Izvor: Politika, 28.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPS traži "predsedničku penziju" i za Miru Marković
Ovo je zakon o bivšem predsedniku Republike, rekao je Tomislav Nikolić, šef poslaničkog kluba SRS-a, govoreći o vladinom Predlogu zakona o predsedniku Republike. Prema njegovim rečima, odredbe koje regulišu prava bivšeg predsednika su mnogo bolje i detaljnije urađene, nego one koje se tiču aktuelnog predsednika Srbije. Međutim, socijalisti su uložili amandmane kojima traže promene baš ovih odredaba i predlažu, pre svega, da se one primenjuju na sve bivše šefove države od 1991. do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << danas.
U Predlogu zakona o predsedniku Republike, praktično, jedine novine u odnosu na postojeća rešenja, sadržane su u odeljcima kojima se regulišu prava supružnika i bivšeg predsednika.
Socijalisti, međutim, jednim od amandmana traže da bivši predsednik ima pravo na doživotno obezbeđenje policije i Vojske Srbije, a ne samo godinu dana po prestanku mandata, kako predlaže vlada.
Poslanik SPS-a Miletić Mihajlović amandmanom traži penziju i za supružnika bivšeg predsednika u iznosu od 70 odsto od plate predsednika Republike. Ukoliko bi ovaj amandman bio usvojen, Mira Marković, supruga preminulog bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, mogla bi da računa na ovu penziju, koja bi trenutno iznosila oko 94.500 dinara.
Odeljak koji reguliše prava bivšeg predsednika, a kojim se, između ostalog, ustanovljava počasni naziv "bivši predsednik", koji ima pravo da prisustvuje državnim svečanostima u skladu s protokolom, bio je zanimljiv samo socijalistima, koji su podneli nekoliko amandmana.
Rajko Baralić i Milutin Mrkonjić podneli su odvojene amandmane, kojima se traži da počasni naziv "bivši predsednik" dobiju svi predsednici od prvih višestranačkih izbora. Međutim, Baralić precizira da bi ovaj naziv dobili svi predsednici Srbije, ali i "predsednici SRJ i državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji su iz Srbije". Iz Baralićevog predloga proizilazi da bi titulu "bivši predsednik" dobili Slobodan Milošević, Milan Milutinović, Zoran Lilić i Vojislav Koštunica, ali ne i prvi predsednik SRJ Dobrica Ćosić (koji je razrešen dužnosti) i Svetozar Marović (koji je iz Crne Gore).
Mrkonjićev amandman je istovetan kao Baralićev, ali bez ovog preciziranja, pa bi, ukoliko bi bio usvojen, titulu "bivši predsednik" i sva prava koju ona nosi mogao dobiti i Marović.
Prema predlogu zakona, predsednik koji je razrešen dužnosti ne bi imao nijedno od prava namenjenih bivšem predsedniku. Međutim, socijalisti svojim amandmanima traže da i razrešeni predsednik dobije sva prava, osim, ukoliko je razrešen "zbog kršenja Ustava, kojim se ugrožava nezavisnost, teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i zbog učinjenih krivičnih dela kojima se narušava ugled i moralni integritet institucije koju predstavlja".
Prema vladinom predlogu zakona, supružnik predsednika, između ostalog, ima pravo na plaćeno odsustvo s posla zbog obavljanja protokolarnih dužnosti, kao i na mirovanje staža dok predsedniku traje mandat uz platu u iznosu od 20 odsto od plate predsednika.
Ista ova prava, prema predlogu poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandre Jerkov i Aleksandra Martona, treba da imaju i "vanbračni partner, ili partnerka predsednika, ili predsednice Republike". I socijalista Miletić Mihajlović traži izmene zakona u ovom delu i to tako što bi se preciziralo da "u slučaju smrti predsednika, njegov supružnik ima pravo na penziju u iznosu od 70 odsto od plate predsednika Republike". Ovo su, ujedno, i jedini podneti amandmani na ove odredbe.
--------------------------------------------------------------------------
Razdvojiti stranačku od državne funkcije
Najveći broj amandmana podnet je na odredbu koja kaže da predsednik Srbije ne može obavljati drugu javnu funkciju, ali se ne precizira koja bi to druga funkcija bila. Svi opozicionari su amandmanima tražili da bude jasno navedeno da "predsednik ne može obavljati funkciju predsednika stranke, ili neku drugu stranačku funkciju".
Isti zahtev za razdvajanje stranačke i predsedničke funkcije imala je opozicija i početkom prošle decenije. Slobodan Milošević je tokom prvog mandata na funkciji predsednika Srbije istovremeno bio i lider SPS da bi stranačku funkciju zamrzao tokom drugog predsedničkog mandata. Posle 5. oktobra 2000. godine, Vojislav Koštunica je ostao na čelu Demokratske stranke Srbije i pošto je preuzeo funkciju predsednika SR Jugoslavije, a ni sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić nije se odrekao liderske pozicije u Demokratskoj stranci.
--------------------------------------------------------------------------
Prvo uverenje o zdravlju sa VMA, pa u predsedničku trku
Na Predlog zakona o izboru predsednika Republike podneto je 40 amandmana, ali su, gotovo, svi tehničko preciziranje pojedinih odredbi, osim par njih. Tako, na primer, Paja Momčilov (SRS) amandmanom traži da se kao, jedan od uslova za kandidaturu, navede "prilaganje uverenja o zdravstvenom stanju, izdato od Vojnomedicinske akademije". Momčilov u obrazloženju kaže da je "veoma bitno i neophodno da kandidat za predsednika Republike podnese uverenje o zdravstvenom stanju". Do sada je nekoliko puta predlagano slično rešenje, ali nikada nije pretočeno u zakonsku normu.
Opozicionari su, takođe, uložili dosta amandmana, kojima se precizira postupak po kojem predsednik predlaže kandidata za predsednika vlade, a zajedničko svim ovim amandmanima je da bi predsednik mogao da predloži kandidata kojim mu potpisima od najmanje 126 poslanika dokaže da ima podršku parlamenta za izbor na mesto premijera. Na Predlog zakona o predsedniku podneto je 56 amandmana.
Radikali traže i da se broj potpisa građana potrebnih za podršku kandidaturi poveća sa 10.000 na 50.000. U vladinim strankama ima raspoloženja da se ovaj predlog prihvati, ali je Savez vojvođanskih Mađara protiv toga, jer bi "manjine bile onemogućene da predlože kandidata". Tomislav Nikolić, međutim, kaže da bi se taj problem mogao rešiti tako što bi manjine, kao i kod izbora za poslanike, mogle predložiti kandidata sa manjim brojem potpisa, nego stranke većinskog naroda.
Prema predloženim zakonskim rešenjima, građanin svojim potpisom može podržati samo jednog kandidata. Isto pravilo važi i sada, a svi "dupli potpisi" bili su nevažeći. Međutim, poslanici LSV-a Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton amandmanom traže da se ovo pravilo ukine i dozvoli građaninu da svojim potpisom podrže više kandidata. Oni smatraju da su "potpis podrške i glasanje za određenog kandidata dva potpuno odvojena procesa".
[objavljeno: ]
