Izvor: B92, 16.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partije nacionalnih manjina o podršci Koštunici
Beograd -- Političke stranke nacionalnih manjina svoju eventualnu podršku Vojislavu Koštunici usloviće stavom koji će ovaj predsednički kandidat izneti o interesima manjinskih zajednica u Srbiji. Lideri stranaka mađarske i bošnjačke nacionalne manjine - članica DOS-a, Jožef Kasa i Rasim Ljajić, očekuju da će u toku novembra doći do razgovora sa zvaničnicima Demokratske stranke Srbije i od ishoda tih susreta zavisiće i njihova podrška Koštunici.
Savez vojvođanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Mađara doneće zvanični stav o predsedničkim izborima na sednici Kongresa stranke 30. novembra. Do tada, Vojislav Koštunica i DSS treba da ponude koncept koji bi odgovarao nacionalnim manjinama, u ovom slučaju mađarskoj, izjavio je za Radio B92 predsednik SVM-a Jožef Kasa. "Radi se o tome da se Koštunica, kada smo 2000. aktivno stali iza njega, izjasnio da će biti predsednik svih građana, a njegova stranka je u poslednje vreme lansirala sasvim suprotne izjave. Nadam se da predstoje razgovori s DSS i s Koštunicom da bismo mogli da donesemo konačnu odluki", kaže Kasa.
Ni Sandžačka demokratska partija nije donela odluku o podršci Vojislavu Koštunici. Kako je za B92 rekao predsednik stranke Rasim Lajić, odluka će zavisiti od nekoliko faktora. "To znači pre svega od odnosa ostalih stranaka DOS, od ostalih predsedničkih kandidata, a i od naših razgovora s predstavnicima Demokratske stranke Srbije. Naš je interes, a mislim da je interes i drugih manjina, da izbori uspeju, da će to biti doprinos ukupnoj političkoj stabilnosti, jer uvek kada ima kriza i nestabilnosti manjine mogu da budu 'kolateralna šteta', a to nije ni interes manjina, ni njihovih političkih organizacija", zaključuje Ljajić.
Podsetimo da je od političkih stranaka Albanaca sa juga Srbije samo Partija za demokratsko delovanje Rize Halimija pozvala u septembru svoje sunarodnike da izađu na predsedničke izbore, ali se nije odredila o podršci nekom od kandidata.Da bi predsednički izbori uspeli neophodno je da na prvi krug glasanja izadje preko 3 miliona 250 hiljada birača, dok za eventualni drugi krug više nije potreban cenzus.
