Izvor: RTS, 10.Maj.2020, 14:24

Pismo koje će promeniti pogled na tenis: Dragi Dominik...

Ines Ibu poslala je otvoreno pismo Dominiku Timu, koji je izjavio da ne želi da finansijski pomogne nižerangiranim teniserima i teniserkama u vreme koronavirusa. Mlada alžirska teniserka opisala je put koji je prešla kako bi bila profesionalac.
Novak Đoković predložio je da se nižerangiranim teniserima pruži finansijska pomoć dok traje prekid sezone zbog epidemije koronavirusa, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je Dominik Tim bio protiv, rekavši da se brojni teniseri i teniserke uopšte ne trude.

Sada je i Tim dobio odgovor. Alžirska teniserka Ines Ibu poslala je Austrijancu otvoreno, vrlo lično pismo u kojoj govori šta je sve prošla u životu kako bi bila tu gde je sada, trenutno na 620. mestu VTA liste.
"Dragi Dominik. Pošto sam pročitala tvoju izjavu, zapitala sam se šta bi bilo sa mojom karijerom, samim tim i sa mojim životom, da sam na tvom mestu. Kako izgleda biti Dominik Tim? Počela sam da zamišljam kako bi bilo da su mi roditelji teniski treneri kada sam sa šest godina prvi put uzela reket u ruke i odmah se zaljubila u njega. Dok sam odrastala u predgrađu Alžira, u skromnoj porodici i sa roditeljima koji nikakve veze nisu imali sa tenisom, ne mogu da se otmem utisku da bi pomoglo. Ali, ne krivim tebe za to. Prestala sam da razmišljam o tome, pošto ne možemo da buramo gde smo rođeni."
Ines je ispričala svoju životnu priču.
"Kod nas, ukoliko pada kiša sedam dana, treniramo bekhend u teretani""Sada shvatam koliko sam blagoslovena što imam takve roditelje, koje volim najviše i ne bih ih menjala nizašta na svetu. U zemlji kao što je moja nije lako biti žena sportista. Nikada neću moći dovoljno da se zahvalim roditeljima za podršku i žrtvu koju su podneli kako bih jurila za svojim snom. Kada bi samo znao, Dominik."
"Iako moji roditelji nisu tenisku treneri, mogli smo da računamo na lokalne terene. Ups! Da li si znao da su u Alžiru ITF juniorski turniri vrlo, vrlo retki i da ne postoji nijedan profesionalni turnir, nijedan trener internacionalnog nivoa, čak niti jedan teren u zatvorenom? Ne znam kako je kod tebe, ali kod nas ukoliko pada kiša sedam dana – treniramo bekhend u teretani. Uošte ne pričam o kvalitetu objekata i terena. Nismo čak ni znali na kojoj podlozi igramo, na travi ili šljaci."
"Ali, nemoj pogrešno da me shvatiš. To me nije sprečilo da napravim svoj put i čak da postanem jedna od najboljih teniserki na svetu u uzrastu do 14 godina. Zaradila sam prve VTA poena osvojivši turnir 10.000 u tom izrastu. Vrlo impresivno, zar ne? Kao i ti, ušla sam u vrh ITF juniorskog uzrasta. Možda ne u prvih deset, ali bila sam 23. na svetu. Nije loše za nekoga iz Afrike?"
"Novinari su me nazvali 'teniskim čudom', a to uopšte nije šala. Vrlo malo mladih Afrikanaca je to uspelo pre mene, ali niko iz moje zemlje. Da sam tada bila deo tvog magičnog sveta, verovatno bih privukla pažnju mnogih sponzora i federacija bi se brinula o meni. Ali, to se nije desilo. Veliki proivođači sportske opreme uopšte ne postoje u Alžiru. Osim minimalne pomoći u opremi i podrške lokalnih kompanija. uspela sam da obezbedim minimum za učešće na juniorskim grend slemovima. U Africi budžet sportiste teško odlazi na bankovni račun."
"Najbolja teniserka u zemlji, u vrhu svetske liste, ali bez novca""Pitam se šta bi u mom životu bilo drugačije da sam bila deo tvog uskog kruga, da smo delili isto okruženje i pravila. Na primer, koji je najbolji trenutak da se otisnem u profesionalce. Niko o tome nema pojma u Alžiru. Kakav bi uticaj imao solidan budžet na moju karijeru – promenilo bi moj čitav život. Konačno bi mogla roditeljima da kupim poklon. Sanjam o tom danu."
"Najbolja teniserka u zemlji, u vrhu svetske liste, ali bez novca. Nisam sigurna da bi to moglo da se desi u tvojoj zemlji ili bilo kojoj drugoj evropskoj. Ali, to me nije zaustavilo. 'I tame se rađa svetlo', kažu. Kada se sve raspadalo i išlo ka završetku moje karijere, imala sam sreću da naiđem na pomoć. Na ljude koji su se brinuli o meni i obezbedili mi minimum, da jedem i spavam, bilo na turnirima, bilo u svakodnevnom životu. Drufi su mi pomogli sa opremom, a neke dobre duše pomogle su mi sa uslovima za sport. Situacija je bila bezizlazna, ali sam našla put i postala profesionalac."
"Ipak, život ponekad ume da bude surov. Povredila sam se u najgorem trenutku, kada je ITF promenio pravila. Nisam sigurna da je to uticalo na tebe, ali – koga briga? Finansije su ključne da bi se vratili u formu, to sam itekako osetila. Ali, još jednom nisam dozvolila da me to zaustavi. Uprkos svim nedaćama, uspela sam da se vratim na VTA listu. Danas imam 21 godinu i 600. mesto na listi. Još uvek se nadam da ću ostvariti svoj san zbog kojeg sam žrtvovala detinjstvo, obrazovanje, pubertet, porodični život, prijatelje, finansije, roditelje, praznike, ceo život..."
"Teren bi trebalo da bude taj koji će odlučiti o ishodu moje karijere, ne finansije""Pitam se, Dominik, kako izgleda imati trenera koji ti pomaže na turu. Lični trener, fizioterapeut, trener za mentalnu pripremu, posvećen tim. Veći deo vremena živim sama. Ja sam usamljena dama koja putuje uvek najjeftinijim putem. Žrtvujem vreme, treninge i oporavak, kako bi se prijavila za najobičniju vizu. Bez garancija da ću je dobiti. Nema crvenog tepiha, nema propusnica, nema šengena... A zaboravih da pomenem, viza mi je potrebna bilo gde da idem. Razmatram svaku mogućnost da smanjim troškove, a osvojim najviše poena. Smeštena sam daleko od turnira, kako bi smanjila troškove. Menjaš li beton i šljaku iz nedelje u nedelju, završavaš li turnir sa rupama u patikama kao ja?"
"Dominik, kako je to pokloniti nešto roditeljima? Kako je to videti ih više od nedelju dana u toku godine? Da možeš da proslaviš rođendan sa njima? Sve te žrtve su sastavni deo sporta. Ipak, teren bi trebalo da bude taj koji će odlučiti o ishodu moje karijere, ne finansije. To je potpuno nepošteno. Suočavam se sa tim svakog dana bez prigovora, svaki dan se borim, u tišini."
"Dragi Dominik, za razliku od tebe, mnogi dele moju realnost. Nismo do sada preživeli zahvaljujući tvom novcu. I niko od tebe nije tražio ništa. Inicijativa je potekla od velikodušnih igrača koji su pokazali saosećanje visoke klase. Igrača koji su željni da šire solidarnost i nađu rešenje kako bi napravili razliku. Šampiona po svaku cenu."
"Dominik, ova kriza nas stavlja u izazovne situacije. Otkriva ko je zaista kakav. Pomažući igračima pomaže se tenisu da opstane. Ova igra je plemenita. Smisao sporta je da se istaknu najtalentovaniji, najuporniji, najvredniji, najhrabriji. Ili možda želiš da igraš sam na terenu? Dominik, nismo tražili ništa od tebe, osim malo poštovanja za našu žrtvu. Igrači kao što si ti teraju me da nastavim za snom – molim te, nemoj to da upropastiš."
Pogledaj vesti o: Tenis,   Novak Đoković

Nastavak na RTS...