Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jul.2015, 20:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samoća kao doručak u modernom životu

Kako današnji brzi društveni ritam oblikuje naš odnos prema ljubavi, prijateljstvu, uživanju... Da li će mlade generacije, koje su sada u obdaništu ili u osnovnoj školi, umeti da uživaju u malim stvarima?

Sve je danas na dugme, na jedan klik. Hoćemo sad i odmah. Društvo je brzo, a mi se trudimo da ga preteknemo. Dubina i širina nam nisu više važne, jer za instant sreću potrebna su instant rešenja. Nema više ničeg natenane. I sa stilom. Uživanja u malim stvarima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Lako smo se odrekli stajanja za šporetom, zavijenih sarmi, domaće supe koja se krčka od jutra i štrudle sa makom, ali čini se da smo pojednostavili i ljubav, prijateljstvo, pa i smisao života.

Brz tempo života i sve "začine" kojima nas "začinjava" potrošačko društvo, učinili su da partnere upoznajemo i volimo preko društvenih mreža, prijatelje ne stičemo, nego ih dodajemo, a hedonizam u izvornom značenju prevodimo kao suludo trošenje vremena. I još mu se podsmevamo. Sve je manje referenci koje idu u prilog punoći života, ali je pitanje ko je tu na većem gubitku - starije generacije koje su živele drugačije i sporije, pa im je sada teško da se naviknu na nove trendove ili mlađe koje verovatno nikada neće saznati da može i drugačije, "punije" i "sočnije"?

Psihoterapeut dr Zoran Milivojević "grešku" vidi u mlađima. "Glavni problem novih generacija je taj što misle da sve počinje od njih, da su najpametniji, najbolji, a da je sve pre njih bilo zaostalo", kaže sagovornik "Života plus". "U toj mladalačkoj aroganciji nemaju sa čim da uporede svoja dosadašnja iskustva. Žive u dobu u kojem dolazi do "ubrzanja vremena", sve je više važnih događaja u jedinici vremena, što pojedinac ne može da isprati. Zato mislim da će mladima biti veoma teško, jer će njihov kvalitet života biti značajno niži nego što je bio naš i da će imati problema da shvate u kakvom svetu žive.

A život nas svakodnevno melje. Sistem koji nam se nameće "radi više, zarađuj više, troši više", od modernog čoveka je napravio mašinu, koji se bori za egzistenciju, dok mu život izmiče kontroli."

Deci treba postaviti digitalne granice

Milivojević upozorava da su deca koja tek formiraju psihu i ličnost više ugrožena. Ona nisu u stanju da se sama kontrolišu, jer žele sve što je prijatno. "Zato su roditelji odgovorni da im postavljaju "digitalne granice" - ograničeno vreme za sajber prostor. Oni prosto moraju da ih teraju u stvarni život."

Ako potrošačko društvo istovremeno zahteva brz tempo i nudi ekspresna rešenja za svaki naš problem, pitanje je kako smo došli do toga i možemo li tako "uhvatiti" sreću. Milivojevićev stav je da je istinska sreća kada neko živi u skladu sa svojim vrednostima, što je danas teško.

"Mediji nam nameću da je sreća cilj života i zaista sve više nas je u potrazi za ličnom radošću, ali istovremeno je sve više onih koji koriste antidepresive ili se drogiraju. Verujem da je sreća izvan scenarija ili okvira koji nam nameću tabloidi. A za to je potrebno da čovek emocionalno sazri, da shvati da "nije zlato sve što sija". I zato ne verujem u instant rešenja, jer ona uglavnom samo odlažu ili maskiraju problem, a ne rešavaju ga."

Studije pokazuju da čak 80 posto prijatelja nalazimo na poslu ili na društvenim mrežama, da se lako zbližavamo, ali još lakše stavljamo tačku na prijateljstva. Odlazimo čim nam zasmeta i najmanja sitnica, pravdamo se da nemamo energije za loše priče, iako u njih vrlo malo ulažemo. Površnost odnosa izgleda kao neminovnost vremena u kojem živimo, mada Milivojević to negira.

Ali zato dodaje: "Sve više ljudi prestaje da pravi razliku između površnih, virtuelnih odnosa i stvarnih. Upravo je razočaranost dobra reč da bi opisala ovu pojavu, pošto razočaran može biti samo onaj ko je prvo bio očaran ili začaran. A čaranje je magijski postupak kojim se gubi kontakt sa stvarnošću. Iako je društvenim mrežama komunikacija veoma olakšana, one kriju zamku, a to je da osoba koja se predstavlja potpuno kontroliše kako će se predstaviti. Drugim rečima, ona uređuje svoj "izlog" i predstavlja drugima svoje "idealno ja". Tako ljudi podstiču druge da od nih imaju visoka očekivanja, dok su istovremeno spremni da mnogo manje nude u stvarnom životu. Posledica toga je da raste strah od bliskosti u kojoj bi bili raskrinkani, a samim tim raste otuđenje i samoća."

A otuđujući se jedni od drugih, u stvari se, kaže sagovornik, odričemo želje i potrebe da nekog volimo.

"Ljubav više nije ljubav, nego sebični put u večnu ličnu sreću. Danas mnogi nisu spremni da se odriču zbog ljubavi, nije im važno da li vole nekog, već da li neko drugi voli njih. I zato smo u jednoj vrsti kolektivne emocionalne regresije, jer se u ljubavnom životu ponašamo nezrelo, sebično, narcisoidno. A to je onda kraj ljubavi."

Italijanski stručnjaci prognoziraju da bi do 2020. godine između 60 i 80 posto brakova moglo da bude posledica intimiziranja preko društvenih mreža, a da je mnogima normalno da uđu u brak sa osobom koju još nisu videli uživo, nego samo preko interneta. S druge strane, podaci Američkog udruženja advokata koji se bave brakorazvodnim parnicama, pokazuju da se svaki peti razvod desi upravo zbog društvenih mreža. Da li to treba da nas brine i šta je onda sledeće? Milivojević misli da se tu radi o brkanju stvarnosti, one prave i one vurtuelne.

"Nije problem što će se ljudi upoznavati preko društvenih mraža, nego što se neće upoznavati u stvarnom životu. U svakom kafiću ćete videti ljude koji gledaju u svoje tablete i telefone, a ne one koji međusobno razgovaraju. Tako oni žive u paradoksu da su u stvarnosti zajedno, iako mentalno nisu i time jedni drugima poručuju da su im dosadni. I to je osnovni problem ' stvarni svet će zaista postati dosadan i opasan."

Iako nam je danas sve dostupnije, lakše stižemo do udaljenih krajeva, otkrivamo nove ukuse, razmenjujemo poruke sa prijateljima širom sveta, čini se da smo svuda i sa svakim, pitanje je - jesmo li zapravo siromašniji iskustveno i emotivno. Mnogi psiholozi tvrde da jesmo i upozoravaju nas da se malo više krećemo u realnom prostoru, kao što Milivojević tvrdi da se pravo iskustvo stiče na putovanjima, na direktnom iskušavanju drugih kultura, susreta sa drugačijim ljudima.

"A toga je sve manje, iako sve više znamo", dodaje. "I tu je velika razlika između znanog i doživljenog, između obaveštenosti i proživljenog. Tako ispada da je jedan deo našeg mozga bogatiji, ali da je celina siromašnija u iskustvu."

Moderno doba nam krade i mogućnost da sačuvamo vreme samo za sebe, jer nas na svakom koraku i u bilo kom trenutku svako može pronaći. U svakom momentu smo izloženi i vestima, ako ih ne "konzumiramo" konstantno, deluje kao da smo neinformisani, pa nam se nameće potreba da stalno sve pratimo i sve znamo. Tu je onda ugrožen i naš unutrašnji svet, gubimo vreme za njega. Kako ga sačuvati, a da opet ne budemo "van sveta"?

"Potrebno je naći meru, ravnotežu", savetuje naš sagovornik. "Danas smo bombardovani mnogim nepotrebnim, pa i toksičnim informacijama. Naša pažnja je postala roba za koju se mnogi bore. I zato je najvažnije da upravljamo njom, kontrolišemo je. Ono što nam najviše može pomoći jeste pitanje: Da li je to meni zaista važno? Jedino tako možemo da ograničimo reku informacija iz "sveta" i dozvolimo sebi privatnost i život u sopstvenom ritmu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...