Izvor: RTS, 28.Mar.2013, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispunjenje sna pod Goricom, poslednji deo
Ekskluzivno za Internet portal RTS-a, Matija Jauković izveštava iz Crne Gore.
Primetio sam da ako ovako nastavim, biću gori od veličantvenog Sulje, Ljovisne i ostalih srceparajućih, ja-sam-svoja-majka serija, pa će ovo biti poslednji deo ove "pustolovine". Neću vas više maltretirati, obećavam!
Utakmica. Počinje engleska himna, nema zviždanja! (Nikada mi nije bilo jasno zašto se zviždi tuđoj himni, niti jedan razlog ne vidim za to) Kako je krenula himna, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tako je i nekoliko ljudi zagrmelo iza naših leđa. Englezi na sred severne tribine. Nisu ni oni sigurni da su na pravom mestu, ali su tapkaroše itekako usrećili! Neko će čitavu porodicu na letovanje da vodi zahvaljujući njima!
Pošto fudbalska utakmica, tačnije ono na samom terenu, i nije tema ovog (ispostavilo se) bloga, neću pisati o tome ali ću par detalja da pomenem.
Prvo, Englezi su u svakom najmanjem momentu pokazivali klasu. Prijem, dodavanja, kretnja... Fenomenalno!
Naprave "trougao", i sa dva dodavanja izbace protivničkog igraca. Milner me možda i najviše oduševio. Uporan, brz, snažan, za čuvanje izuzetno neugodan. Runi je neuhvatljiv! Čas na sredini terena u sledećem momentu pred golom. Ali svaka čast crnogorskoj odbrani, dobro se držala. O Džerardu, bar ovde neću pričati, jer bi se oteglo na još nekoliko delova.
Drugo, Stevan Jovetić! Ne želim da umanjim bilo čiji doprinos igri Crne Gore, ali me bivši kapiten Partizana potpuno oduševio! Vukao je čitav tim napred, zadavao glavobolje i Smolingu i Leskotu.
Crna Gora je došla do boda, čak je u nastavku bila bolji tim na terenu.
A do njega su došli srcem! Igrali su kao da im je to poslednjih 45 minuta u karijeri, pa žele još jednom da se dokažu...
Nego, da mi polako privedeno kraju ovo druženje.
Iz svega napisanog, može se izvući poenta. Neki će razmišljati: "Ovaj nije normalan, toliko pisanja zbog potpisa Stivena Džerarda... Jaka stvar... Deča posla"....
Od 11. godine, maštam o susretu sa njim, i odlasku na Enfild. Ispunio sam san. Bar jedan deo. Ali, za poentu ne morate biti poštovalac njegovog lika i dela. Pa čak ni fudbala.
"Klackao" sam se po kanjonima u sred noći kako bih probao da dođem do Džerarda. Niko mi nije garantovao da ću uspeti. Verovao sam da će se to desiti sve vreme. Pozajmio sam pare, i pošao u suludu avanturu. Ali vredelo je, i pamtiću je citavog zivota. I kada budem "izlapeo", podsetiće me dva potpisana dresa uramljena na zidu.
Ne želim da ispadne da pametujem i "prosipam" mudrosti, jer je ovo možda i prva stvar zbog koje sam se ovoliko izmaltretirao zbog sebe.
Ali, da sam ostao kući i rekao: "Ma nema šanse da dođem do njega... Mrsko mi je da putujem toliko", ništa se od ovoga ne bi desilo, i na mojoj listi snova ovo ne bi bilo štiklirano. Onaj deo sa Enfildom još nije, ali ( ako sam i u prvom delu citirao Del Boja, 'ajd da i završim sa njim): "Sledeće godine, u ovo doba..."
Stiven Džordž Džerard
Debitovao za Liverpul 29. novembra 1998. godine protiv Blekburna
Ukupno 624 utakmica za Liverpul, 158 golova
102 utakmice za Englesku, 19 golova
Žoze Murinjo pokušao 3 puta da ga odvede iz Liverpula, 2 puta u Čelsi jednom u Real, očigledno, bezuspešno
Engleski navijači, kada je reprezentacija u pitanju, najviše cene Džerarda
