Izvor: Politika, 09.Feb.2015, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tromb vade bez anestezije
Novi način lečenja pacijenta koji doživi moždani udar ostavlja lekaru šest do osam sati da mu pomogne razbijanjem ugruška lekovima a onda i mehanički ukloni pomoću stenta koji kroz preponsku arteriju dolazi do mozga i vadi ga napolje
Novi metod lečenja moždanog udara svakako je vrlo značajan za pacijenta koji doživi šlog, a takvih je mnogo kod nas, s obzirom na to da u Srbiji svakih dvadeset minuta neko doživi moždani udar ili šlog.
– Endovaskularne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << procedure postepeno zamenjuje tradicionalnu hirurgiju,s obzirom na to da se na bezbedan način dolazi do začepljenih krvnih sudova u mozgu ili vratu i otklanjaju uzroci oboljenja i sprečavaju moguće komplikacije koje bi izazvala hirurška intervencija – navodi dr Slobodan Ćulafić, interventni neuroradiolog iz Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” u Beogradu, jedinstvenoj ustanovi ovog tipa u Srbiji i Evropi, u kojoj se savremeni način u lečenju moždanog udara primenjuje već tri godine. Reč je o minimalno nasilnoj endoskopskoj proceduri tokom koje se, slikovito rečeno i razumljivo laiku, pomoću stenta, koji kroz preponsku arteriju dolazi do mozga, tromb iz krvnog suda vadi napolje. Pri tome je vremenska granica da pacijent bude spasen pomerena na šest do osam sati, umesto doskorašnja četiri i po sata.
Mozak osetljiv na prekid cirkulacije
Moždani udar ima za posledicu oštećenja krvnih sudova koji ishranjuju ćelije mozga. On može nastati i usled začepljenja krvnog suda ugruškom zbog čega se javlja infarkt mozga ili pucanje krtog bolesnog krvnog suda, što neminovno izaziva moždano krvarenje. Procenjuje se da oko 85 odsto svih moždanih udara nastaje zbog zapušenog krvnog suda, a samo oko 15 odsto su hemoragijski, takozvani izliv krvi u mozak.
S obzirom na to da je mozak veoma osetljiv na prekid cirkulacije, u njemu vrlo brzo nastaju nepovratne promene. Zato neurolozi ističu da je od najvećeg značaja da se osoba sa tegobama koje nastaju naglo što pre obratio lekaru. Najčešće se javlja oduzetost desne ili leve polovine tela, nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora ili i jedno i drugo, trnjenje jedne polovine tela, nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu, smetnje vida, duple slike, zbunjenost ili čak teška do tada nepoznata glavobolja. Pacijent koji u naredni sat do sat i po od pojave simptoma uspe da stigne do specijalističkih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara ima znatno veće šanse za povoljan ishod bolesti. U Srbiji postoji oko 15 ovakvih jedinica za moždani udar, formiranih na neurološkim odeljenjima opštih bolnica ili kliničko-bolničkih centara i dobro su regionalno raspoređene. U lečenju moždanog udara poštuju se medicinska doktrina i preporuke iz nacionalnog vodiča dobre prakse, koji je usklađen sa svetskim protokolima.
Standard u terapiji akutnog moždanog udara, nastalog usled začepljenja krvnog suda, jeste takozvana intravenska tromboliza, koja je postala rutina u lečenju poslednjih godina. Cilj ove terapije jeste da hemijski razgradi tromb koji je zapušio krvni sud u mozgu i postigne ponovno uspostavljanje cirkulacije, kako bi nervne ćelije bile sačuvane od trajnog oštećenja. „Vremenski prozor” u kojem se daje terapija iznosi najviše četiri i po sata od početka prvih simptoma, s tim što valja imati u vidu da je i u najbolje organizovanim bolnicama potrebno bar 45 minuta do sata da se urade neophodni pregledi.
Postoje i oblici moždanog udara kada se trombolitička terapija ne može primeniti, na primer zbog visokog pritiska na koji ne deluje terapija, kod onih koji uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi ili su u skorije vreme imali neku hiruršku intervenciju, infarkt srca ili mozga. Sva ova ograničenja ne važe za primenu mehaničkog uklanjanja ugruška. Zato je u Bolnici „Sveti Sava” od 2010. godine počela, prvi put u našoj zemlji, da se primenjuju mehanička trombektomija ili uklanjanje ugruška prvenstveno pacijentima koji imaju zapušenje velikog krvnog suda i kod kojih druge metode lečenja nisu uspešne.
Skalpel zamenila sonda
Endovaskularne intervencije traju 45 minuta do sat vremena, a već sutradan pacijent može da ide kući. Mada je metod minimalno invazivan, čitav postupak zahteva ozbiljnu organizaciju, opremu, a pre svega znanje iskusnog interventnog radiologa.
– Prvih 1000 intervencija na krvnim sudovima mozga smo radili u opštoj anesteziji, a u poslednjih šet godina radimo bez opšte anestezije – primećuje dr Ćulafić i ističe koji su preduslovi neophodni da bi se primenio ovaj metod.
– Prvo i osnovno, pacijent mora da stigne što pre u bolnicu, a za ovaj metod imamo više vremena nego za trombolizu – od šest do osam sati, u zavisnosti od toga da li je u pitanju prednja ili zadnja karotoidna arterija. Čim stigne, pacijentu se prvo uradi angiografija, CT skener, utvrdi tromboza i tek onda usledi ova intervencija. Nedavno je urađena velika studija koja je potvrdila efikasnost ove metode koja se može primeniti sama ili u kombinaciji, što podrazumeva mehaničko uklanjanje tromba nakon neuspešnog pokušaja „razbijanja” tromba lekovima – kaže dr Ćulafić, pionir u primeni ove metode u lečenju vaskularnih oboljenja u Srbiji, za koju misli da je budućnost u lečenju vaskularnih oboljenja.
Inače, njegov radni vek je započeo u Podgorici, dve i po godine je radio i u Peći, na urologiji, a najlepše iskustvo mu je bio, kako kaže, rad sa pilotima, koje je pratio i u toku leta, tako da ima i letačkog staža. Želja za usavršavanjem je „okrenula kormilo” profesionalne karijere dr Slobodana Ćulafića. Na konkursu za specijalizaciju zaokružio je neurohirurgiju i ortopediju, a radiologija je bila rezerva i baš mu je ona dopala. Međutim, pronašao se u delu koji se odnosi na neurohirurgiju i neurologiju, sve ono što ima veze sa vaskularnim oboljenjima.
Spas za 400 ljudi
Za metod lečenja vaskularnih oboljenja, koji se u svetu primenjuje već 20 godina, doktor Ćulafić se obučavao tokom 2003. godine šest meseci u Čikagu. Po povratku, sa još dvojicom kolega koji su takođe bili na edukaciji u SAD, primenio je lečenje aneurizmi, proširenja na krvnom sudu u mozgu, bez hirurške intervencije. U Ljubljani je isto to počelo da se primenjuje godinu dana ranije, 2002, a u Zagrebu 2004. Kao načelnik Instituta za radiologiju VMA dr Ćulafić je iz godine u godinu uvodio nove procedure. Međutim, kao i svaka novina, i ova je u početku izazivala podozrenje. Tako da je gotovo tri godine posle radnog vremena radio i u Bolnici „Sveti Sava”.
– Tamo sam imao odlične uslove za rad. Pre svega tim lekara i angio-salu, koja je opremljena sa idejom da se uvede nova procedura lečenja i za infrakt mozga što je u to vreme tek počinjalo da se radi – kaže naš sagovornik. Posle dve i po godine dvosmenskog rada, potpukovnik dr Slobodan Ćulafić je odlučio da napusti VMA. Od 2003. do danas obavio je oko 2500 intervencija, 1200 u „Svetom Savi” a ostalo na VMA i u inostranstvu.
– Samo prošle godine sa svojim timom sam uradio 357 uspešnih intervencija u Beogradu i još 40 u zemljama u okruženju.
Osim lečenja moždanih aneurizmi, moždanog udara i njegovih posledica, novim metodom se leče arteriovenske malformacije, karotidno kavernozne fistule, stenoze krvnih sudova glave i vrata. Troškove intervencije u bolnici za zdravstvene osiguranike Srbije pokriva RFZO. Ista operacija u evropskim zemljama košta nekad i trostruko više. U Bolnicu „Sveti Sava” dolaze pacijenti iz cele Srbije koji se leče od aneurizmi ili suženih krvnih sudova mozga, a
zbog moždanog udara samo pacijenti sa teritorije Beograda, jer ostali zbog daljine i kratkog roka ne mogu na vreme da stignu po pomoć.
Na pitanje koliko se čeka na intervenciju naš sagovornik kaže da nema listi čekanja. Onima koji nisu hitni se zakaže, recimo za aneurizme najviše mesec dana ranije, a ukoliko je hitno (pucanje aneurizme) radi se odmah.
Pored skupe angio-sale koju mogu imati samo veći centri, za ovu metodu je teško naći i stručnjaka, interventnih neuroradiologa na području bivše Jugoslavije ima samo sedam-osam.
– Ono što nama u „Svetom Savi” nedostaje jeste skener, ovaj koji imamo je spor – primećuje naš sagovornik, iako se godišnje u njoj bolnički leči 8.000 pacijenata, a ambulantno pregleda 15.000 ljudi.
-----------------------------------------------
Prognoza nakon moždanog udara
Oporavak nakon moždanog udara zavisi od starosne dobi, jačine moždanog udara, uspešnosti i vremena započinjanja terapije. Generalno gledano:
10 odsto se oporavi odmah
25 odsto se oporavi uz blaga oštećenja funkcija
40 odsto ima oštećenja koja zahtevaju posebnu negu
10 odsto zahteva tretman u domovima za negu teško bolesnih lica
15 odsto umire vrlo brzo nakon moždanog udara
-----------------------------------------------
Faktori rizika
Faktori rizika za nastanak TIA istovetni su sa onima za nastanak moždanog udara i vrlo slični onima za nastanak srčanog udara.
Ne može se uticati na doba, pol, rasu, etničku pripadnost, neke nasledne bolesti krvi, poremećaje zidova krvnih sudova. Važna je porodična anamneza. Ako je neko iz uže porodice imao TIA ili moždani udar, rizik je veći, a raste i s godinama. Rizik je povećan kod osoba s povišenim krvnim pritiskom i dijabetesom.
Povišene vrednosti masnoće u krvi mogu dovesti do nakupljanja i stvaranja naslaga koje sužavaju arterije i smanjuju protok krvi. Premalo kretanja, prekomerna telesna težina, nezdrava ishrana, pušenje, alkohol, droga, stres, oralni kontraceptivi, hormonsko nadoknadno lečenje, neki lekovi, lokalne traume – faktori su rizika na koje se može uticati.
Slavica Berić
objavljeno: 09.02.2015.
