Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Okt.2016, 19:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drecun: Diplomatska i bezbednosna bitka za Trepču
Vlada Srbije je usvojila promišljenu i održivu strategiju kojom namerava da u četiri pravca - diplomatskom, pravnom, praktičnom i bezbednosnom, odgovori na jednostrane poteze privremenih institucija u Prištini u pokušaju konfiskacije kombinata Trepča i da zaustavi moguće štetne posledice, izjavio je danas šef Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
Drecun je, gostujući u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine, naglasio da je Vlada Srbije tražila od >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << KFOR-a da spreči bilo kakve jednostrane pokušaje Prištine da nasilnim akcijama stavi pod kontrolu severni deo kombinata Trepča.
"Vlada Srbije ne preti da će vojno ući na sever Kosova, KFOR je nadležan za to, a mi imamo i garancije KFOR-a da neće dozvoliti prisustvo pripadnika takozvanih Bezbednosnih snaga Kosova na severu", istakao je on.
Suviše veliki politički rizik nasilnih akcija
Odgovarajući na pitanje o razmimoilaženju vlasti i opozicije oko koraka koje treba preduzeti, kao i predlogu Marka Đurića da treba tražiti sednicu Saveta Bezbednosti UN zbog situacije oko Trepče, Drecun kaže da taj predlog nije prihvaćen jer svakako u novembru sledi redovna sednica SB, na kojoj će govoriti ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, te da je mudar potez premijera Aleksandra Vučića da Srbija reaguje, ali bez donošenja kritičnih odluka.
"Mi moramo da sednemo i da se dogovorimo. Ako ne možemo sami, onda ćemo uz pomoć EU. Ako sednemo za sto, daleko smo od incidentne situacije. Ali ako Priština odbije da se nastavi proces normalizacije odnosa i ako ima plan za nasilne akcije, onda je moguće nešto u pokušaju. Međutim, mislim da je suviše veliki politički rizik, ponajpre za međunarodnu zajednicu na KiM, za države koje možda guraju Prištinu ka destabilizaciji procesa normalizacije do određene granice", objašnjava on.
Drecun objašnjava da će biti poslato pismo svim stalnim članicama Saveta bezbednosti UN, u kojem će biti objašnjen problem oko Trepče, sa dokazima ko je vlasnik, a da će se zatim svim relevantnim međunarodnim organizacija poslati upozorenje sa kojim se sve normama međunarodnog prava sukobljava ova odluka privremenih institucija samouprave u Prištini.
"Vlada je poništila odluku institucija u Prištini, stavivši time do znanja nekim poslovnim ljudima, koji bi eventualno ušli u partnerski odnos sa Prištinom, da odluke Prištine nisu validne, a srpski predstavnici u Prištini potežu sve moguće pravne mehanizme, uključujući i zahtev Ustavnom sudu, da preispita odluku Prištine", navodi on.
Drecun objašnjava da Zakon o Trepči koji je Priština usvojila ima cilj da od ideje ZSO ostane prazna ljuštura i da se ona obesmisli, jer su ekonomski razvoj i prostorno planiranje njene osnovne funkcije.
"Ovo je pokušaj da se dovrši etničko čišćenje i obesmisli ideja da Srbi imaju ekonomsku perspektivu, da rade, da investiraju, da imaju od čega da žive", kaže on.
Drecun naglašava da Priština neće da razgovara o imovini, jer bi želela da se primeni Ahtisarijevo rešenje, po kojem je sve što je na teritoriji Kim vlasništvo Albanaca.
"Beograd hoće da razgovara i ne spori pravo Albanaca da su učestvovali u izgradnji imovine na Kosovu i Metohiji, ali ne možete nasilno da otimate. Oni nemaju nikakvu argumentaciju, jer nemaju papire, njih zanima pravno nasilje", ističe on.
Odgovarajući na pitanje o stavu Brisela prema stavu kosovskih Albanaca i zbog čega Brisel ne dozvoljava da se ono stavi na dnevni red, Drecun kaže da Brisel ide linijom manjeg otpora, te da birokratske strukture u Briselu izbegavaju da sebi natovare još jedan problem, ali da je pitanje imovine najvažnije pitanje za povratak i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.
On dodaje da izostanak razgovora o imovini ne može da se tumači kao poruka iz Brisela da oni nisu nadležni, već da je za pitanje imovine nadležna Priština.
"Brisel želi da u ovoj fazi dijaloga postigne što je više moguće dogovora, a ne više tačaka razmimoilaženja u procesu normalizacije odnosa. Sa druge strane, ne zaboravimo da je tačkom Telekom Brisel ipak prihvatio da se razgovara o imovini i tu je gospođa Maja Kocijančić pogrešila", kaže on dodajući da je tu došlo ili do pogrešnog tumačenja onog što je dogovoreno ili da je neko želeo da izvrši dodatni politički pritisak na Srbiju.
Drecun podseća da je Maja Kocijančić rekla da Srbija treba da ispuni ono što je dogovoreno oko telekomunikacija i da je Telekomova ćerka firma dobila pokrivenost na celoj teritoriji Kosova, te da treba da da međunarodni pozivni broj Prištini.
"Nije problem broj, to je dogovoreno. EU ili previđa neke stvari ili namerno staje na stranu Prištine i vrši pritisak na Beograd. Dogovor je da zatečena imovina Telekoma bude prebačena na novu ćerku firmu Telekoma, u okvirima kosovskog zakonodavstva, a odjednom Priština stvara problem, prilikom razgovora o broju lokacija za bazne stanice južno od Ibra, ali i zahtevom da imovina Telekoma bude prebačena u nadležnost takozvane Vlade Kosova, da bude nacionalizovana, što gđa Kocijančić previđa", navodi on.
Govoreći o "dvojnim standardima" Zapada prema Beogradu i Prištini, Drecun podseća da je američki potpredsednik Džozef Bajden nedavno kritikovao Prištinu zbog neispunjavanja dogovora oko Zajednice srpskih opština (ZSO), te da se veštačkim stvaranjem problema danas pitanje ZSO stavlja u treći plan.
"Da li bi Priština smela da se tako ponaša ako nema podršku nekoga ko je veoma moćan i koji kaže: Hajde malo destabilizujte situaciju, ili neko pokušava da nas sve stavi pred svršen čin. Mnogo indicija ukazuje da Priština ima neku međunarodnu podršku. Da li neki međunarodni zvaničnici nastavljaju sa politikom duplih standarda, da jedno govore javno, a rade nešto sasvim drugačije? Čini mi se da ipak ima instrukcija Prištini da mogu da zatežu i postavljaju dodatne uslove", smatra on.
Odgovarajući na pitanje zašto Odbor Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju zaseda tek 17. oktobra i da li mu je rečeno da se Odbor ne sastaje jer se čeka da se nešto uradi, Drecun kaže da je jedini razlog zbog čega se Odbor ne sastaje ranije to što se čekalo usklađivanje sa obavezama direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, Marka Đurića.
Komentare da se republički poslanici neredovno izveštavaju u vezi sa Kosovo i Metohijom Drecun kategorički odbacuje i kaže da je spreman za skupštinsku raspravu o KiM, ali da je to pitanje za predsednicu Skupštine Srbije Maju Gojković
Govoreći o rezervama ruda na Kosovu i Metohiji, Drecun ističe da su rezerve lignita tolike da pretvorene u kilovate struje prevazilaze cenu od 900 milijardi evra, a da rezerve drugih ruda i minerala iznose negde između 40 i 50 milijardi.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
