Izvor: Blic, 20.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica bira novog predsednika
Boris Tadić, predsednički kandidat Demokratske stranke, i Tomislav Nikolić, kandidat radikala, u drugom krugu izbora, 3. februara, boriće se za funkciju predsednika Srbije ali faktički odluku o tome doneće - premijer Koštunica. Njegova podrška u drugom krugu biće odlučujuća.
Prve procene Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) kažu da je Nikolić osvojio 39,4 odsto a Tadić 35,4 odsto glasova. Kandidat Nove Srbije Velimir Ilić, koalicioni partner stranke premijera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobio je oko 7,5 odsto glasova i upravo ti birači, uz podršku Koštunice, mogu da odluče ko će biti predsednik Srbije.
Izuzetno visok stepen izlaznosti obeležio je jučerašnji prvi krug predsedničkih izbora u Srbiji. Prema podacima CeSID, na birališta je izašlo oko 61 odsto birača, ili oko 4,06 miliona građana sa pravom glasa. To je najviše još od parlamentarnih izbora u Srbiji, decembra 2000. godine kada je na birališta izašlo 57,7 odsto građana! Da su građani Srbije ove izbore zaista prihvatili kao svojevrstan referendum za izbor puta kojim će ići Srbija, kazuje i poređenje sa prethodnim predsedničkim izborima iz 2004. kada je u prvom krugu glasalo „tek" 47,75 odsto.
Kako je saopšteno iz CeSID-a, prema rezultatima iz 90 odsto urađenog uzorka, Tomislav Nikolić je dobio 39,4 odsto glasova ili oko 1.610.000 glasova. Boris Tadić dobio je oko 1.450.000 glasova, ili 35,4 odsto. Iza njih su Velimir Ilić, kandidat Nove Srbije sa 7,6 odsto (310.000 glasova), potom Milutin Mrkonjić sa šest odsto (245.000), pa Čedomir Jovanović (LDP) sa 5,6 odsto ili oko 230.000 glasova. Ostali kandidati, prema procenama CeSID-a, osvojili su mnogo manje glasova: Ištvan Pastor 2,2 odsto, Milanka Karić jedan odsto, Marjan Rističević 0,4 a Jugoslav Dobričanin 0,3 odsto glasova.
Republička izborna komisija je na osnovu 98,68 odsto obrađenih rezultata sa biračkih mesta saopštila da je kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić osvojio je 39,96 odsto glasova u prvom krugu izbora za predsednika Srbije. Zamenik predsednika RIK-a Dejan Đurđević rekao je da je kandidat Demokratske stranke Boris Tadić osvojio 35,41 odsto glasova. Slede kandidat Nove Srbije Velimir Ilić sa 7,41, kandidat socijalista Milutin Mrkonjić sa 5,97 i kandidat Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović sa 5,35 odsto. Kandidat Mađarske koalicije Ištvan Pastor dobio je 2,27 odsto glasova. Prema podacima RIK na izbore je izašlo 61,27 odsto upisanih birača, a nevažećih listića je 1,84 odsto.
Ključna podrška premijera
Procena CeSID-a rezultata po regionima:
Beograd: Tadić 40,2, Nikolić 39,1, Jovanović 6,7, Mrkonjić 5,7, Ilić 4,5.
Centralna Srbija: Nikolić 39,3, Tadić 33,1, Ilić 11,6, Mrkonjić 6,7, Jovanović 5.
Vojvodina: Nikolić 39,1, Tadić 36,5, Ištvan Pastor 7,8, Jovanović 6,2, Mrkonjić 4,9, Ilić 2,3.
Kosovo: Nikolić 56,5, Tadić 25,9, Ilić 8,9, Mrkonjić 6,2, Jovanović 0,3.
- Najveći odziv od 2000. godine
Na današnjim izborima zabeležen je najveći odziv na izborima za predsednika održanim od 2000. godine. Najviši odziv do današnjih izbora zabeležen je u prvom krugu predsedničkih izbora 29. septembra 2002. godine, kada je glasalo 55,5 odsto birača.
- Izlaznost po satima pogledajte ovde.
Podrška koju bude dao premijer Vojislav Koštunica biće odlučujuća jer će u drugom krugu izbora biti vrlo tesno, generalna je ocena političkih analitičara na osnovu izbornih rezultata u prvom krugu. Shodno tome, za očekivati je da će u naredne dve nedelje veoma porasti temperatura u biračkom telu koje se sada polarizuje i mnogi će morati jasno da kažu svoj politički stav.
- Ubeđena sam da će premijer ipak morati da se opredeli za ono što simbolizuje Boris Tadić - kazala je Sonja Liht, dok bivši sudija Ustavnog suda Slobodan Vučetić ocenjuje da će koalicija DSS-NS morati istinski da se opredeli ovog puta.
- Ako Koštunica istinski želi evropske integracije on će to ovog puta i pokazati. Takođe, moguće je da će na njegovu odluku uticati i neka pitanja poput spremnosti DS da se sklopi sporazum sa Rusijom oko NIS - kaže Vučetić.
Goran Svilanović, član Spoljnopolitičkog saveta MIP-a i funkcioner Pakta za stabilnost, takođe smatra da će predsednika, faktički, izabrati Koštunica.
- Izbor predsednika biće značajniji i od budućih parlamentarnih izbora jer će definitivno odrediti kurs kojim ide Srbija. Rezultati pokazuju da će prevagu pobedniku doneti podrška DSS i Koštunice. Ta odluka je od dalekosežnog značaja za budućnost Srbije i bilo bi dobro da je Koštunica saopšti što pre - kaže Svilanović. Analizirajući visoku izlaznost Svilanović kaže da je takav odziv izraz želje građana za promenama.
- To znači da Srbija želi ili drugog predsednika ili istog predsednika sa jasnom politikom i ciljem - rekao je Svilanović. On je ocenio da će „onaj koji bude izabran za predsednika, uz ovoliko velik odziv građana, imati veliku težinu u međunarodnoj javnosti i najveći legitimitet u zemlji".
Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija ocenio je juče da je važnost predsedničkih izbora uticala na veliki odziv birača. „Čini mi se da smo potcenili birače, smatrajući da neće umeti da procene da su ovo kritični izbori, gde Srbija bira između dva vrednosna sistema", rekao je Goati. Srbobran Branković iz Medijum galupa rekao je da je velikoj izlaznosti doprinelo to što se održavaju u vreme važnog procesa - rešavanja statusa Kosova i Metohije. Prema njegovoj oceni, verovatno je i kratka kampanja od svega mesec dana uticala na veliku izlasnost, s obzirom na to da duge kampanje često imaju kontraefekat kod birača.
- Mladi su ove izbore doživeli kao važne i vrlo je verovatno da oni čine veliki procenat onih koji su izašli na izbore - ocenio je politički analitičar Zoran Stoiljković.
Najveća izlaznost zabeležena je, već tradicionalno, u Vojvodini, gde je do 19 sati glasalo 59,6 odsto upisanih u biračke spiskove. U centralnoj Srbiji do tog vremena izašlo je 58 odsto, Beogradu 55 odsto dok je na biralištima u Kosovu i Metohiji do 19 sati glasalo 50 odsto birača. I podaci Republičke izborne komisije govorili su u prilog tome da je velika izlaznost obeležje prvog kruga. Prema RIK, do 18 sati glasalo je 53,45 građana upisanih u birački spisak.
Masovno od jutra
Glasalo se na ukupno 8.481 biračkom mestu, a pravo glasa imalo je 6.708.697 građana. Na Kosovu i Metohiji bilo je otvoreno 277 biračkih mesta. Glasalo je i 9.178 građana na odsluženju vojnog roka, 37.053 s prebivalištem u inostranstvu i 8.201 građanin na odsluženju zatvorskih sankcija. Na prvim predsedničkim izborima od usvajanja novog Ustava Srbije novembra 2006. godine, građani su birali između devet kandidata.
Da će izlaznost nadmašiti sva očekivanja, pokazali su podaci CeSID-a od 12 sati. Do tada je glasalo 21 odsto građana, rekao je izvršni direktor CeSID-a Zoran Lučić. Prema njegovim rečima, to je „apsolutno neverovatna izlaznost". Već u 14 sati izlaznost je prema podacima CeSID-a dostigla 33 odsto! Lučić je ocenio da tako visok odziv nije zabeležen od 2000. godine, od kada ta organizacija prati izbore u Srbiji. U prvom krugu predsedničkih izbora 2004. godine do istog vremena, do 14 sati, odziv je bio 22 odsto, rekao je Lučić. „Svakog sata izlazi na glasanje više od pet odsto biračkog tela", rekao je Lučić.
Programski direktor CeSID-a Marko Blagojević rekao je da do 14 sati na biračkim mestima nije bilo nepravilnosti.„Bilo je nekih primera u regionu Kraljeva, gde su birači glasali bez identifikovanja", kazao je on, ali i dodao da to ne može da utiče na konačan ishod izbora. Glasanje na Kosovu proteklo je bez incidenata.
Velika većina Albanaca na jugu Srbije, u opštinama Preševo i Bujanovac, prihvatila je preporuke lidera tri od pet albanskih partija da bojkotuju izbore za predsednika Srbije. Od 67.104 birača albanske nacionalne zajednice u opštinama Bujanovac i Preševo, do 17 sati glasalo je manje od dva procenta, što je ispod izlaznosti u tom regionu na svim dosadašnjim predsedničkim izborima.
Izveštaje agencija o neregularnostima pročitajte ovde.
Izjave kandidata, analitičara i političara pročitajte ovde.
O tome gde su glasali predsednički kandidati pročitajte ovde.
Svetski mediji su sa velikom pažnjom propratili predsedničke izbore u Srbiji. Opširnije o tome pročitajte ovde.
Zvaničnici EU nisu bili spremni da sinoć komentarišu preliminarne rezultate izbora. Opširnije o tome pročitajte ovde.
O rezultatima glasanja u dijaspori pročitajte ovde.
O tome kako su kladioničari videli prvi izborni krug pročitajte ovde. Rezultati do četvrtka u 20 sati
Emitovano 2.347 spotova
Tokom predsedničke kampanje na televizijama emitovano je ukupno 2.347 predizbornih spotova, a plaćenih termina je bilo u trajanju 90 sati, pokazala je analiza medija, a večeras prenela Televizija B92. Analiza je pokazala da je kandidat Demokratske stranke za predsednika Srbije Boris Tadić imao 906 predizbornih spotova, a kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić 467.
Tadić je imao i najviše priloga na televizijama u informativnom programu -194, Tomislav Nikolić -148, na trećem mestu je kandidat Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić sa 142 priloga, a iza njih su drugi predsednički kandidati.
Zvanični rezultati prvog kruga izbora biće objavljeni najkasnije četiri dana posle zatvaranja biračkih mesta, do čtvrtka, 24. januara u 20 sati. Birački odbori su dužni da do danas u 14 časova utvrde rezultate glasanja i dostave izborni materijal RIK, a za predsednika Srbije biæe izabran onaj kandidat koji u prvom krugu dobije većinu glasova birača izašlih na izbore. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije tu većinu, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja, odnosno 3. februara, a u drugi krug ulaze dva kandidata koji su osvojili najveći broj glasova u prvom. Na ponovljenom glasanju biće izabran kandidat koji dobije najveći broj glasova. KPS: Na Kosovu mirno
Na Kosovu je danas mirno i bez incidenata, saopštila je Kosovska policijska služba, izjavila je portparol KPS Violeta Elezi.
Ona je dodala da KPS nije učestvovao u obezbeđenju glasačkih mesta na izborima za predsednika Srbije, koji su u pojedinim sredinama organizovani na Kosovu.
"KPS će reagovati samo u slučaju nekih incidenata, ili remećenja javnog reda i mira", rekla je Elezi.
Administracija UN na Kosovu saopštila je ranije da neće ni podržavati ni ometati glasanje za predsednika Srbije u srpskim sredinama na Kosovu.
U zatvorima glasalo između 70 i 80 odsto zatvorenika
U 27 Kazneno-popravnih zavoda i okružnim zatvorima u Srbiji, na predsedničkim izborima glasalo je između 70 i 80 odsto zatvorenika upisanih u biračke spiskove, izjavio je večeras Tanjugu načelnik Odeljenja u Upravi ministarstva pravde za zavodske sankcije Damir Joka.
On je precizirao da od 9.300 zatvorenika, biračko pravo ima 8.201 osoba, kao i da je svima omogućeno da ostvare svoje biračko pravo.
Prilikom glasanja u Kazneno-popravnim zavodima i okružnim zatvorima, nije bilo nikakvih problema, rekao je Joka.
Posmatrači ambasade SAD posredno pratili izbore, Britanci tek u drugom krugu
Posmatrači ambasada SAD i Velike Britanije juče nisu neposredno pratili odvijanje izbornog postupka u Srbiji, budući da je Vrhovni sud Srbije tek sinoć izdao ovlašćenja koja im to omogućuju.
Tanjugu je juče u ambasadi SAD rečeno da je 12 predstavnika te ambasade izašlo na teren, i da su izborni postupak pratili posredno, u kontaktu sa zvaničnicima političkih partija i nevladinih organizacija. Oni, međutim, to nisu činili u statusu posmatrača, već kao "izveštači" ambasade SAD.
Britanski posmatrači juče nisu pratili tok izbora, ali će to učiniti u drugom izbornom krugu ukoliko ga bude.
Predsedničke izbore posmatraju predstavnici OEBS-a, međuparlamentarne skupštine Zajednice nezavisnih država i Ruske dume.
Glasalo se od 7h do 20h
Predsednički izbori u Srbiji su počeli juče u sedam sati, a birališta su bila otvorena do 20 časova. Na ukupno 8.481 biračkih mesta je za predsednika Srbije moglo da glasa 6.708.697 građana. To su prvi predsednički izbori od usvajanja novog Ustava Srbije novembra 2006. godine. U birački spisak za predsedničke izbore upisano je 6.708.697 birača, a pravo glasa ima još 37.053 birača u inostranstvu, 9.187 na odsluženju vojnog roka i 8.201 u zatvorima.
Glasanje u inostranstvu omogućeno je na 65 biračkih mesta u 36 zemalja. U zatvorima u Srbiji ukupno 8.201 birač moći će da glasa na 27 biračkih mesta. Na Kosovu i Metohiji u birački spisak upisano je 112.861 birač koji će moći da glasaju na 277 biračkih mesta.
Birači upisani u posebne evidencije u Velikoj Britaniji, Kanadi, Portugaliji i SAD glasali su juče na izborima za predsednika Srbije. Izbori za predsednika Srbije održani su danas, ali je Republička izborna komisija odlučila da se u te četiri zemlje glasa dan ranije, od sedam do 20 sati. U ostalim zemljama se glasalo danas, a pravo glasa na predsedničkim izbora ima 37.053 birača u inostranstvu. Glasanje u inostranstvu omogućeno je na 65 biračkih mesta u 36 zemalja, a najveći broj biračkih mesta je otvoren u Crnoj Gori (7), u Nemačkoj (6), SAD i Italiji (4).
