Izvor: Politika, 26.Feb.2015, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atini hitno potreban novac
Grčka vlada ne zna kako da naplati 76 milijardi poreskih dugova, od kojih su neki stariji od decenije
Od našeg dopisnika
Atina –Ministar finansija Janis Varufakis smatra da je četvoromesečno produžavanje programa finansijske pomoći doprinelo tome da se lagano vraća poverenje u bankarski sistem i da je, verovatno zbog toga, za dva dana, na depozite vraćeno 700 miliona evra. To je, međutim, samo mali deo od onih 20 milijardi koje su od decembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povučene sa štednje.
Varufakis ipak priznaje da je situacija u kojoj se nalazi Grčka vrlo teška jer ima problema sa obavezama koje dospevaju. Reč je o 1,6 milijardi koje u martu treba platiti MMF-u i još sedam milijardi po osnovu obligacija u naredna dva meseca.
Na opreznost upozorava i guverner Grčke nacionalne banke koji, takođe, ukazuje na opasnost pogoršavanja finansijske situacije imajući u vidu sve one obaveze i nerešene probleme koji su ostali još od prethodnog sporazuma sa poveriocima. Janis Sturnaras u svom godišnjem izveštaju podvlači da mere koje je zacrtala nova vlada, nažalost, u mnogim segmentima nemaju dovoljno uslova da se i razviju. Po njegovom mišljenju, važno je da postoji jedinstven, usaglašen program, koji će se oslanjati, pre svega, na razvoj proizvodnog potencijala, to jest osnovna investiranja na račun strukturnih reformi.
„Mali pozitivni ekonomski pokazatelji iz prethodnog perioda izgubili su svoju dinamiku jer su se gubici prethodne vlade na kraju 2014. pokazali beznadežnim, pre svega zbog neizvesnosti u kojoj se zemlja našla. Međutim, 2015. može da donese manji privredni rast”, kaže Sturnaras koji je na mesto guvernera, posle intervencije Adonisa Samarasa, došao sa pozicije ministra finansija, gde je bio izložen opštem nezadovoljstvu zbog politike mera štednje koje je zagovarao. Sturnaras podvlači da grčki bankarski sistem ostaje jak, ali da brinu problemi sa otplatom kredita.
Potvrda o problemima stiže i od zvaničnog predstavnika za štampu koji kaže da ima problema sa likvidnošću, ali da je vlada to znala i da traga za rešenjem situacije, u čemu Atina, kako je rekao, računa i na dogovor sa partnerima.
„U toku je razmatranje zakonodavnih mera koje bi po hitnom postupku omogućile priliv novca u državnu blagajnu”, kaže Gavril Sakelaridis, izbegavajući da pomene nasleđenu rupu u budžetu koja je samo u januaru preko milijardu i po evra, i od tada raste. Tvrdi da problema sa platama i penzijama neće biti, niti poskupljenja ili nedostatka najosnovnijih proizvoda.
„Imamo više varijanti koje razmatramo, svesni smo svojih obaveza i nema razloga za bilo kakvu zabrinutost naših partnera”, izjavio je ovdašnjim medijima Sakelaridis.
Nemački ministar finansija, međutim, uoči sutrašnjeg glasanja u nemačkom parlamentu upozorio je da sporazum o produženju pomoći može da bude povučen ukoliko Grčka ne bude ispunjavala svoje obaveze. Volfgang Šojble kaže da ministar Varufakis svojim novim izjavama o potrebi otpisivanja duga, ali i sumnjama u sposobnost Atine da izmiri svoje dužničke obaveze javno testira strpljenje međunarodnih poverilaca i dovodi u sumnju njihovu solidarnost.
Ono na čemu međunarodni poverioci od početka insistiraju jeste naplata poreza jer smatraju da upravo taj segment može da obezbedi znatna sredstva i Atini pomogne da izmiruje svoje obaveze. To je ono na šta trenutno računa i Ciprasova vlada, koja žuri sa zakonskim aktima koji će omogućiti naplatu poreza, naročito od najbogatijeg sloja stanovništva, i stati na put sivoj ekonomiji i korupciji.
Trenutno su građani i pravna lica državi dužni 76 milijardi evra. Reč je o neplaćenom porezu koji datira od početka krize, od 2009, ali ima i mnogo slučajeva neizmirenih obaveza starih preko deceniju. Država traži da joj se odmah uplati bar devet milijardi, čime bi bili rešeni mnogi problemi u naredna četiri meseca, koliko traje i produženi sporazum pomoći.
Međutim, Grcima je plaćanje poreza još neprihvatljiva obaveza. Mnogi kao da se drže one stare tradicije još iz perioda Osmanske imperije, kada se neplaćanje poreza smatralo znakom – patriotizma.
Jasmina Pavlović Stamenić
objavljeno: 27.02.2015.
