Izvor: Politika, 24.Jan.2012, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevod sa hrvatskog na srpski samo u teoriji
Domaće TV su u obavezi da prevode sadržaj na drugim jezicima, praksa i logika traže da se to ne radi u slučaju hrvatskog i bosanskog
Hrvatska sapunica „Dolina sunca” bi lako mogla biti skinuta sa programa TV B92 baš kao što je „Žikina dinastija” prošlog vikenda izbrisana iz šeme RTL kada bi Republička radiodifuzna agencija (RRA) zatražila od domaćih emitera da u skladu sa zakonom prevode sav strani sadržaj na srpski jezik.
RRA bi u svakom trenutku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogla da zabrani serije i filmove iz Hrvatske i BiH ako nisu prevedeni na srpski, ali praksa i stavovi kako regulatora tako i ljudi sa televizije pokazuju da za tim nema potrebe.
Hrvatsko Veće za elektronske medije upozorilo je RTL da titluje srpske filmove i serije pozivajući se na tamošnje zakone. Ova televizija je morala da odustane od emitovanja najavljenog filma, ali je prvo najavila „pravne korake”, a onda i pozvala članove Veća da podnesu ostavke.
Prevod jednog jezika na drugi mogu da zahtevaju i domaći regulatori, ali kako ističe portparol RRA Srboljub Bogdanović, ta mogućnost je teorijska.
– RRA ima nadležnost da to zahteva na osnovu člana 72 Zakona o radio-difuziji po kome je emiter obavezan da emituje program na srpskom ili preveden na srpski. Međutim, tražiti titl sa hrvatskog na srpski bi bio krajnje neuobičajen – kaže Bogdanović.
Objašnjavajući da RRA do sada nije primila nijednu pritužbu na izostanak prevoda, Bogdanović primećuje da je praksa domaćih emitera u ovom slučaju dobra.
– Suštinsko pitanje za RRA je da li su srpski, hrvatski i bosanski jedan jezik. Mi ne znamo ni za jedan referentni autoritet koji bi nam odgovorio na to pitanje.
Rešenje ove lingvističke nedoumice nije ni potrebno da bi ljudi sa televizije svakodnevno donosili odluke o prevodu. Šta prevesti a šta ne stvar je zdravog razuma.
Urednik filmskog programa TV Pink Dragan Jeličić kaže da je jasno kada nešto treba titlovati i bez upozorenja regulatora.
– Naravno da ćemo prevesti filmove kada je to potrebno da bi ih gledaoci razumeli, ali to nije slučaj sa filmovima iz Hrvatske ili Bosne – smatra Jeličić.
On dodaje da ne veruje da će RRA uzvratiti istom merom niti da će se odluka hrvatskog Veća održati. Na hrvatskim kanalima se godinama prikazuju filmovi iz Srbije i nikada nijedan nije titlovan.
– Na HRT čak ide i ciklus filmova iz susedstva i Veće nije reagovalo.
Zašto je, međutim, reagovalo sada?
– Mislim da je telo reagovalo jer je prvi film koji je RTL pustio iz serijala „Žikina dinastija” postigao neverovatan rejting i po gledanosti potukao sve filmove – smatra Jeličić.
Aleksandar D. Kostić, urednik filmskog i serijskog programa na TV B92, kaže da samostalno donosi odluke o prevodu i da ga na to ne tera zakon već samo stvar logike.
– Nikada ne bih titlovao filmove iz Hrvatske i Bosne, a ako bi stigla takva naredba shvatio bih je kao kulturni skandal – ističe Kostić.
I on veruje da se prašina u Hrvatskoj podigla zato što srpski filmovi i serije tamo izazivaju ogromno interesovanje i postižu fantastičan komercijalni rezultat.
– Bode oči što je srpski komercijalni film iz osamdesetih gledalo milion ljudi.
Za istim merama u Srbiji i nema potrebe jer hrvatski sadržaj na srpskim kanalima postiže slabu gledanost.
– Puštao sam hrvatske sapunice, ali s obzirom na rejtinge ne verujem da ću ih više prikazivati.
J. S.
-----------------------------------------------------------
Adaptacija, nikako prevod
Ništa lakše nego prevoditi – reklo bi se u slučaju da hrvatski regulatori istraju a srpski promene stavove. Dugogodišnji prevodilac na RTS Zora Čavić-Ilić objašnjava, međutim, da bi se tada ipak javila potreba za nekim radom na tekstu, pre svega za lektorisanjem jer je mnogo novih reči ušlo u hrvatski posle raspada SFRJ.
– U tom slučaju bi se moglo govoriti samo o adaptaciji, a nikako o prevodu – smatra Zora Čavić-Ilić, ali dodaje da se ne treba uzbuđivati čak ni ako se bude insistiralo na prevodu.
– Ako imaju para da plate prevodioce, onda neka ih plate i neka prevode.
-----------------------------------------------------------
Koje misto?
Aleksandar D. Kostić kaže da je svestan toga da mlađi gledaoci u Srbiji verovatno ne bi sasvim razumeli starije dalmatinske serije sa lokalizmima i tuđicama. On, međutim, kaže da radije ne bi nikada pustio „Malo misto” i „Velo misto” nego što bi pristao na njihovo titlovanje.
Kada je reč o novijoj produkciji, nikada nije bilo problema.
– Nikada nam se nijedan gledalac nije žalio da nije razumeo hrvatsku sapunicu – objašnjava Kostić.
objavljeno: 25.01.2012
