Izvor: Blic, 17.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakleni tango!
Pakleni tango!
Jedan od najtežih udaraca u istoriji dobila je reprezentacija Srbije i Crne Gore na utakmici sa bivšim svetskim šampionom Argentinom (6:0). Izgubljen je najavljivani meč decenije i raspršile se sve nade da će plavi preživeti 'grupu smrti'.
Sa rupama u odbrani, dekoncentrisanom sredinom, odsečenim napadom i uz crveni karton Kežmana nije bilo ni moguće ni realno suprotstaviti se bivšim svetskim prvacima, pa je raspad sistema i veliki poraz, najveći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do sada na Mondijalu, bio neizbežan. Gajili smo lažne nade da ćemo u Nemačkoj igrati bar u polufinalu i zato je pad bio strahovit. Bivši taksista, sada selektor Argentine, Hoze Luis Pekerman vozao je po 'Šalke areni' razbijenu plavu četu fijakerom svetlucavim kao zlato, sa 11 upregnutih, fantastičnih 'gaučosa'. Argentinci koji obično igraju čvrsto i uz upotrebu južnoameričkih 'prljavih' trikova ovog puta su lepršavo bez milosti i sa osmehom na licu samleli protivnika, dozvolivši mu da u prvih 45 minuta samo jednom šutne na gol. Oni su omogućili svojim navijačima da na utakmici Svetskog prvenstva već u 31. minutu protivniku viču 'Ole' i prave talase. Za takvu igru Argentincima svaka čast i srećan put u finale.
Problemi za selektora Iliju Petkovića nisu počeli onda kada su Argentinci zaplesali tango u Gelzenkirhenu, već kada je Nemanja Vidić nesrećno dobio crveni karton u poslednjoj kvalifikacionoj utakmici sa BiH. Izgubljen meč protiv Holandije bio je posledica razbijanja granitne odbrane čiji je oslonac, ispostavilo se, izgleda bio upravo Vidić. Povreda na treningu bila je signal za novo tumbanje u timu, a otuda verovatno i konfuzija na meču sa Pekermanovim timom. Kada je još na zagrevanju zbog povrede otpao i Ivica Dragutinović, odbrana je ostala na staklenim nogama, pa su je 'domaćini' lako lomili milimetarskim akcijama, terajući igrače SCG da svog golmana Jevrića ostavljaju kao pred streljačkim vodom, koji su predvodili Rikelme i Rodrigez.
Bolno je bilo gledati kako se pre rušenja ljuljala kula plavih, koju nisu uspeli da sačuvaju ni tri napadača (Kežman, Milošević, Ljuboja), niti ulazak Zvonimira Vukića. Kratka klupa reprezentacije Srbije i Crne Gore nije mogla da nadomesti izostanak povređenih igrača, ali pitanje je šta bismo uradili i da su oni tu. Jedno je sigurno, verovatno ne bismo bili ovako surovo poraženi.
