Izvor: Blic, 06.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija će ići putem oporavka
Srbija će ići putem oporavka
Poziv lidera DS Borisa Tadića da se Demokratska stranka Srbije pre izbora izjasni ko je kao partner bliži DSS - demokrate ili radikali - moraće da sačeka rezultate. Lider koalicije DSS-NS i premijer Srbije Vojislav Koštunica za 'Blic' tvrdi da je DSS bio dosledan u proteklih 15 godina i da ne mora da se izjašnjava o poželjnim koalicionim partnerima. 'Nema razloga da se bavimo pitanjem da li će DSS suštinski nešto menjati u svojoj politici. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Neće. A o sastavu vlade razgovaraće se posle izbora', Koštuničin je odgovor.
- Odavno sam se izjasnio kakva će biti politika DSS i nema potrebe da se pre izbora od toga ide dalje. Uz rezultate politike Vlade i DSS možemo dodati i koliko je politika DSS konzistentna u poslednjih 15 godina. Signali iz međunarodne zajednice idu u pravcu formiranja vlade demokratskog bloka.
- Sigurno je da i te kako vodimo računa da ostvarimo cilj naše politike da Srbija nastavi da ide ovim sigurnim putem oporavka i napretka.
Kada bi nedostajalo desetak mandata, koga biste izabrali - LDP ili G17 plus?
- G17 je bio s nama u Vladi, a program i politika DSS i LDP potpuno su suprotni. Da li stranka koja dobije premijera mora da ima i ministarstva sile?
- Sve se to rešava posle izbora. Nema čvrstih pravila kada je reč o određenim ministarstvima. Sasvim konkretne okolnosti odlučuju kako se raspoređuju mesta i resori. Sigurno je da je dobro da se predsednik Vlade oslanja na neka od ključnih ministarstava koja ste pomenuli, ali nema pravila. Da li će i ministri DSS biti i kandidati za ta ministarstva u novoj vladi?
- Dobro smo sarađivali kao tim. I to je nešto što imamo na umu o nekoj budućoj vladi. Stepen saradnje i poverenja koji je postignut nov je kvalitet. Nastojaćemo da s ovim timom završimo započete poslove.
Koliko je jaka koalicija DSS i NS? Podaci iz istraživanja javnog mnjenja kažu da imate od 14 od 23 odsto podrške?
- Kod nas možete postojati kao agencija i ako pouzdano objavljujete rezultate, i ako potpuno promašite 100 puta... Bilo bi dobro kada bi javnost dala zasluženu ocenu agencijama koje do sada nisu ama baš nijednom uspele da pogode. Sada nas agencije stavljaju na drugo ili treće mesto. Neka od istraživanja javnog mnjenja koja nas stavljaju na drugo mesto približnija su istini. Ali videćemo šta narod kaže. Kada saberete sve stranke iz Vlade, one imaju daleko više od 30 procenata, što je retko za vlade u tranziciji. Kada očekujete da će biti poznat konačan status Kosova i Metohije? Najavljuje se da će u februaru Ahtisari predstaviti koncept 'nadgledane nezavisnosti'?
- Svaki Ahtisarijev predlog koji nije saglasan s Poveljom UN bio bi nelegalan, nelegitiman i ništavan. Da bi se došlo do održivog rešenja za KiM, potrebno je da poštujemo okvire međunarodnog prava. Tu mislim na Povelju UN koja garantuje postojeće granice svih država, kao i njihov suverenitet i teritorijalni integritet. Srbija ne može biti izuzetak, i ne može biti jedina država na svetu čije se granice samovoljno prekrajaju i čija se teritorija otima. Ni Kosovo ne može biti izuzetak od međunarodnog prava i pravde, izuzetak od Povelje UN. Jer sve što je izuzetak od prava i pravde, nije ništa drugo do golo bezakonje i nasilje. Pokušaj da albanska nacionalna manjina na teritoriji Srbije pravi, pored postojeće, još jednu albansku državu, predstavlja danas najopasniju i najdestruktivniju zamisao u Evropi. Već u martu mogla bi da se održi sednica Saveta bezbednosti UN. Stiče se utisak da neće biti vremena za pregovore na kojima insistira srpski pregovarački tim?
- Rokovi su se obijali o glavu onima koji su ih i postavljali. Kao rokove imali smo septembar, pa je novembar bio rok za prestanak mandata Ahtisarija, međutim - i on je produžen. Treba se manuti pominjanja određenih rokova, pa i godina. Hajde da u okviru međunarodnog prava nađemo održivo rešenje. Priča da će Ahtisari dva dana posle izbora u Srbiji objaviti rešenje statusa potpuno je besmislena. Naročito ako vidimo kako su tekli pregovori i kako ih je Ahtisari vodio. Pregovora nije ni bilo - bio je jedan sastanak na vrhu. Mislim da je vreme da se pregovorima pristupi ozbiljno, da se traži održivo rešenje. Do kompromisa je moguće doći ako imamo okvir - Povelju UN. Onda ćemo tražiti jedan ili drugi oblik autonomije, i to onakve modele autonomija koji postoje u evropskim demokratskim državama. Da li je moguća varijanta da se zaobiđe Savet bezbednosti i da se bilateralnim priznavanjem dođe do nezavisnosti Kosova?
- To bi bilo najgrublje moguće kršenje međunarodnog prava. Bili smo svedoci raznih kršenja međunarodnog prava, kao što je bombardovanje Srbije 1999. godine. Međutim, da se danas otima Srbiji teritorija, ne verujem da se to može dogoditi. Rusija kao članica Kontakt grupe i sve više zemalja se zalažu da se Povelja UN i međunarodno pravo moraju poštovati. Ako postoje opšta pravila, ona ne trpe izuzetke. Nešto što važi za ceo svet, a to je teritorijalni integritet, ne može da važi za ceo svet a da ne važi za Srbiju. Šta vam na to kažu međunarodni zvaničnici?
- Nisam čuo ni jedan jedini ozbiljan argument. I dalje se uzdate u veto Rusije u SB UN?
- Ono što Rusija čini je da se već godinu dana zalaže za poštovanje Povelje UN, kao i da ne smeju da postoje jedinstveni slučajevi kada je reč o teritorijalnom integritetu. Radi se o principijelnom stavu da se mora poštovati pravo i pravda. To smo čuli od predsednika Rusije. U ruskom stavu vidim i da se on ne menja od početka pregovora o Kosovu i da je samo još pojačan posle donošenja Ustava u Srbiji. Postoje najave da će pregovori sa EU biti nastavljeni, ali da će izručenje Ratka Mladića ostati uslov za zaključenje sporazuma o pridruživanju. Kada ćemo potpisati sporazum, odnosno, kada ćemo izručiti Mladića?
- Mnogo je urađeno u saradnji s Tribunalom i moglo bi da se uporedi šta smo mi uradili, a šta prethodne vlade povodom tog pitanja. Istakao bih da je bilo bolje da su pregovori nastavljeni, jer se problemi jednostavno lakše rešavaju kada postoji jedna pozitivna atmosfera. U svakom slučaju, najvažnije je da konačno rešimo haški problem i uradićemo sve što je u našoj moći da to bude što pre. Jer, radi se pre svega o našem interesu. Zar to nije zamena teza? Mogli smo i da ispunimo naše obaveze pa da nastavimo pregovore?
- Niz zemalja u Evropi se slaže s našim stavom da nije trebalo kažnjavati Srbiju, već da su pregovori mogli da se nastave, a da sporazum nije morao biti potpisan. Tolike sile nisu uspele da razne optužene privedu pravdi. Čak i najmoćnije zemlje u svetu imaju probleme sa ljudima koji izmiču pravdi, i to traje godinama. Ne možemo uvek na Srbiju primenjivati drugi princip. Da je pitanje potpunog završetka saradnje s Hagom bilo lako, onda bi pre nas već bilo završeno. Od novog premijera se očekuje da kaže da će uhapsiti Mladića. Lider DS tvrdi da će stvoriti takvu klimu za tri meseca. Da li to vi možete da kažete?
- Mogu da ih pitam: kada mogu za tri meseca da uhvate Mladića, zašto to nisu uradili za tri godine? Mislim da se ovde ne radi o tome ko će šta da kaže, već je stvar mnogo složenija. Voleo bih da me neko uveri da bilo koja izgovorena reč može da reši ovaj problem. Ako takva reč postoji, onda smatrajte da je problem rešen. Ali bolje da odmah sve to zaboravimo. Problem saradnje s Hagom može se rešiti samo daljim i još boljim radom na sprovođenju akcionog plana.
Nikola M. Jovanović Samo jedan plan za Kosovo i Metohiju Proveli ste novogodišnje praznike sa Srbima u Kosovskoj Mitrovici. Da li država ima plan B za Srbe na Kosovu ako status Kosova ne bude suštinska autonomija?
- Ako se pod planom B podrazumeva nezavisnost, onda za nas plan B ne postoji. Za Srbiju je Kosovo neotuđiv i sastavni deo naše države, i to će uvek tako biti. Ustav Srbije ne poznaje i ne priznaje da se može oteti bilo koji deo naše zemlje, a ponajmanje onaj najdragoceniji. Politički, istorijski i pravno Kosovo i Metohija jeste i ostaće deo Srbije. I za Srbiju sav naš narod na Kosovu i Metohiji živi isključivo u državi Srbiji, i to će tako biti. To sam i rekao mojim domaćinima - porodici Lazarević u novogodišnjoj noći. Koji su najvažniji zadaci koji će se naći pred novom vladom?
- Smatram da postoje četiri cilja - prvi je očuvanje državne celovitosti Srbije i Kosova i Metohije u statusu suštinske autonomije. Drugi je da sledeća godina bude godina zapošljavanja, značajnog smanjenja nezaposlenosti i da svi građani žive bolje. Sledi nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU, kao i jačanje regionalne saradnje, saradnje sa Rusijom, svim državama stalnim članicama SB i drugim uticajnim zemljama. Četvrti cilj je nastaviti borbu protiv kriminala i korupcije. U toj borbi se daleko odmaklo. To su četiri osnovna cilja koja vidimo kao svoj posao u novoj vladi.
