Izvor: Blic, 22.Sep.2013, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirija i Iran glavne teme na zasedanju Generalne skupštine UN
Iranski nuklearni program i implementacija dogovora iz Ženeve, koji predviđa uništenje sirijskog hemijskog oružja, biće glavne teme brojnih susreta svetskih diplomata tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija naredne nedelje u Njujorku.
Iako, u vezi s obe teme postoji umereni optimizam, rezultate je u ovom trenutku nemoguće predvideti, a dve svetske super sile - Sjedinjene Američke Države i Rusija - lobiraće tokom četvorodnevnog skupa za podršku svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stavovima.
Pročitajte još Nikolić danas sa Ban Ki-munom u Njujorku
SAD i Iran su od juna, kada je za novog lidera u Teheranu izabran umereni islamski sveštenik Hasan Rohani, razmenile više prijateljskih gestova, ali će put do pravog napretka u odnosima dve zemlje biti znatno duži i teži.
Prvi korak na tom putu, mogao bi da bude susret Obame i Rohanija u Njujorku, što bi predstavljalo prvo zvanično zajedničko pojavljivanje visokih zvaničnika dve zemlje u poslednje tri decenije.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Ben Rouds nije mogao da potvrdi da će do susreta doći, ali ga nije u potpunosti ni isključio, kratko rekavši da u ovom trenutku predsednik SAD u agendi pripremljenoj za narednu nedelju nema na listi i viđanje sa iranskim predsednikom.
Međutim, procenjuje se, da ako i do susreta dođe, on u ovom trenutku ne bi mogao da dovede do slabljenja sankcija prema Iranu, koje su rezultirale visokom inflacijom i nezaposlenošću u toj zemlji.
Rohani se u spoljnopolitičkom zaokretu koji pravi Iran zalaže za “konstruktivno angažovanje”, ističući da je njegova zemlja potrošila mnogo vremena raspravljajući šta neće, umesto da kaže šta želi.
Stručnjaci procenjuju da u ovom trenutku, i pored dobre volje dve strane, ne treba očekivati epohalan napredak, naročito ako se ima u vidu da SAD i Iran i dalje imaju različite poglede vezane za dinamiku nuklearnog programa koji sprovodi zvanični Teheran.
Obamina administracija traži od Irana da se smanji proces obogaćivanja uranijuma, uz svakodnevno praćenje rada njihovih nuklearnih postrojenja od međunarodnih posmatrača, kao i da se vrši nadzor nad iranskim podzemnim kapacitetima.
Od Irana, za sada, ne treba očekivati pozitivan odgovor na te zahteve, kaže Gari Samor bivši visoki Obamin savetnik za kontrolu oružja.
- Skeptičan sam da ćemo videti ovakvu vrstu koncesija na početku pregovora - navodi ovaj stručnjak.
Obama i Rohani su od njegovog izbora pre tri meseca, razmenili više pisama u kojima je američki predsednik izrazio zainteresovanost da se što pre reši iransko nuklearno pitanje.
I pored toga, što je moguće da u Njujorku ne dođe do nekog opipljivijeg rezultata u vezi sa nuklearnim programom, Iran je već pokazao volju da popravi odnose sa SAD i međunarodnom zajednicom, svojom odlukom da pusti na slobodu desetak političkih disidenata.
Sirija kao kamen spoticanja
Pored iranskog nuklearnog programa, druga tema koja će isto, a možda i više, zaokupiti pažnju svetskih lidera jeste sukob u Siriji i sprovođenje plana o uništenju hemijskog oružja u toj zemlji.
Ne isključuje se mogućnost da upravo tokom zasedanja Generalne skupštine UN bude održan i sastanak Saveta bezbednosti, na kome bi se raspravljalo o rezoluciji za Siriju.
Rusija je već tri puta blokirala rezolucije vezane za sirijski konflikt, a ni sada ne može sa sigurnošću odbaciti mogućnost da se to ponovi.
Glavni kamen spoticanja, i pored dogovora iz Ženeve, jeste pominjanje člana 7. Povelje UN, koji predviđa mogućnost upotrebe sile ako neka strana u sukobu ne učini ono što je dogovoreno i potpisano.
SAD i njeni zapadni saveznici, Francuska i Velika Britanija, zalažu se da rezolucija koja bi dala legitimitet Ženevskom planu, uključi i ovu odredbu, čime bi, u slučaju da režim Bašara al-Asada sabotira ili ne ispunjava plan o uništenju hemijskog oružja, bila otvorena vrata za napad.
Član 7. Povelje UN predviđa i uvođenje diplomatskih i ekonomskih sankcija, u slučaju da se dogovoreno ne izvrši.
Rusija, s druge strane, strahuje da bi prihvatanje ovog principa kao dela buduće rezolucije, značilo otvaranje mogućnosti za intervenciju sličnu onoj u Libiji ili Iraku.
Zapadne diplomate kažu za Rojters da nije isključeno da zbog protivljenja Rusije, i pretnje vetom, taj deo rezolucije bude preformulisan, i da se eksplicitno navede da Član 7. Povelje UN u ovom slučaju ne bi značio pravo na vojnu intervenciju.
Susret američkog državnog sekretara Džona Kerija i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova biće sigurno centralni događaj na marginama njujorškog skupa, i svih 89 šefova država koji će biti na zasedanju GS UN, pratiće rezultate tog sastanka.
Pravi rezultati svih dogovora u Njujorku, mogli bi da budu poznati početkom oktobra, pošto se prvo krajem meseca sa generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom sastanu Keri i Lavrov, a par dana kasnije u Vašingtonu izraelski premijer Benjamin Netanijahu i lider SAD Barak Obama.
Najčitanije SADA:
Lavrov:SAD ucenjuju Rusiju zbog Sirije
Izvor: Blic, 22.Sep.2013
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je danas SAD da ucenjuju Rusiju kako bi dala podršku oštroj rezoluciji Ujedinjenih nacija protiv Sirije...Lavrov je rekao da je Zapad zaslepljen idejom promene režima u toj ratom pogođenoj zemlji, prenela je agencija AFP...Pročitajte još Sirija...
.jpg)
