Izvor: Politika, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bomba ruši, a novac buši
Ilegalci se samofinansiraju švercom nafte, donacijama... – Vašington nastoji da ubedi strane vlade da ne plaćaju otkupnine za otete
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 26. novembra – Odakle im samo pare za tolike diverzije i mobilizaciju bombaša – pitanje je koje se među Amerikancima često čuje povodom sve žešćih akcija raznih oružanih grupa u Iraku. Polazeći od činjenice da ratni troškovi SAD dostižu astronomske visine a da im je bojna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << efikasnost sve manja, ovdašnji građani, skloni da nejasnim situacijama daju novčano razjašnjenje, poodavno slute da i sve uspešniji protivnik na frontu ima pozamašnu materijalnu potporu.
Delimičnu potvrdu za takve pretpostavke dobili su danas u "Njujork tajmsu" koji obelodanjuje sadržaj službenog "tajnog dokumenta" po kome su "ilegalci u Iraku stvorili sopstvenu mrežu samofinansiranja". Dok bombama ruše, oni i novcem buše – sugeriše taj raport.
Kapital za "pobunjeničke i terorističke akcije", mahom prikupljaju "švercom nafte uz saradnju pojedinih lokalnih funkcionera, naplatom otkupnina za otete, kao i donacijama koje im pristižu iz islamskih organizacija koje se predstavljaju kao dobrotvorne", navodi "Tajms", pozivajući se na izveštaj koji je, kako se tvrdi, sačinila "istražna grupa" u kojoj su desetine specijalista obaveštajnih agencija, armijske komande, Stejt departmenta i ministarstva finansija. Na čelu joj je, prenosi se, Huan Sarate, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost.
Po toj istrazi, koja je svoje nalaze saopštila još prošlog juna da bi tek sada postali dostupni javnosti, ilegalci u Iraku "kriminalnim aktivnostima godišnje zarade između 70 i 200 miliona dolara". Više od 30 miliona priteklo im je od otkupa koje su za oslobađanje svojih otetih građana platile strane vlade, dodaje se bez njihovog imenovanja, dok hroničari podsećaju da su kao takve ranije naznačene vlasti Francuske i Italije.
Vašington, precizira se, ne uspeva da preseče mrežu raznovrsnog profitiranja protivnika, a tek treba da pokuša da ubedi strane vlade da ne plaćaju otkupnine teroristima. Istovremeno se izražava bojazan da bi tako ubrani novac mogao da posluži za finansiranje terorističkih aktivnosti širom sveta...
Konsultovani eksperti su, međutim, izjavili njujorškom dnevniku da su navodi pomenute istrage prilično "improvizovani". Gerilski kapital bi mogao da bude i znatno veći i manji, kažu, od ponuđenih brojki.
Podseća se, uz ostalo, da je nedavno bagdadsko ministarstvo za petrolej procenilo da su 30 odsto nafte uvezene za više od četiri milijarde dolara, krijumčari preprodali inostranstvu, i da je polovina od tako zarađenog novca otišla pobunjenicima. Ujedno, stručnjaci prebacuju ovdašnjim istražiteljima da su izneli samo "puka nagađanja", bez neophodnih preciziranja, što pokazuje da nisu uspeli da "prodru u gerilske organizacije". Taj raport je "političko saopštenje podrške tezi administracije da je Irak centralni front u ratu protiv terorizma", izričit je Patrik Lang, bivši šef za Bliski istok u Odbrambenoj obaveštajnoj agenciji SAD. Stručnjaci takođe ne veruju u procenu da bi prihodom iz Iraka gerilci finansirali druge diverzante, a tome u prilog govore i izveštaji o rastućem samofinansiranju pobunjenika u Avganistanu, koji do novca dolaze preprodajom droge.
Većina analitičara se ipak slaže da irački gerilci nemaju finansijskih problema. Zasad nije osporen ni nalaz istražne grupe, da glavni izvor pobunjeničke "dokapitalizacije" nisu više tajne riznice bivšeg režima jer je 3,6 milijardi zamrznuto u bankama a uz to su njegovi pripadnici popriličan deo tih fondova ispraznili za zadovoljavanje sopstvenih prohteva. Glavnina novca, konstatuje se, gerilcima sada dolazi iz "tekućih kriminalnih aktivnosti i saučesničkih donatora".
Izveštaj o razvoju paralelnog finansijskog sistema u Iraku, nadovezuje se na prethodne ovdašnje izveštaje da su se raznim zloupotrebama ovajdile i tamo angažovane američke kompanije. Saznanje da u tom ratu, kome se ne nazire kraj, gine i sve više Amerikanaca, dok neki ovdašnji preduzimači na frontu pune sopstvene džepove, bilo je među faktorima koji su bitno doprineli porazu vladajućih republikanaca na parlamentarnim izborima 7. novembra.
Odavde se sada Bagdadu poručuje da se oslobode "korumpiranih elemenata" u tamo vladajućim snagama. U protivnom, upozorava se, sledi rasplamsavanje građanskog rata uz pretnju da dovede do raspada Iraka.
-----------------------------------------------------------
Ratna preispitivanja supersile
"Opasna izolovanost"
Senator Čak Hejgel: Ugrožen globalni kredibilitet SAD
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 26. novembra - Izgledi za mirno rešenje sukoba u Iraku i na celom Bliskom istoku se ubrzano tanje a Amerika se tim povodima našla u po nju "opasnoj i izolovanoj poziciji u svetu", upozorio je danas istaknuti republikanski senator Čaj Hejgel. Širenje osećaja da je Vašington u ratu protiv muslimana moglo bi da u sledećih mnogo godina ugrozi globalni kredibilitet SAD, ocenio je ovaj potencijalni kandidat za šefa Bele kuće.
Člankom u "Vašington postu", uticajni senator predlaže da Amerika pronađe "časni izlaz" i da njeno rukovodstvo "počne da planira fazno povlačenje trupa iz Iraka". Jer, dodaje, tamo već trpi "pustošne" gubitke u ljudstvu, novcu i međunarodnom prestižu.
Hejgel se, pritom, pridružuje oceni diplomatskog veterana Henrija Kisindžera da "Amerika više ne može vojno da pobedi u Iraku". Uvodničar "Njuzvika" Ferid Zakarija nadovezuje se sugestijom da je Vašingtonu sada neophodan vešt političar, kakvim se pokazao Kisindžer u dogovaranju za okončanje Vijetnamskog rata, kako bi "SAD izvukao iz tekuće katastrofe u Iraku".
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 27.11.2006.]
