Izvor: Blic, 19.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barsin zlatni pir!
Barsin zlatni pir!
Barselona je osvojila Ajfelov toranj! Zlatni pir, 50. finale Kupa (Lige) šampiona, odigran u živopisnom ambijentu stadiona 'Francuska', pripao je posle dramatičnog preokreta Kataloncima. Novi šampion Evrope od 18. minuta imao je igrača više (isključen golman Leman), od 38. gol manje (Kembel), i gotovo ceo meč bio bez pravog Ronaldinja: Barselona - Arsenal 2:1 (0:1).
Fudbal je, zapravo, odneo sinoć pobedu i pre nego što je sudija Terje Hauge >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dao znak da finale počne. Sjajno je za ovu lepu igru što su se u završnom činu Lige šampiona za sezonu 2005/06 sastali Barselona i Arsenal. Oni drugi, bitno drugačiji od njih, oni što su matricu svoje igre gradili na fizičko-destruktivnim elementima, patili su sinoć u pabovima oko 'Stamford bridža', pivnicama Minhena i vinotekama Sardinije. Njihove karte za put u Pariz ostale su zagubljene među sveskama iz geometrije i fizike, među ergometrijskim trakama, nalazima biohemijskih pretraga i još kojekakvim discipliniama koje fudbal vode u sferu robotike. Tu se selektiraju fudbaleri u robokap varijanti, a Barselona i Arsenal traže igrače vične fudbalu. Rajkard i Venger su znali da u meču sa ulogom većim od 30 miliona evra ne smeju dozvoliti da strast prema lopti i igri nadvlada svest njihovih igrača; ukoliko bi se to dogodilo, onda bi oni stali na stazu koja vodi na put bez povrataka, do giljotine, a ne do Trijumfalne kapije. Ali fudbal koliko god bio vođen veštom rukom se ne može predvideti. U čudan rukavac je sinoćnnji meč krenuo od prvog zvižduka.
Barselona na ivici ambisa
Barselona je pomalo neočekivano, jer je bila veliki favorit, dugo bila na stazi koju nisu priželjkivali njeni navijači. Trener Rajkard ubacio je kombinaciju više u svoj plan, prednost je dao zemljaku Van Bomelu u odnosu na Inijestu, što je suzilo prostor za menevar Edmilsonu, a nije donelo ni željeni odbrambeni skok, pa je Kembel nagovestio u 38. minutu da bi evropska kruna mogla još godinu dana da ostane u kolevci fudbala. Ali, finiš je odagnao sve dileme. Rajkard je ispravio svoje greške, ubacivši Inijestu, Larsona i Beletija. Tada se videlo da Katalonci svojih 25 golova u ovogodišnjem ciklusu Lige šampiona postižu osvajanjem prostora, a ne bunarenjem, ubacivanjem lopte pred gol rivala od strane zadnjih veznih igrača ili čak štopera. Deko, Inijesta i Beleti u sumraku meča razvlačili su (ribarsku mrežu) po sredini terena, a onda bi u plićak Arsenalovih nada uskočile pirane Eto, Žili i Larson.
Ronaldinjo sa podignutim peharom i Ajfelovim tornjem u pozadini, slika je koja simbolizuje pre svega fudbalsku pravdu.
Zadovoljena fudbalska pravda
Kao retko kada - možda Ajaks iz Krojfove generacije (1972), Porto sa Mađerom (1987), Barselona sa Stoičkovom (1992) ili Milan dve godine kasnije (Savićević), pa Real (1997) sa Mijatovićem, otprilike svaki osmi put, tim koji igra najlepši fudbal stigne do oreola pobednika. Da je fudbal umetničko klizanje ili recimo skokovi u vodu gde presuđuje utisak, finale se ne bi ni igralo, mada i Arsenal ima i šarm i lepotu. Ali, u ovoj sezoni, Barselona je oku bila najdraža. Uz 'Kvinovu' pesmu 'Barselona' i sambu u pariskim avenijama, zvonici crkava najavili su novi dan. Za tri nedelje, vidimo se na Mondijalu. Tamo će biti Ronaldinjo, Anri, Mesi, Eto, ali i Drogba, Ševčenko i... Stanković, Krstajić. Bravo za fudbal!
