Izvor: Večernje novosti, 04.Maj.2013, 17:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Atina: Neobična narodna kuhinja

SPECIJALNO ZA ”NOVOSTI” - ATINAKOSTAS Polihronopulos je "narodni kuvar" koji svakog dana na različitim mestima u Atini kuva i besplatno nudi obroke svima koji žele da jedu sa njim."Meni" nije naročito bogat, ali se 50 do 70 gladnih ljudi svakodnevno nahrani u društvu, na trenutak pobedi muku ovih vremena i oseti da humanost ipak nije potpuno nestala. Mesečno Kostina narodna kuhinja "Drugačiji čovek" obezbedi obroke za više od 3.000 gladnih stanovnika Atine. Nezavisno od nacionalnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << boje kože, starosnog doba, pola ...- Radio sam u multinacionalnoj marketinškoj firmi punih 25 godina kao direktor. Otkaz me je pogodio kao grom iz vedra neba. Iselio sam se iz stana i prodao auto, jer nisam mogao da plaćam kredite. Morao sam da se u 47. godini vratim u roditeljsku kuću - priča Kostas.Uspešan čovek u trenu je postao depresivni gubitnik koji nije napuštao polumračnu sobu, ne uspevajući da pronađe snagu da nastavi život. Sve dok jednoga dana nije video dva dečaka koji su se kod uličnog kontejnera potukli oko bačene kese sa trulim voćem.USKRS ISPOD MOSTA ZA najveći pravoslavni praznih, Uskrs, kuvaće svakog dana na Sintagmi, Tisiu, izbegličkim centrima u Aleksandras aveniji i improvizovanom kampu ispod mosta u Tavrosu. Za dane praznika uspeo je da obezbedi malo veće količine mesa, pa će uz ofarbana jaja, trpeza baš biti praznična.- Shvatio sam da moja muka nije ništa prema onome što preživljavaju drugi ljudi - objašnjava Polihronopulos trenutak kada je odlučio da pomažući gladnima iznova pronađe motive da nastavi život "koji ima smisla". - Napravio sam dvadesetak sendviča i krenuo sa prijateljem na obližnju platiju. Nudili smo svakom ko bi naišao, ali su ljudi bili nepoverljivi, neki su nas gledali kao ludake. Shvatio sam da to nije dobar način da se pomogne.Kostas je tada odlučio da svakog dana na drugom mestu u Atini kuva pred ljudima i ponudi im da jedu sa njim. Pasulj, sočivo, pileći, juneći paprikaš, makarone, gemista (paprike punjene pirinčem), različite čorbe...Ubrzo je bilo sve više onih koji su shvatili da ovaj čovek ne nudi milostinju, već zajednički ručak, razgovor, razumevanje, neko čudno jednokratno prijateljstvo od koga se svi bolje osećaju.- Danas, posle godinu i po dana, tačno se zna gde kuvamo. Po unapred utvrđenom rasporedu organizujemo na naša mala slavlja. Palimo plinski štednjak, u ogromnoj šerpi se krčka naša hrana, a za to vreme pričamo. To je suština, zajedno smo, delimo muku - priča nam Kostas. - Svestan sam da nikome nije posebno lakše zbog porcije makarona, ali pobeđujemo teskobu i vraća nam se vera. Makar smo tih sat vremena kolektivno srećni.Kostas ne prima nikakvu pomoć od crkve, države, supermarketa ili profesionalnih organizacija, već samo od pojedinaca koji sami dođu i ponude pomoć.Primer Kostasa Polihronopulosa izazvao je ogromnu pažnju javnosti. Sve je više onih koji bi da podrže njegovu narodnu kuhinju "Drugačiji čovek". Strane agencije pišu o "novoj grčkoj humanosti", a njegova grupa je narasla na 150 volontera. MALO DUŠEKAO da jedan humani potez povlači za sobom još jedan, i još jedan...- Kuvao sam ispred Arisovih polja za grupu izbeglica kada je naišao postariji gospodin, pitao šta radim. Kada sam mu rekao, iz kese u kojoj je bila vekna hleba prelomio je polovinu i dao mi - deli svoja neobična iskustva sa nama ovaj kuvar sa Atinskih ulica. - Žena jednog poznatog brodovlasnika redovno donosi desetine kesa namirnica, a vrlo često i jede sa sirotinjom. Jedini je uslov da se njen identitet ne otkrije.

Nastavak na Večernje novosti...