Izvor: Sportski Žurnal, 17.Sep.2013, 07:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ ARHIVE ŽURNALA: Dirljiv susret Mihajlovića sa sinom posle 11 godina
Selektor reprezentacije Srbije, Siniša Mihajlović trenutno proživljava teške trenutke na klupi „orlova“.
(FOTO: Inter kalčo)
Ipak, pre devet godina proživeo je i doživeo jedan od najlepših trenutaka u životu – upoznavanje sa sinom posle 11 godina.
Pronašli smo u arhivi našeg lista priču o dirljivom susretu Siniše i vanbračnog sina Marka u Milanu. U pitanju je 5217. broj Sportskog žurnala, od 21. decembra 2004. godine…
Subota >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << popodne. Uobičajena gužva na milanskom aerodromu. Na jednoj strani prostranog hola usamljen čovek. Nekoga očekuje. Nervozno šetka. Svaki čas gleda na sat…
Na drugom kraju hola pojavljuje se dečak. Lepuškast, štrkljast, plavušan…. Probija se kroz gužvu. Kad je konačno spazio poznato lice, pojurio je u zagrljaj:
– Papa, papa, papa – odjekivao je dečakov glas dok je prosto leteo i bacio se oko vrata onome ko ga je čekao.
Zagrljaj. Dug, čvrst, pravi muški. Nešto su jedan drugom šaputali. Šta? Nije važno. To neka ostane njihova tajna. Da li je bilo suza? Ni to nije važno za ovu priču.
Dečak se zove Marko. Čovek kojem je doleteo u zagrljaj – Siniša. Zajedničko prezime im je – Mihajlović. Sin i otac. Njihov prvi susret posle 11 godina. Marko, vanbračni sin slavnog fudbalera, živi sa majkom.
Zna ko mu je tata, gleda ga na televiziji, guta sve u novinama što piše o njemu, hvali se kod drugova… Ali, nikad uživo nije video tatu.
– Znalo se da imam sina, pisalo se o tome, priznao sam ga i preuzeo obaveze oko njegovog izdržavanja. Međutim, do sad sam tu intimu čuvao samo za sebe. Naravno, želeo sam da ga vidim, srce mi se prosto kidalo kad sam mislio o tome. Ipak, odlučio sam da sačekam da poraste, da postane punoletan i da onda jednog dana, kao odrasli ljudi, popričamo o svemu. Da mu kažem sve što imam – besedi Siniša Mihajlović.
Presudnu ulogu za subotnji susret, znatno ranije od planiranog, odigrala je Sinišina supruga Arijana. Ona je znala da Marko postoji i često je molila Mihu da ga pozove u goste, da se vide, da dečačić upozna sestre Viktoriju i Virdžiniju, braću Miroslava i Dušana…
U nedelju je Sinišina supruga Arijana decu odvela u „Mekdonalds”, pa na stadion, da navijaju za Inter, da Marko prvi put u životu uživo vidi tatu kako igra fudbal.
Ostalo se zna: 27. minut, slobodan udarac za Inter, udaljenost od gola Breše više od 25 metara…
A Siniša, šta je on u tom trenutku preživljavao? Dok je nameštao loptu, mislio je na svoje na tribinama, na decu i Arijanu. I na Marka, na obećanje koje mu je dao. To je bio njegov ogromni, najveći mogući, motiv dok je uzimao zalet.
– Bog je bio na mojoj strani, hvala mu. Deki Stanković je znao sve, zato mi je i prvi dotrčao u zagrljaj pošto je lopta završila u mreži.
U magnovenju, kad se otrgao iz zagrljaja klupskih drugova, pogledom je na tribinama pronašao Arijanu i decu. Slao im je poljupce. I znak Marku da je ispunio obećanje za koje su znali samo njih dvojica. Bio je to, da priča bude još lepša, pobedonosni gol za Inter protiv Breše…
Nastavak na Sportski Žurnal...
.jpg)
