Izvor: RTS, 26.Mar.2013, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispunjenje sna pod Goricom, 2. deo
Ekskluzivno za Internet portal RTS-a, Matija Jauković izveštava iz Crne Gore.
Svaki iole ozbiljniji pokušaj da zaspim, uništio je moj saputnik, koji je, sa slušalicama u ušima (povrh svega mojih, na silu otetih) mrmljao svaku pesmu koja je išla na plejeru! Kao da je namerno to radio jer nije ni on mogao da spava.
Iz kanjona u kanjon, kilometar po kilometar približavali smo se Podgorici. U jednoj kafanici popili smo po "eKspreso" (tako piše u meniju, ne pomerio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se s' mesta), i stukli tih pola sata-sat, i stigosmo u Podgoricu.
Posle pola sata, koji su nam bili potrebni za aklimatizaciju (ako je potrebna sportistima, potrebna je i nama), krenuli smo ka hotelu "Crna Gora", gde su smešteni Englezi.
Ispred ulaza sačica bolesnih entuzijasta (poput autora ovog teksta) čekali su omiljene igrače.
Vremenom se nakupilo 15-ak ljudi, a neki su polako gubili strpljenje i odustajali.
Ali ne i nas dvojica i još nekoliko momaka. Poneli smo oba dresa i razvijali strategiju kako doći do Džerarda. Ali sam zaboravio onu patiku. Drago mi je bilo tog trenutka, ali ne i nekoliko sati kasnije... Strpljenja!
Imali smo proverenu informaciju da je Stivi u ponedeljak samoinicijativno napustio hotel kako bi podelio nekoliko autograma, pa smo se nadali da će to biti slučaj i danas. Ali.. Uvek to ali... Viđali smo fudbalere kako idu na doručak i vraćaju se u sobe. Runi, Kerik, Defo... Ali nigde Džerarda.
Zanimljivo, od, recimo 12 ljudi, jedan je momak došao u Čelsijevom dresu, a svi ostali su čekali Džerarda! Neverovatno! Znao sam da nisam jedini njegov fan, ali ovakav odnos nisam očekivao!
Zaposleni u hoteli su nam rekli da Englezi neće izlaziti do meča. E to nam je dobrano poljuljalo moral, ali i dalje smo ostali na okupu. Roj Hodžson nas je pozdravljao kroz vrata, kao i Glen Džonson, a svi su nezainteresovano čačckali svoje ajpedove, smartfonove i laptopove.
Grupica zaluđenika je, činilo se, bila vrlo simpatična engleskom timu (bar onom delu koji nas je primetio). Ali ne i pojedinim članovima ekspedicije. Izašao je, posle nekog vremena gospodin u uniformi "gordog albiona", neverovatno je podsećao likom na Eltona Džona i pozvao obezbeđenje hotela i pokazao rukom da nas "počiste" sa ulaza.
Užas! Pobesneo sam! Roj Hodžson, selektor nas je pozdravljao i smeškao se (i to ne misleći: vidi ove dileje (bar se nadam)), i onda se pojavi debeljuskašti klon Eltona Džona i hoće da nas rastera! A što je najgore, uspeo je iz prve! Odmakli smo se 20-ak metara ali nismo odustali! Posle izvesnog vremena, a to je ukupno 4 sata čekanja pred hotelom, videli smo gužvicu u hotelu, saznali da Englezi kreću u šetnju. Vrata se otvaraju, Hodžson na celu, a odmah iza njega - kapiten, Stiven Džerard....
- Kraj drugog dela -
