Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Nov.2016, 20:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Gašenje velikih gubitaša izazvalo bi socijalne i političke probleme"
Ministar privrede Goran Knežević uveren je da je optimizam premijera Aleksandra Vučića da Srbiji "sledi zlatno doba", utemeljen, jer, kako je ocenio, "prošli smo fazu stablizacije, finansijske konsolidacije i sređivanja državne kase i predstoji nam privredni rast".
"Prema oceni stranih investitora, napravljen je iskorak u oko 35 odsto slučajeva, pre svega u domenu donošenja propisa, u odnosu na prošlu godinu, dok na još 65 odsto njih treba da se radi, a reč je o oblastima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sprovođenja zakona, gde nije bilo napretka", rekao je Knežević je u emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine.
Komentarišući ocenu Evropske komisije da je korupcija u Srbiji rasprostranjena na svim nivoima, on je kazao da ne postoji zemlja bez korupcije, ali da se aktuelna vlada trudi da je svede na najmanju moguću meru.
Upitan da li su ilustracija za korupciju i trenutna dešavanja u EPS-u, u sektoru snabdevanja, jer postoje navodi da su menadžeri prodavali informacije konkurenciji, Knežević je ocenio da je dobro to što su ovaj slučaj ispitali i pokrenuli ljudi iz unutrašnje kontrole tog preduzeća.
Dodao je i da transformacija javnih preduzeća, na kojoj se radi, jeste veliki problem, ali da se tokom poslednje godine u tim preduzećima ne beleže gubici već dobit. Takođe, kako je dodao, Ministarstvo privrede prati njihov rad.
Na pitanje zbog čega se ipak odlaže rešavanje pitanja državnih preduzeća, što su zamerke i Fiskalnog saveta, i MMF- a i Svetske banke, Knežević je rekao da sa ekonomskog stanovišta to može lako da se preseče, ali da vlada mora da vodi računa i o drugim aspektima.
"Moramo da razmišljamo šta se dešava ako se ugasi RTB Bor i Resavica, jer to su onda socijalni i politički problemi. Naš plan je da privatizaciju završimo u ovom mandatu. To je inače proces koji traje već 20 godine, a privatizacija je uvek bolna, pa i nepravedna. Ipak polako izlazimo iz toga, jer pre dve godine je bilo preko 600 preduzeća za privatizaciju, a sada ih je 174, od kojih je svega 11 sporno", naveo je on.
Na primedbu da je među tih 11 i Petrohemija koja je pojela uštede od smanjenja plata i penzija, te RTB Bor čija dugovanja su takođe ogromna, ministar je rekao da su dugovi Bora sad mnogo manji jer ih je država konvertovala u svoje vlasništvo, dok u slučaju Petrohemije postoji strateški problem, jer je "NIS prodat Rusima uz uslov da sve rezerve nafte i gasa budu njihove, zbog čega naše fabrike koje su poslovala drugačije sad moraju po tržišnim uslovima".
Knežević je rekao da je u slučaju Petrohemije bilo i "određenog prikrivanja podataka, zbog čega Ministarstvo nije pravovremeno imalo saznanja "da su tolika dugovanja prema Srbijagasu".
"Da smo to znali, reagovali bismo na drugačiji način, da ne pravim gubitke od 25 miliona evra. Mogli smo da zatvorimo fabriku i radnicima isplaćujemo plate dok ne nađemo zainteresovanog kupca", istakao je Knežević.
Upitan da li UPPR, odnosno Unapred pripremljeni plan reorganizacije, koji su uradila neka preduzeća, zapravo podrazumeva otpis dugova da bi se bolje prodala i prebacivanje tereta na nekog drugog - on je kazao da je ovo pokušaj da se za neka preduzeća ipak pokuša naći rešenje.
"Za preduzeća koja ne funkcionišu, iz raznih razloga, izlaz je da se ide u stečaj. A ovo je međukorak koji podrazumeva dogovor svih poverilaca da žrtvuju deo potraživanja na godinu ili dve, kako bi firma nastavila da radi bez tereta, kako bi onda ta dugovanja namirila iz novog profita.
Govoreći o sudbini FAP-a, koji je takođe pripremio UPPR, ali još uvek nije pronašao zainteresovane investitore iako se najavljivalo da će to biti neka finska kompanija, Knežević je rekao da su investitori "vrlo čudni, traže bezbednost i profit, nema tu prijateljstva, pa kad od deset s kojima pregovarate dovedete jednog to je veliki uspeh".
"Mi razgovaramo sa puno investitora, a da li ćemo uspeti, ne znam. Nisu Finci odustali od FAP-a, ali mi nemamo vremena da čekamo da se oni odlučuju. Zato je država kao većinski vlasnik pripremila neke programe za FAP, koji bi mogao da ostvaruje neki profit, između ostalog i na nekim poslovima za našu vojsku", naveo je on.
Upitan ima li spasa i za rudnike Resavice ili im preti katanac, ministar je rekao da trenutno ne postoji tehnološko rešenje, da su rudnici iscrpljeni, tehnologija zastarele, a oprema razvučena zbog sudskih procesa. Međutim, dodao je da Vlada pokušava da pronađe rešenje i da Ministarstvo energetike u februaru treba da izađe sa konkretnim planom.
Na pitanje da li se otpisom dugovanja propalim državnim gigantima zapravo teret prebacuje na fondove penzionog i zdravstvenog osiguranja, razvojni fond i banke, koji su često poverioci u tim firmama, odnosno da li para za lečenje nema i zbog toga što se oprašta ovim javnim preduzećima, Knežević je kazao da u Vladi na to gledaju drugačije.
"Kad bi se ugasili RTB Bor i Resavica, imali bismo oko 30.000 nezaposlenih, koji ne bi plaćali ni struju ni druge troškove i država bi opet imala gubitke. Zato pokušavamo da uradimo nešto kako bi se to izbeglo", objasnio je ministar.
On je napomenuo i da su firme koje sprovode UPPR svesne da se moraju pridržavati usvojenog plana jer im u protivnom sledi likvidacija.
Knežević je, komentarišući situaciju u Galenici, kazao da još uvek traju razgovori sa britansko-ruskim konzorcijumom oko ulaganja u tu kompaniju i da postoje izgledi da se oni uspešno okončaju. To će, kako kaže, podrazumevati otpuštanje još oko 300 ljudi, kako bi firma stala na noge.
"Neki kažu da je u Galenici izvršen 'ekonomski genocid', jer je kompletna proizvodnja nekom poklonjena. Ali, neko će za to odgovarati , a sudski procesi traju", rekao je on.
Upitan da li se "ekonomski zločin" odigrava i u RTB Boru, gde je velika svota novca uložena za modernizaciju proizvodnje koja je nerentabilna – odgovorio je da on nije tehnolog i i da zato ne može da se upušta u takve procene.
"Ta investicija je započeta pre nekoliko godina i ona može da donese boljitak Boru. I tu tražimo strateškog partnera u razgovorima sa s ruskm, kineskim i mađarskim kompanijama", dodao je.
Objašnjavajući zbog čega je u budžetu za 2017. godinu njegovo Ministarstvo predvidelo subvenciju od dve milijarde za RTB Bor, Knežević je kazao da je to jedina subvencija koja ide velikim državnim preduzećima i da je namenjena za pokrivanje dugovanja prema EPS-u za utrošenu električnu energiju.
Govoreći o mogućnostima za postizanje dogovora za bescarinski izvoz "fijata" na evroazijsko tržište, ministar je izrazio uverenje da postoji politička volja da se to realizuje kad je reč o Kazahstanu, navodeći da će to biti tema i razgovora sa predstavnicima Evroazijske unije 15. decembra.
On je kazao da ne veruje da kragujevački Fijat u protivnom čeka katanac u bravi, navodeći da očekuje da će i posle 2018. biti nastavljena proizvodnju nekog drugog modela u Kragujevcu.
Knežević je odbacio primedbe malih privrednika da država favorizuje strane investitore, navodeći da bez velikih investitora nema ni male privrede. On je kazao da je država uradila puno za domaće preduzetnike, te da se o smanjenju poreza i doprinosa može razgovarati tek kad se podigne proizvodnja i zaposlenost.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
