedno s muslimanima oslobodićemo BiH, jer Hrvatska ne može bez BiH niti BiH može bez Hrvatske." U neku ruku je tako i bilo: oružane snage Republike Hrvatske, zajedno sa bošnjačkom Armijom BiH i Hrvatskim većem odbrane – pomognute avijacijom i snagama za brza dejstva NATO – krenule su u proleće 1995. na Republiku Srpsku. Mesić je tada bio opozicija hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu, ali se nije pobunio protiv slanja Hrvatske vojske u BiH, napadu na RS i proterivanju Srba iz Glamoča, Bosanskog Grahova, Drvara, Šipova, Mrkonjić Grada.
Mesić je davno stekao naziv "velikog prijatelja BiH" (tako je svojevremeno počeo da ga zove predsednik Socijaldemokratske partije Zlatko Lagumdžija). U Banjaluci su, međutim, sasvim drugačije odjeknule njegove reči iz jula 1992. godine Bi-Bi-Siju da svet "mora da razori Generalštab u Beogradu". Ako neće, rekao je on, onda neka skine embargo na uvoz oružja Hrvatskoj, pa će ona "očistiti ovaj prostor".
U novije vreme je stekao simpatije bosanskih političara u Sarajevu tako što je energično i glasno tvrdio da međunarodna zajednica neće dozvoliti uspostavljanje trećeg, hrvatskog entiteta, jer bi to "dovelo da se Bošnjaci nađu u neprijateljskom okruženju". A to bi, objašnjavao je dalje, dovelo do "stvaranja Palestine u srcu Evrope". "Iskreni prijatelj BiH" postao je u sarajevskoj štampi zbog toga što se sa doskorašnjim bošnjačkim članom Predsedništva BiH Sulejmanom Tihićem saglasio da treba izmeniti Dejtonski sporazum, kao i zato što je u Ujedinjenim nacijama lobirao za ukidanje Republike Srpske. Zapravo i nema veće razlike između Tihićeve izjave da je Dejtonski sporazum prekinuo rat i, istovremeno, doneo "nepravedan mir" i Mesićevih reči da je "Dejtonom prekinut rat, ali nije položen temelj trajnog i stabilnog mira".
Isto tako, Mesić je držao bošnjačku stranu uoči potpisivanja Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima Republike Srpske i Srbije. Kao i političari iz Sarajeva i on je tvrdio da je to "potez koji bi mogao imati dugoročne negativne posledice za stabilnost BiH nego i šire". Za specijalne paralelne odnose RS i Srbije on je rekao da "nisu u skladu sa duhom i vremenom u kojem živimo".
Profesor istorije na banjalučkom Filozofskom fakultetu dr Đorđe Mikić za naš list kaže da Mesić pripada onoj grupi hrvatskih političara koji teže da "cela BiH bude pod odlučujućim uticajem Hrvatske". To, dodao je on, nije ništa novo, jer takva politička nit proteže se još od vremena kada je BiH bila – najpre pod upravom, a zatim u sastavu – Austrougarske monarhije. Na tom putu stoji mu velika prepreka: Republika Srpska. Osim toga, većina Hrvata u BiH radije bi da ima svoj entitet, nego da živi u centralizovanoj zemlji.
"Po Mesićevim rečima, prva pobeda Hrvatske u Drugom svetskom ratu bila je 10. aprila, dakle kada je uspostavljena Nezavisna država Hrvatska, u čijem je sastavu bila i BiH, a muslimani su u njoj bili 'cveće hrvatskog naroda'. Ta pobeda je izvojevana protiv Srba i antifašista. I njen simbol je zloglasni logor Jasenovac. Druga pobeda je slom fašizma, čemu su, s obzirom na brojnost, Hrvati neznatno doprineli. Pogotovo do 1943. i kapitulacije Italije. Obe ove 'pobede' dovele su do treće: današnje Hrvatske bez Srba. Možda on očekuje i četvrti 'trijumf' – BiH bez Srba. Ne verujem da sve to zajedno može da potvrdi bilo čiji antifašizam, pa ni Stjepana Mesića", zaključio je dr Đorđe Mikić.
B. Marić
[objavljeno: 13.12.2006.]
