Izvor: Politika, 30.Jun.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Mersinu učinak po meri
Osmo mesto po broju medalja (12 zlatnih, 11 srebrnih i 11 bronzanih) na 17. mediteranskim igrama ni za radost, ni za tugu
Sinoć su u Mersinu zatvorene 17. mediteranske igre, 15. na kojima su učestvovali naši sportisti, buduće da zbog političkih razloga nisu učestvovali na Igrama 1955. u Barseloni i 1993. u Langedok-Rusijonu, na prvim jer SFRJ nije imala diplomatske odnose sa Frankovim režimom, a na drugim zbog sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Naši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sportisti odlaze iz Turske sa 34 medalje – 12 zlatnih, 11 srebrnih i 11 bronzanih...
„Zadovoljan sam rezultatima naših sportista. Osvojili smo 34 medalje, jednu manje nego na prethodnim Mediteranskim igrama, ali čak tri zlata više, po čemu se kao i na olimpijskim igrama određuju plasmani zemalja. Sportisti od kojih su postojala visoka očekivanja su to i opravdali, a tu pre svega mislim na plivače i strelce. Ono što me je i lično posebno obradovalo je medalja u mačevanju, obzirom na to da su od pre dve godine kroz program „Olimpijska tradicija” ušli u program finansiranja Olimpijskog komiteta Srbije – izjavio je Nikola Kuljača, šef naše mediteranske sportske misije.
Oceniti učešće naših sportista na ovako kompleksnom takmičenju na kojem smo imali 148 takmičara u 23 sporta nije nimalo jednostavno, a teško da bi se do prave ocene moglo doći poređenjem sa dosadašnjim bilansima ostvarenim na mediteranskim igrama, pa čak i sa poslednjim u Peskari 2009. na kojima su naši sportisti prvi put nastupili pod zastavom Srbije, bez takmičara iz drugih republika iz bivših federacija.
Poređenje sa ranijim igrama je bespredmetno jer je SFRJ uz Italiju i Francusku predstavljala pravi sportsku silu na prostoru Mediterana, a tek kasnije su im se priključili Španija, Tunis, Egipat...
Ni poređenje sa Igrama 1979. ne dolazi u obzir, jer je tada celokupan jugoslovenski sport imao zadatak da se pred domaćim publikom i predsednikom Titom u Splitu pokaže u najboljem svetlu. Tada su jugoslovenski sportisti jedini put osvojili najviše medalja – u 26 sportova osvojeno je 127 medalja (56 zlatnih, 38 srebrnih, 33 bronzane).
Na poslednjim igrama na kojima su učestvovali sportisti kompletne SFRJ 1987. godine osvojili su ukupno 53 medalje (17, 19, 17) i zauzeli drugo mesto iza Italijana. Na igrama 1991. iz ekipe istupili su sportisti Slovenije, a povratak na Mediteran sa ekipom koji su činili samo sportisti iz Srbije i Crne Gore doneo je neprijatno iznenađenje – osvojene su samo 22 medalje (5 zlatnih). Slično je bilo i 2001. u Tunisu – 22 medalje i samo tri najsjajnije. Ne samo smanjenje sportske baze već i sankcije i teška finansijska situacija obogaljila je naš sport. Međutim, u Bariju 2005. na poslednjem zajedničkom nastupu srpskih i crnogorskih sportista, koji su činili veoma mali deo zajedničkog tima) osvojena je 31 medalja (8 zlatnih). Naš sport se pokazao veoma vitalnim. Napredak je bio uočljiv, a potvrđen je sličnim bilansima u Peskari 2009. i Mersinu ove godine.
Ipak , da li je to razlog za zadovoljstvo, da li je naš tim mogao da bude uspešniji?
Ponuđeni odgovori važe za gotovo sve prethodne igre, sem za one u Splitu 1979. Na ostalima, pa ni na ovim u Mersinu, u „boj” nismo poslali sve najbolje. To je, posebno, slučaj sa ekipnim sportovima u kojima su mediteranske igre najčešće služile kao prvi test nekog budućeg šampionskog tima. Tako je u Merinu igrala juniorska vaterpolo reprezentacija (ostale zemlje su došle sa najboljim sastavima), obe rukometne selekcije bile su mlade, košarkaši ni previše mladi ni previše perspektivni, a košarkašice nismo ni imali, kao ni odbojkaške selekcije...
Sa prvim sastavima i učinak bi svakako bio znatno bolji, a to važi i za neke pojedinačne sportove oslabljene bilo povredama, bilo odlukom da se neki najistaknutiji pojedinci pripremaju za svetske i evropske šampionate koji ih očekuju ovog leta.
U takvoj situaciji naš tim je zauzeo osmo mesto po broju osvojenih medalja, a ispred njega su samo sportisti iz mnogo mnogoljudnijih i finansijski bolje stojećih zemalja – i Slovenija. I jedno i drugo je logično. Slovenija mnogo više ulaže u sport od Srbije, pre svega kroz uslove za bavljenje sportom. Ukupan učinak je po meri našeg sporta.
Inače, oko ocene pojedinačnih nastupa sportista lako je složiti se. Najuspešniji su bili Velimir Stjepanović (tri zlatne medalje), Ivan Lenđer (dva zlata), Zorana Arunović i Ivana Maksimović, svaka sa po jednom zlatnom i srebrnom medaljom. Nesporan je i sportski podvig Emira Bekrića koji je sjajnim rezultatom postao i rekorder igara...
Kada su u pitanju sportovi izdvajaju se plivanje i streljaštvo, ali evo njihovog učinka u Mersinu: plivanje (7 takmičara), 6 medalja (5 zlatnih, 0 srebrnih, 1 bronzana); streljaštvo (9): 7 (2, 2, 3); atletika (8); 3 (1, 2, 0), veslanje (8): 3 (1, 2, 0); kajak (7): 4 (1, 1, 2); džudo (4): 2 (1, 1, 0); rukomet (32): 1 (1, 0, 0); rvanje (4): 3 (0, 1, 2); tekvondo (4): 2 (0, 1, 1); košarka (12): 1 (0, 1, 0); boćanje (6): 1 (0, 0, 1); mačevanje: 1 (0, 0, 1).
Bez trofeja bili su vaterpolo (13), badminton (2), biciklizam (4), stoni tenis (2), odbojka na pesku (8), skijanje na vodi (2), dizanje tegova (2), jedrenje (1), karate (6), leteće mete (2) i streličarstvo (3)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
„Eks-JU” na trećem mestu
Sportisti Italije dominirali su u Mersinu. Osvojili su 176 medalja, čak devet više nego kao domaćini na prošlim igrama u Peskari, a ovogodišnji organizator Turska je nastupivši u svim sportovima i najjačim sastavima zauzeo drugu poziciju sa 123 medalje.
Zanimljivo je da bi sportisti iz bivših jugoslovenskih republika, da su nastupili u istom timu bili treći sa 110 medalja. Ispred Francuske (95) i Španije (82)...
Slovenija je osvojila 35, Srbija 34, Hrvatska 27, Crna Gora i Makedonija po pet, Bosna i Hercegovina četiri
Deset najuspešnijih zemalja
Država
Ukupno
zl.
sr.
br.
1. Italija
69
52
64
185
2. Turska
46
41
36
123
3. Francuska
24
25
44
93
4. Španija
21
31
29
81
5. Egipat
21
22
24
67
6. Grčka
15
18
26
59
7. Slovenija
13
11
10
34
8. Srbija
12
11
11
34
9. Hrvatska
11
7
8
26
10. Alžir
9
2
15
26
Ž. B.
objavljeno: 01.07.2013.
.jpg)
