Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Apr.2016, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Dramatični rast

Dobro došli u svet naopake moderne monetarne politike. U toj novoj realnosti dužnici se nagrađuju, a štediše kažnjavaju. Ovim rečima je „Blumberg" juče opisao pojavu negativnih kamnih stopa, fenomen koji je u svetu bio nezamisliv pre pojave svetske ekonomske krize. Prema navodima ove agencije, skoro 500 miliona ljudi živi u zemljama u kojima su kamatne stope negativne.

U finansijski svet ispod nule Srbija još nije zaronila, iako je referentna kamata Narodne banke Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koja je neka vrsta dirigentske palice za komercijalne banke na dinarske kredite, na rekordno niskom nivou. Sada iznosi 4,25 odsto i za naše prilike, to jeste obrtanje monetarnog sistema naglavačke. Pogotovo ako se zna da je pre krize dostizala skoro 18 odsto. Iako su kamate na dinarske kredite u poslednjih nekoliko godina pale za više od 10 procentnih poena, od privrednika i dalje mogu da se čuju ocene da je cena zajmova u Srbiji među najvišima u regionu.

Sa druge strane, od bankara smo godinama slušali kako je preduslov za jeftinije kredite smanjenje kamata na štednju, ali i poboljšanje rejtinga zemlje, kao i smanjenje stope inflacije. Na štednju u evrima, kamate zaista nikada nisu bile niže i na godišnjem nivou u proseku se kreću oko jedan odsto, a inflacija je takođe na istorijskom minimumu. Iako zemlja rejtingom ne može da se pohvali, on je, ipak u međuvremenu poboljšan. Prema podacima iz banaka, značajno su pale i cene pozajmica u evrima.

Ako novac nikada nije bio jeftiniji, zašto onda nema ozbiljnijeg kreditnog rasta? Istina, Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka, je još u januaru saopštio kako je na kraju 2015. godine ukupan iznos kredita za 1,3 odsto veći nego na kraju 2014. godine. To jeste ohrabrujuća vest, ali je još nedovoljno za ozbiljniji privredni oporavak.

Jedan od razloga zašto kompanije od banaka ne uzimaju jeftine kredite je što je većina srpskih preduzeća prezadužena. Veliki privredni sistemi do guše su u dugovima, pa bankarima ne polazi za rukom da novac preliju iz finansijskog sistema u privredu. Neki od nosioca privredne aktivnosti u Srbiji pre krize sada sa bankama više pregovaraju o reprogramu starih dugova, a manje o odobravanju novih kredita. A nove investicije, a samim tim i razvoj, nemogući su bez svežeg kapitala.

Ipak, drugi i verovatno mnogo bitniji razlog je što privrednici, iz ove perspektive izgleda ne vide lepšu budućnost. Zato se i uzdržavaju od novih pozajmica i novih investicija.

Privrednici, izgleda, ne veruju gromoglasnim najavama premijera Aleksandra Vučića. Predsednik vlade je nekoliko puta izjavio da će rast privredne aktivnosti ove godine biti veći od dva, a sledeće godine veći od tri odsto. Ili je to za predstavnike realnog sektora nedovoljno ili, od najavljenog dramatičnog oporavka, privrednici i dalje vide samo dramu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...