Izvor: B92, 06.Sep.2023, 09:02
"Bisti boj"
Karlos Alkaras baš ima hrabrosti. I drskosti. To su izuzetno važne osobine i predznak velikog šampiona.
No tome treba dati i kap mudrosti, jer jake reči mogu da naiđu i na jak odgovor, a to mladom Špancu sada nije tako potrebno.
"Ako hoće da me pobede, moraće da pate", rekao je Karlitos u jednom mini njujorškom razgovoru sa zemljakom Aleksom Korečom.
Ne znam da li je to stiglo do uha Aleksandera Zvereva, njegovog protivnika u četvrtfinalu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ali ako jeste, zabrinuće ga.
Jer Zverev je već svestan da je isuviše propatio. U osmini finala sa Sinerom skoro pet sati na terenu, dok je, kako je lucidno primetila Rene Stabs, njegov budući rival uveliko spavao.
Možda pak te reči budu delovale stimulativno na Sašu, koji je na betonu dva puta uzeo meru mlađanom Špancu. Ali Špancu verzija 2021. Ne ova moderna, 2023.
Zašto smo krenuli od Alkarasa, a ne od Novaka i njegove nove, osme pobede u isto toliko susreta sa Tejlorom Fricom?
Zato što je Alkaras početak jednog novog poglavlja, zato što on tek počinje da piše nove stranice istorije tenisa i predstavlja zaista vanrednu svežinu nasuprot svetskom tenisu koji je uspostavljen u poslednjih 15 do 20 godina.
Velika trojka je ostavila za sobom pustoš, Alkaras se pojavljuje kao preko potrebna kiša koja treba da obnovi žedna polja. Kako bi se sve regenerisalo.
Gledati svetski tenis svih tih godina bilo je kao naći se pred semaforom na kom trepću i smenjuju se tri svetla, crveno, žuto i zeleno - Federer, Nadal i Đoković. I to nas je sve hipnotisalo!
I tek povremeno, zasvetlilo bi i ono sa strane, za skretanje na desno, u vidu Marija ili nekog ko bi uspeo da raspline tu igru tri boje.
Novak, Federer i Nadal zaista su predstavljali različite boje i kvalitete tenisa, a bili su ujedinjeni u jednom bevremenskom, neverovatnom segmentu istorije sporta. Kao na semaforu, usklađeni, jedan uz drugog, svaki podjednako važan i neophodan onoj drugoj dvojici.
Alkaras nije svojevoljno rešio da ne poštuje ta svetla na semaforu - on se sticajem okolnosti pojavio isuviše kasno za tako nešto.
On samo svedoči odlasku u istoriju jedne epohe koju su obeležila tri teniska genija i drsko uzima pero u svoje ruke, kao mlad pisac željan uspeha kod publike, da piše svoje stranice. Zato je tako neustrašiv, zato govori to što govori. Španski teniski čili sa juga, da zaljuti malo tenis-čorbu!
Federer mu je "pobegao", Rafa Nadal mu više dođe kao stariji brat sa kojim se nije suviše ogledao na terenu, ali na kog se večito ugledao. Njegova kružnica se dodirnula se Novakovom koncentričnom kružnicom, tačnije, izvesno su se preklopile u jednom delu, što je i bilo logično, jer je Novak najmlađi u čuvenoj velikoj trojci.
I taj dodir dva magnetna polja, videli smo na Vimbldonu, videli smo i posle u Sinsinatiju, proizveo je čudesno snažan teniski udar, čudesne, magične varnice.
Njujork, taj grad elektronike, taj grad nespavanja, Velika jabuka, nada se toj energetskoj bombi na kraju nedelje, a nadaju mu se i organizatori, i za sada, taj plan se besprekorno ostvaruje.
Nedavno je Bred Gilbert, nekada trener Andrea Agasija i bivši top 10 igrač, a sada mentor Koko Gof, sjajno i slikovito opisao šta je tenis.
"Tenis, to vam je kao da ste na pokretnim stepenicama. Siđeš sa njih i one nastavaljaju da se kreću".
Neprekidno kretanje, kontinuitet. Morate biti dovoljno jaki da ste dugo na njima i da ne budete izgurani, jer je mnogo onih koji žele da zauzmu vaš stepenik. Kao u gužvi u njujorškom tržnom centru, u dane vikenda.
Otuda, shvatam da su Đoković, Federer i Nadal bili poput tri ogromne zvezde u svemiru, čija je sila gravitacija neumorno privlačila sve one manje, sitnije oko sebe i njihov put usmeravala onako kako je njima odgovaralo. Unuštili su karijere generacijama igrača, a Novak Đoković to i dalje radi!
Pogledajte samo taj beznadežan izraz na licu Tejlora Frica.
Osmi meč sa Novakom. Jedanaest godina mlađi. Dobra forma. Samo 13 izgubljenih gemova u prva tri meča, četiri pobede bez izgubljenog seta. Njujork, domaći teren. Koliko prednosti? I sve se to raspadne pred silinom majstorstva Novaka Đokovića!
I pogledajte i uporedite sada te nivoe - nekada su Amerikanci arogantno brojali samo slemove, imali su čime da se pohvale. Sada su srećni ako imaju četvoro u četvrtfinalu, a da ne moraju da osvoje titulu. A ove godine uspeli su u tome prvi put još od 2005!
Priželjkuju, svakako, ali u dubini duše znaju da to nije dovoljno, da je to sprat niže od ovog što trenutno mogu da prikažu Alkaras i Đoković. Ono čudo iz Sinsinatija.
Jeste, Ben Šelton je na horizontu, njegovi laserski projektili od servisa ostavljaju sve bez daha, ali može li da uspostavi nešto što se zove sedam mečeva bez greške na grend slemu, šampionski kontinuitet? Može li to srčani Frensis Tijafo?
S druge strane, Alkaras je to već uradio. Ne jednom, nego dva puta.
Alkaras se ne boji više Novaka, dokazao je. Novak se nije bojao nikoga, pa zašto bi i Alkarasa? Jedan se smeje, drugi se smeje, i jedan i drugi na različitim krajevima tog lenjira teniske karijere shvataju suštinu - radost igre! Takmičenja! Nadigravanja!
Ne znam da li će Njujork biti te sreće kao Sinsinati, pa da vidi taj njihov novi duel. Nemam kristalnu kuglu, ali ona je u tenisu ionako bez značaja. Ne može se sve videti, ne može se sve predvideti. Može se priželjkivati, sanjati. To je dozvoljeno.
Jer ova igra satkana je od niza isprepletenih, finih niti od kojih svaka može imati krucijalan faktor u odlučivanju rezultata.
Evo recimo, vreme. Novak Đoković sa 36 godina mora da se kupa u znoju na 34 stepena. Danil Medvedev uzima inhalator da bi preživeo u meču protiv De Minora. Mnogi su popadali, mnogi nisu izdržali. Kudikamo mlađi od Novaka.
Šampion kova Matsa Vilandera primetio je u kolumni za "Ekip":
"Vrelina nije problem. Pravi hendikep je vlaga. Morate da se spremite za to. Osnovno pravilo je hidratacija. Apsolutno morate da počnete da pijete mnogo tečnosti tri dana pre meča. Noć pred meč je već prekasno. Ne znam koji procenat igrača zna ovaj podatak. Ali to je esencijalno", kaže Mats.
Eto, to su te niti. Neko će se pokidati na tome, ne mora nužno to biti loš dan, loš servis ili veliki broj neiznuđenih grešaka. Jednostavno, odgovor na uslove, na izazov uslova. A Njujork je paklen. Bez šale!
Čak i šampion kakav je Novak Đoković, na toj poslednjoj grend slem stanici svake sezone, umeo je da pregori. Ali tri puta je zasijao, a to neki neće nikada.
I dugo godina je morao da se bori sa tim uslovima, da je igrao protiv "Fedal" publike! Ne samo protiv večitih rivala na terenu.
Sada, kada "Fedal melodija" odlazi polako u fejd-aut, Novak može da zapeva, kao što je i učinio na terenu posle meča sa Fricom - srpski "Bisti boj" izborio se za svoje pravo da pravi svoju žurku u Njujorku!
To se nekako prelomilo od onog dana pre dve godine kada je izgubio u tom srceparajućem finalu od Danila Medvedeva, na pragu kalendarskog grend slema.
Otopio je srca Njujorčana, osvojio ih, nisu više isključivo protiv njega. Znaju da imaju tu privilegiju da gledaju poslednjeg Mohikanca iz velike trojke! I lepo je što to konačno poštuju. Kasno? Možda, mada, nikada nije kasno...
Možda nekima nije jasno, ali ona istinska, Amerika tenisa ga je uvek u dubini duše volela. Počujte Kris Evert kako govori o njemu, Džon Mekinro, Džimi Konors, Endi Rodik, Bred Gilbert. Mnogo ih je, zaista mnogo.
Mada je Novak godinama unazad baš nemilosrdan prema Amerikancima. Protiv Frica je stigao do 30. uzastopne pobede nad igračima iz SAD, a poslednji koji ga je pobedio je Sem Kveri u ona četiri seta na Vimbldonu 2016. godine. Pre sedam godina!
Neko će možda reći da je Novak Đoković "počašćen" ove godine žrebom na US Openu, ali to je optička varka. Jer svejedno, ko god da je sa druge strane, morate ga dobiti u tri seta.
Tenis napreduje, tenis se ubrzava, gde će se zaustaviti, to niko ne zna. Alkaras za sada odgovara na to brzinom munje.
Gledajući Novaka protiv Frica, raduje to što je opet imao one spretne, brze blizanačke noge. I još više, to što je razmišljao brzinom svetlosti!
Jer, "brzina svetlosti, brzina je zrenja", stih je ruskog pesnika egzila, Josifa Brodskog, koji je svoj Sankt Peterburg, zamenio Njujorkom, gde je i umro 1996.
Ako nije na Vimbldonu, nadajmo se da je konačno sve za tu 24. zvezdicu sazrelo u Njujorku.
Gde život puca od brzine!
Zoran Kecman
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
