Izvor: Akter, 05.Jul.2015, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Republika Srpska nije nastala na genocidu
Republika Srpska je nastala kao otpor ponavljanju jasenovačkog genocida i otpor ponavljanju nekažnjenog zločina, te ona nikome nije pretnja, rekao je danas u govoru na Mrakovici kod Prijedora ministar za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, Aleksandar Vulin
Na svečanosti povodom 73 godine od Bitke na Kozari Vulin je rekao da "reč genocid ne ide uz narod stradalnika kao što je srpski".
On je rekao i da "odzvanjaju krici i jauci i sećanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << nedoklanog naroda, 68.000 mučenika i 10.000 dece poklanih i pobijenih, a da niko uz užas njihove smrti i strahotu njihovog žvota nije dodao reč genocid i imena onih koji su ga počinili".
"Srpski narod nikad nije pogrešio i nikad nije zauzeo pogrešnu stranu. Srpski narod nikada nije pitao za cenu kada je birao između slobode i neslobode. Srpski narod nikad nije bio na pogrešnoj strani čovečanstva. Srpski narod nikada nije zaslužio da se u istoj rečenici sa njegovim imenom pomene reč genocid", kazao je ministar.
Vulin je dodao da srpski narod razume tuđu muku i bol, i hoće da je podeli, hoće da je ublaži.
"Da li traži previše da se zlo vršeno nad njim nazove pravim imenom i da se jasenovički užas nazove genocidom i da se zapiše i zabeleži?", zapitao je Vulin.
Ukazao je da se ne mogu razumeti ratovi 1990-ih godina bez sećanja i punog znanja o jasenovačkom genocidu i da se ne može razumeti ono što se desilo u BIH bez sećanja na to šta se desilo pre 73 godine na Kozari.
"Republika Srpska nije nastala na genocidu, već je nastala kao otpor genocidu, kao otpor ponavljanju jasenovačkog genocida. Republika Srpska, kao izraz težnje naroda i potrebe da se užasi Jasenovca i Jadovna više nikad ne ponove, nije pretnja nikome i ne može biti pretnja nikome", rekao je Vulin.
Srbija, kao garant i čuvar Dejtonskog sporazuma, hoće mir, kazao je Vulin, očekuje da se Dejtonski sporazum doslovno sprovodi i neće dozvoliti bilo kakvo umanjivanje značaja i ovlašćenja Republike Srpske.
"Mir je reč koju smo tražili svih ovih godina, mir je reč za koju smo se borili i reč kojom Srbija definiše sebe i svoju politiku. Nema nikog bližeg Republici Srpskoj od Republike Srbije. I u danima koji su pred nama, danima sudbonosnim i teškim, Republika Srbija i Republika Srpska će stojati zajedno", kazao je Vulin.
Obeležavanje goišnjice Bitke na Kozari danas su zajednički organizovali Odbor Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicija oslobodilačkih ratova i Odbor Vlade Srbije za njegovanje tradicije značajnih istorijskih događaja.
Ministar prosvete i kulture Republike Srpske, Dane Malešević, zajedno s ministrom Vulinom posetiće danas i Spomen-područje Donja Gradina.
Bitka na Kozari počela je 10. juna 1942. godine i trajala 27 dana, do proboja na jugozapadnom delu te planine, 15 kilometara istočno od sela Međuvođe. Oko 11.000 Nemaca, uz podršku 20.000 ustaša i domobrana, vodilo je ofanzivu protiv oko 3.000 partizana.
Deo Drugog krajiškog partizanskog odreda je posle te bitke, u noći 3. jula probio obruč, a veliki broj partizana koji nisu uspeli da se provuku, brutalno je ubijen.
Preživeli su odvedeni u koncentracione logore, mahom u Jasenovac i Staru Gradišku, a, po ustaškim i nemačkim dokumentima, u kozaračkoj ofanzivi zarobljeno je 68.000 ljudi.
