Izvor: Blic, 11.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne sme u samoizolaciju
U slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koje se sada čini kao verovatan scenario, potezi Srbije prema međunarodnoj zajednici mogli bi nas dovesti u neku vrstu samoizolacije. Iako iz Vlade i iz opozicije stižu uveravanja da bi u tom slučaju moglo doći "samo do smanjenja diplomatskih odnosa" sa pojedinim zemljama, za Srbiju koja žuri ka EU i kojoj su nužne strane investicije takav diplomatski manevar imao bi dalekosežne posledice.
Takva vrsta smanjenja diplomatskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosa podrazumevala bi povlačenje ambasadora iz onih zemalja koje bi priznale nezavisno Kosovo, svođenje diplomatskih odnosa na nivo otpravnika poslova, a vrlo verovatno i kontramere tih zemalja po principu reciprociteta.
- Takav scenario je vrlo moguć, a ovakvi potezi će se možda preduzeti da bi se smanjila sopstvena odgovornost što je do toga došlo, ali i da bi se pokazalo kako mi preduzimamo sve moguće mere - objašnjava za "Blic nedelje" Dušan Lazić, višegodišnji diplomata i član Foruma za međunarodne odnose. On ocenjuje da bi takav potez Srbije bio propagandni, a ne suštinski, ali bi imao po nas brojne štetne posledice.
Šteta za Srbiju
- Jasno je da, ukoliko SAD i većina zemalja EU prizna nezavisno Kosovo, takav naš potez ne bi imao za njih nikakav efekat. On bi bio samo na štetu interesa Srbije i vodio bi ka dubokoj samoizolaciji zemlje- kaže Lazić. Takve mere on naziva merama "štetom na štetu", sa višestrukim negativnim posledicama za Srbiju.
I Milan St. Protić, bivši ambasador u SAD, veruje da će do neke vrste prekida odnosa doći, jer se očekuje da vlast nekako reaguje na eventualno proglašenje nezavisnosti Kosova.
- Moguće je da se Vlada dogovori s tim zemljama da se na neko vreme prekinu diplomatski odnosi, a da oni to ne shvate tako, već kao manevar za smirivanje javnosti u Srbiji. To bi bila neka vrsta diplomatskog pozorišta. Ipak, lako je moguće da to bude naš jednostrani potez bez dogovora sa zapadnim zemljama, što bi bilo samo na štetu Srbije - tvrdi Protić. On upozorava da bi prekid odnosa imao smisla samo ako bi Srbija imala podršku zemalja u okruženju, koje u tom slučaju ne bi priznale nezavisnost Kosova.
- Pošto kod nas to nije slučaj, došlo bi i do prekida odnosa sa zemljama u regionu, a to bi imalo teške posledice po srpski narod u tim zemljama - kaže Protić. Takvi potezi naših vlasti, kaže Protić, značili bi dvostruki gubitak - i Kosova i evropskog puta za Srbiju.
S druge strane, Lazić upozorava da bi takva dešavanja dovela i do političkih previranja u zemlji i jačanja radikala i drugih nacionalističkih snaga, dok bi život građana bio teži, a perspektive sve manje.
- U toj situaciji imali bismo uzdržanost evropskih zemalja prema Srbiji, a bile bi zamrznute i aktivnosti na pridruživanju EU. U takvoj situaciji neće dolaziti u Srbiju strane investicije i kapital, jer nema stabilne političke situacije - kaže Lazić.
Loše za izvoznike
On podseća da je u prvih devet meseci ove godine naš spoljnotrgovinski deficit iznosio 4,7 milijardi evra, što je za tridesetak odsto više nego u istom periodu prošle godine.
- To znači da mi ni sada nismo u stanju da prodamo robu u svetu, jer nije konkurentna, a zamislite tek šta bi bilo ako se samoizolujemo - kaže on. U takvoj situaciji, za koju upućeni tvrde da bi mogla da potraje i godinu dana, bilo bi teško držati inflaciju na planiranom nivou, a i kurs evra bio bi teško održiv. Lazić smatra da bi to bilo pogubno za standard naših građana, za reforme i za sve nas.
Ekonomista Saša Đogović kaže da su svaki prekid diplomatskih odnosa i politička nestabilnost štetni za ekonomiju zemlje.
- U tom slučaju prva negativna posledica bio bi smanjen priliv stranog kapitala, i to pre svega manje grinfild investicija, dok bi se proces privatizacije javnih preduzeća - NIS-a, Jata, Telekoma, nastavio nesmetano. Tada bi se Rusima otvorio put, smanjila bi im se konkurencija i spustila lestvica, pa bi oni lakše prodrli na ovo tržište, pre svega preko energetskog sektora - kaže Đogović.
Ipak, on naglašava da takvo stanje nije ni u interesu EU, jer destabilizuje ceo region.
- Osim toga, ovde posluju privredni subjekti iz EU i iz SAD, imaju posao koji donosi profit i neće dozvoliti da to bude ugroženo. Zato takvo stanje političke turbulencije ne može dugo da traje - smatra Đogović, napominjući da bi na duže staze to bilo pogubno za kompletnu ekonomiju zemlje.
Naši sagovornici ističu da demokratske snage u Vladi moraju predočiti građanima šta ih čeka i pitati jesu li spremni na takve posledice.
Normalizacija u međunarodnim relacijama traje dugo i predstavlja složen proces.
Grčki primer
- Srbija bi nezadovoljstvo mogla da iskaže i na druge, efikasnije i elegantnije načine. To bi mogao biti jedan uzdržani govor u UN gde bi se iskazalo nezadovoljstvo. Uostalom, treba slediti primer Grčke, koja se tako držala 1974. godine, u odnosu na ponašanje Turske na Kipru. Grčka nije preduzela nijedan potez na svoju štetu niti na štetu grčkog dela Kipra, i kao rezultat toga danas imate i Grčku i grčki deo Kipra u EU i dobar standard njihovih građana - kaže Protić.
