Izvor: Blic, 31.Maj.2015, 17:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Marija postala heroj obrenovačkih životinja
Stotine životinja, pasa, mačaka, pa i papagaja posle prošlogodišnjih majskih poplava spasla je Marija Jevtić (28) iz Obrenovca.
Marija je sa svojim momkom obišla Srbiju uzduž i popreko kako bi svakom vlasniku vratila psa koga su u poplavama izgubili. Nije im bilo teško da satima putuju da bi stotine vlasnika pasa ponovo ugledale svoje ljubimce. A od toga, kaže, nema veće sreće.
Seća se da su u vreme poplava istrčali ispred zgrade i zgrabili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve životinje koje su mogli.
Odneli su ih na najviše spratove zgrade. Kad je počela evakuacija, njihov čamac je bio pun uplašenih i istraumiranih životinja.
- Nekima smo bili i smešni, jer nam je čamac bio pun životinja. Delovali smo kao Nojeva barka. Ipak, nije nas to omelo, spasli smo sve životinje koje smo mogli - priča Marija.
Međutim, i sama Marija bila je žrtva poplava i, nažalost, jednog psa nije uspela da spase - svog Floka.
Pobegli u poslednji čas
- Do 16. maja 2014. živela sam s majkom u Rvatima. Tog jutra oko sedam sati izašla sam da pre posla prošetam psa i videla vodu. Gledali smo kako voda nadolazi, hvatao me strah i panika. Nisam znala šta je sa životinjama, gde su mi prijatelji, ostatak porodice. Uspela sam da uletim u vodu i izvučem psa i mačku. Imala sam vremena da spakujem kofer da sa tetkom i ljubimcima odem kod komšija na sprat. Pogledala sam kroz njihov prozor i videla moj dragi Obrenovac pod vodom. Sutradan su došli da nas evakuišu. Jedva su pristali da povedemo životinje! Otišla sam u Mislođin kod dečka. Tamo sam i ostala - kaže Marija.
- Iako je prošlo skoro godinu dana od poplava, i dalje imam košmare i stahujem da bi se moglo ponoviti isto. Tada se pitam da li sam mogla uraditi više prošle godine? Da li sam mogla pomoći više i ljudima i životinjama? I ono neizbežno, a šta ako se ponovi? - kaže Marija.
Dodaje da je najteže otići u Obrenovac ponovo i suočiti se sa svim gubicima.
- U poplavama smo moja porodica i ja izgubili sve što smo imali, ali nismo prestali da se trudimo da nam se život vrati u normalu. Ja se još nisam vratila u Obrenovac da živim, ali i dalje idem tamo. Svaki put podjednako mi je teško.
Živela sam u tom gradu 23 godine, znala svaku ulicu napamet, imala prijatelje, mazila pse ispred zgrada, znala svakom ime, a sada tamo nije ostalo ništa od toga. Mnoge porodice se nisu vratile, mnogi psi nisu pronađeni, među kojima i moj Flok - priča Marija.
Jedna stvar daje joj nadu da sve može da bude bolje.
- Volim da sednem u kafić na trgu i da posmatram ljude. Vidim da su i posle svega srećni i da se bore da opet žive kako su živeli pre tog užasnog dana - kaže Marija.
Posle poplava ni Mariju, kao ni druge Obrenovčane, policija nije puštala u grad.- Čekala sam sve vreme da vidim Floka, ali njega nije bilo. Stigla je i hrana za kuce. Doneli su mi je prijatelji. U Mislođinu je ostalo dosta životinja koje je trebalo hraniti. Svaki dan sam išla od kuće do kuće i nosila im hranu i vodu. To me je činilo srećnom. A kada se sve bar malo vratilo u normalu, moj dečko Jovica Dreković i ja išli smo po azilima u koje su smeštani psi iz Obrenovca i vraćali ih vlasnicima. Nikad neću zaboraviti kad smo, tri meseca nakon poplava, vratili kerušu Micu za Obrenovac. Ona je živela u pet-šopu u Obrenovcu. Izgubili su svaku nadu i onda smo se pojavili mi. U rukama smo nosili Micu koja ima 40 kila. Sreća na dečakovom licu kada ju je zagrlio, suze radosnice u očima... To je nešto što ti daje snagu da nastaviš dalje. Iako smo izgubili sve, opet imamo jedni druge da se volimo i međusobno podržavamo. Svaki dan dajemo jedni drugima snagu da nastavimo dalje, korak po korak, gradimo svoju kuću svi zajedno. Samo ostaju strahovi i noćne more koje ne prolaze. I ista ona briga i strepnja svaki put kad ponovo padne kiša - kaže Marija.
Pogledaj vesti o: Poplave
