Izvor: Politika, 18.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između nacionalnih osećanja i frustriranosti krizom
Generacija današnjih dvadesetogodišnjaka odrastala je u nacionalističkom duhu slušajući o Kosovu kao srpskoj svetinji i nakon onoga što se desilo u nedelju njihova osećanja su povređena
Odluka Skupštine Kosova da proglasi nezavisnost južne srpske pokrajine, iako očekivana, izazvala je revolt velikog broja građana Srbije. Među onima koji su se u protekla dva dana našli na ulicama Beograda i drugih gradova u Srbiji bilo je najviše mladih. Njihov revolt bio je pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svega usmeren na ambasade onih zemalja koje su označene kao glavni krivci za otimanje Kosova, ali nisu ostali pošteđeni ni neki drugi simboli Zapada.
Šta Kosovo znači današnjim dvadesetogodišnjacima?
Prema mišljenju dr Miše Đurkovića, iz Instituta za evropske studije, haos koji je nastao na beogradskim ulicama pokazuje ogromnu frustraciju mladog sveta kako onim što im dolazi spolja tako i unutrašnjopolitičkom ponudom.
„Najveći broj mladih ljudi koji su bili zainteresovani za politiku u ovom trenutku oseća da ne pripada nikome i da nijedna politička opcija ne odražava njihova osećanja. Pričali su im u proteklih šest-sedam godina da će Kosovo da se odbrani mirnim, demokratskim putem, a onda se pokazalo da to nije dalo rezultat i oni su osetili potrebu da iskažu svoju frustraciju protestujući podjednako i protiv domaće vlasti”, kaže Đurković.
A sociolog Vladimir Vuletić kaže da mnogi od onih koji su preksinoć izašli na ulice nikada nisu bili niti su mogli otići na Kosovo, a mnogi verovatno ni na mapi ne znaju da pokažu gde je Kosovo.
Za Jovana Komšića, profesora sociologije na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, iza takvog vida protesta stoje „veliki majstori, reditelji koji nisu u prvom planu i koji kalkulišu sa gubicima i dobitima”.
Pojašnjavajući šta je u osnovi nacionalističkih osećanja koja gaji veliki procenat pripadnika populacije između 18 i 25 godina, Vuletić, kaže da je to klima u kojoj su rasli.
„To je generacija ljudi koja je odrastala u jednom nacionalističkom duhu devedesetih godina kada su kao deca svake večeri mogli da slušaju o Kosovu kao srpskoj svetinji i nakon onoga što se desilo u nedelju njihova osećanja su nesumnjivo povređena. Oni su odrastali uz Tuđmana, Miloševića i Kosovo. To je u značajnoj meri moglo da oblikuje neku vrstu nacionalnih osećanja”, ocenjuje Vuletić.
Istovremeno, kako objašnjava, mladi imaju osećaj da se prema Srbiji čini nepravda. On ističe da ne treba gubiti iz vida da su sve vlade u okruženju nacionalističke vlade koje su zainteresovane za ostvarenje svojih nacionalnih ciljeva. Problem je što su svi bili nagrađeni, jedino u slučaju Srbije se dešava neka vrsta kazne. Zato su, kaže Vuletić, oni razočarani tim stavom sveta prema Srbiji. Pa čak i oni koji su verovali u evropske vrednosti osećaju svojevrsnu nepravdu.
„Generacije šezdesetih i sedamdesetih godina su socijalizovane u duhu bratstva i jedinstva, a ove generacije u duhu nacionalnih vrednosti i to im daje osećaj nacionalnog ponosa zato je normalno da reaguju na ugroženost nacionalnog identiteta”, smatra Vuletić.
Zanimljivo je, međutim, da većina istraživanja sprovedena među studentskom populacijom pokazuje da pripadnost drugoj nacionalnoj manjini za mlade u Srbiji ne predstavlja prepreku za saradnju. U jednom istraživanju među studentima novosadskog Univerziteta na pitanje da li bi sarađivali na nekom projektu sa pripadnicima albanske zajednice čak dve trećine je odgovorilo pozitivno. Međutim, kada su ih pitali da li bi sarađivali sa Albancima sa Kosova ukoliko bi Kosovo postalo nezavisno, isto toliki procenat se izjasnio protiv.
Dr Komšić, takođe, smatra da je presudan uticaj na mladu populaciju u svim bivšim jugo-republikama imala ratno-nacionalistička tranzicija na Balkanu. U Srbiji, kako smatra, još nema pretpostavki za stabilnu demokratiju. „Imamo društvo oskudice, a ova deca sada viču ono što su devedesetih vikali navijači zagrebačkog Dinama. Sad ovi momci, navijači posle dve decenije vraćaju priču samo što menjaju etnički predznak”, objašnjava dr Komšić.
Prema mišljenju dr Đurkovića porast nacionalizma među mladima nije specifičnost naše sredine. Devedesetih godina, kako kaže, širom sveta promovisana je ideja globalizacije čija suština je bila zatiranje nacionalnog i pojedinačnog identiteta sa insistiranjem da se mladi okrenu ekonomiji i zabavi.
„Međutim, iskustvo iz poslednjih petnaest godina pokazuje da se desila upravo obrnuta stvar da je promocija masovne kulture izazvala snažne reakcije kod pripadnika neameričkih kultura. To je potreba da se brani sopstveni identitet što je bilo posebno izraženo u Francuskoj i Španiji. Očigledno ulazimo u vek snažnog ispoljavanja nacionalnog i etničkog identiteta. Mladi ljudi posebno imaju potrebu da se bune protiv dominantne globalne ideologije, a to se iskazuje u sve većem interesovanju za svoju tradiciju i kulturu”, objašnjava Đurković navodeći kao primer radikalne islamiste u Velikoj Britaniji među kojima je najveći broj pripadnika druge ili treće generacije iseljenika.
U Srbiji jedan deo mladih oličenih u studentima koji su pre nedelju dana šetali beogradskim ulicama tražeći da se nastavi sa evropskim integracijama što je najbliže ideologiji Liberalno-demokratske partije, kako kaže Đurković, „nakačen je na neke zapadne kanale”.
To je, prema njegovim rečima, potreba da batalite svaku vrstu nacionalnog identiteta, samo je važno da putujete, da se družite da izađete iz geta.
„S druge strane, imate one koji su protestovali zbog otimanja Kosova, koji su takođe obrazovani na zapadnim vrednostima i kulturi, ali vide da je ono što se dešava suprotno svim standardima koje zapadne države primenjuju za sebe. Oni to vide kao nepravdu i imaju potrebu da se bore za tradiciju i očuvanje svog identiteta”, smatra Đurković.
Jelena Cerovina
-----------------------------------------------------------
MUP podneo krivičnu prijavu protiv Tačija, Sejdijua i Krasnićija
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnelo je krivičnu prijavu protiv Hašima Tačija, Fatmira Sejdijua i Jakupa Krasnićija, koji su organizovali 17. februara u Prištini proglašenje lažne države na tlu Srbije, čime su počinili teško krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
U saopštenju MUP-a Srbije navedeno je da su Hašim (Hadžije) Tači, rođen 24. 4. 1968. u Srbici, Republika Srbija, Fatmir (Nehmije) Sejdiju, rođen 23. 10. 1951. u Podujevu, Republika Srbija, i Jakup (Janeza) Krasnići, rođen 1. 1. 1951. u Glogovcu, Republika Srbija, organizovali 17. februara u Prištini proglašenje lažne države na tlu Srbije.
Oni su time počinili teško krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 321. stav 1. u vezi sa krivičnim delom Ugrožavanje teritorijalne celine iz člana 307. stav 1. krivičnog zakona Republike Srbije. Prema članu 8. Ustava Republike Srbije, teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva, a granica Republike Srbije je nepovrediva i menja se isključivo po postupku predviđenom za promenu Ustava, navedeno je u saopštenju.
Tanjug
[objavljeno: 19/02/2008]
