Izvor: Politika, 24.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glas protiv samovlašća
Dragoljub Joksimović: Razdvajanje ŠSSCG je jedna nevolja manje, ali pravi razlozi nisu javno saopšteni. – Tek treba da se utvrdi ko je pravi gazda u ŠS Srbije
Od prve serije napisa i razgovora na temu novog Šahovskog saveza Srbije dodatadašnji ŠSSCG je praktično prestao da postoji, najpre odlukom ŠSS protiv zajedničke Prve lige SCG, a od pre dva dana i zvaničnim istupanjem ŠS Crne Gore.
Šahovski savez Srbije je sada samostalan, ali bez slavlja i većeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napretka u preuzimanju svojih državnih uloga, dok su komšije iz Crne Gore već održale Skupštinu, uveliko planiraju međunarodna takmičenja i upravo završavaju svoje prvo pojedinačno državno prvenstvo.
Prilika je, opet, da se čuju komentari iskusnih šahovskih radnika. Dragoljub Joksimović, više od tri decenije šahovski novinar "Politike", kratkotrajni selektor koji je uoči nesuđenog debija na Olimpijadi u Torinu smenjen zajedno sa svojim timom, ima mnogo toga da kaže:
Obračun s igračima
– Pre pogleda u budćnost, valja istaći centralni problem koji je naročito pogubno delovao u poslednje četiri godine. Koristeći nesložnost i egzistencijalnu nesigurnost igrača, rukovodeći ljudi ispoljili su bezobzirno samovlašće. Odluke u zakulisnim dogovorima bile su u skladu samo sa privatnim interesima. Negativna kadrovska selekcija po delegatskom sistemu omogućila im je da postanu "šefovi u butiku", važniji od svih. U takvoj postavci velemajstori su morali dugo da cupkaju u čekaonicama ili da kao đaci drže ruke u vazduhu na sednicama da iznesu svoja mišljenja. A valjda je svima jasno da je briga o vrhunskim igračima i mladima kao njihovim naslednicima suština postojanja organizacije.
– Začudo, šampion i reprezentativac Božidar Ivanović bio je strasni pokretač sukoba i duboke krize. Kao predsednik ŠSSCG, doveo je neproverene osobe u šah i izazvao finansijski kolaps, a potom kao selektor pristrasno ubacivao Kosića umesto Ivaniševića, N. Đukića umesto Damljanovića... Sve to uz podršku ŠSCG. Kada su mladi reprezentativci pokazali da su postali ličnosti i da više neće ćutke da trpe poniženja – kriza je eskalirala. Epilog je surova odluka tri predsednika i njihovih šaptača da likvidiraju najjači tim za Torino. Time su, u stvari, očeličili igrače, pomogli im da izdvoje kukolj i budu nepokolebljivi u stavovima.
– Zašto se uporno izbegava rasprava u Savezu o spektakularnoj blamaži našeg šaha na Olimpijadi? Ako su igrači odbili učešće u nacionalnom timu zbog nediscipline, valja ih žestoko kazniti! Ako se, pak, ispostavi da su "šerifi" bez pravih argumenata, samo petnaest dana pre početka takmičenja, promenili sastav da bi "išibali" selektora i igrače, onda su njihove ostavke minimum onog što mogu da učine u korist šaha. Da sve bude jasno: najpre predsednik ŠSSCG Dejan Stanković i predsednik ŠSS Srđan Spasojević.
Rastanak bez plana
Razdvajanje saveza Srbije i Crne Gore je praktično završeno. Izvesno je gotovo samo jedno, da Prva liga Srbije počinje 26. avgusta na Zlatiboru. Da li je to prvi korak napred?
– Olakšanje je jedna nevolja manje. Odlaskom Šahovskog saveza Crne Gore, srpski šah neće više služiti kao servisna stanica manjem bratu – u ime "jedinstva u zajednici". Pritom, nimalo ne zameram Srđi Dragaševiću, Božidaru Ivanoviću i Vladimiru Šakotiću što su, razumljivo, birali najslađe plodove za svoje. Presuđivali su u svim vitalnim odlukama, ubirali profit od gotovo svih zajedničkih takmičenja, promovisali ŠSCG u FIDE i Evropskoj šahovskoj uniji, itd. Zato ne čudi što bi želeli da ostvare: "I posle ŠSSCG – Šakotić!" Međutim, teško mi pada što je to činjeno zahvaljujući ogromnoj, gotovo podaničkoj pomoći mnogih rukovodilaca srpskog šaha!
– Ipak, pogrešna je odluka o razdvajanju Prve lige. Pre svega, svim crnogorskim šahistima apsolutno valja poželeti mnogo uspeha u budućnosti, ali svako ublažavanje konkurencije, smanjivanje dvorišta, šteti interesima igrača i šaha. Ko ne bi voleo da posmatra duele Nikole Đukića, Dragiše Blagojevića, Milana Draška, Dragana Kosića, Bora Miljanića, Blaža Kalezića i drugih? Nažalost, čelni ljudi srpskog šaha nisu imali smelosti da javno kažu da je problem u tome što deset timova šahista i najmanje toliko ženskih klubova treba da gostuje u Herceg-Novom, gde će kompletna zarada da pripadne – domaćinima! Trebalo je da se ponudi procentualna deoba zarade po broju klubova ili da se zajednička liga održi negde u Srbiji. Ovako, u skladu sa licemernim odnosima koji ovde već dugo caruju, prikriven je revanšizam i bunt protiv osionih moćnika.
– Sve je to posledica potpune nepripremljenosti ŠS Srbije za razdvajanje. Razlaz je dočekan bez ikakvog plana i programa, strategije. Tek sada se, na brzinu, na retkim sednicama, otklanjaju aktuelni problemi.
– Ako neko iskreno hoće da se založi da šah u Srbiji bude na znatno višem nivou nego do sada, primarni zadatak je da se utvrdi ko je "gazda u kući". Da li će ŠS Srbije da postane centralizovani državni forum sa obavezujućim propisima, ili će savezi centralne Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije i Beograda i dalje da budu autonomni, da rade po svojim ćefovima, a da u ŠSS preglasavanjem nameću svoju volju. Ako bude tako, tri saveza uvek mogu da drže lekcije Šahovskom savezu Beograda u kome su oko 80 odsto prvoligaških i drugoligaških klubova i oko 80 odsto velemajstora i intermajstora!
Okretanje stručnjacima
Šta možete konkrento da predložite za početak postavljanja novih temelja u ŠS Srbije?
– Predlog od sudbonosnog značaja je da što pre zamolimo sedam–osam stručnjaka da napišu svoje predloge za plan i program razvoja šaha u Srbiji. Potom bi, posle rasprava u svim savezima, bilo prihvaćeno ono što je hitno, bitno i realno. Nešto bi bilo ostavljeno za kasnije, a dakako bi mnogo toga bilo i odbačeno. Jedino tako bi javnost znala ko šta radi i zašto.
– Dokle ide nestručno i štetno delovanje sadašnjih takozvanih šahovskih radnika vidi se po tome što ostrašćeno negoduju protiv nedavnih vrlo odmerenih napisa na stupcima ove rubrike. Dakle, uprkos tome što je šah potpuno izgubio medijski rat, valja apsolutno zabraniti javnu kritiku! I to u listu koji ima višedecenijsku blistavu tradiciju praćenja šaha, u ozbiljnoj i dobronamernoj rubrici.
– S tim u vezi, dozvolite mi jednu ličnu primedbu. Ne mogu da shvatim zašto u našem šahu "vladaju" recimo penzionisani bankar koji je uništio šah u svom gradu, ili neki privrednik, političar, privatnik, a istovremeno – nikada nisu viđeni da igraju šah! Oni su, eto, nezamenljivi šahovski nobelovci, dok su ljudi koji su čitav život darovali magičnoj igri – nepoželjni zaključio je svoje viđenje Dragoljub Joksimović.
[objavljeno: 24.07.2006.]
