Izvor: Politika, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daleko od saglasnosti
Tadić: Za rešenje koje će zadovoljiti vitalne legitimne interese obeju strana. – Sejdiju: Očekujemo nezavisnost do kraja godine
Prvi razgovori Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije koji su juče održani u Beču, uprkos pozivima domaćina na veću kooperativnost i realizam, nisu izneverili očekivanja diplomatskih zvaničnika: bili su prilika da dve delegacije "licem u lice" iznesu svoje stavove koji su uprkos šestomesečnim pregovorima i međunarodnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posredovanju na dijametralno suprotnim stanovištima.
Način ulaska delegacija Beograda i Prištine u predvorje bečke palate "Donja Austrija", gde su ih dočekali međunarodni posrednici i austrijski domaćini, ukazivao je na odnos srpske i prištinske strane prema budućem rešenju za pokrajinu. Članovi obe delegacije su odlučnim koracima ulazili u palatu, s tim što je albanska strana pokazivala naglašenu opuštenost i srdačnost, dok je srpska delegacija odmereno i uz kurtoazne osmehe prilazila domaćinima. Prištinska delegacija je iz svog hotela preko puta palate samo prešavši ulicu, u susret Martiju Ahtisariju, Albertu Roanu, Ursuli Plasnik i Volfgangu Šiselu išla uz žagor i naglašeno opuštenim i srdačnim nastupom očigledno htela da pošalje optimističku poruku. Nekoliko njih, poput Hašima Tačija i Ljutfija Hazirija izljubili su se sa Ahtisarijem i Roanom, a svi su razmenili po nekoliko rečenica sa predstavnicima Ujedinjenih nacija. Državni vrh Srbije nekoliko minuta kasnije ušao je ne razgovarajući između sebe, kurtoazno se smeškajući i rukujući sa posrednicima.
Članovi pregovaračkih timova Beograda i Prištine nisu se međusobno pozdravljali, a to nije ni bilo predviđeno protokolom.
Kako je i bilo dogovoreno, prvi deo sastanka je, posle Ahtisarijeve pozdravne reči, protekao u obraćanjima srpskog predsednika i premijera Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, koji su izrazili spremnost Beograda na razgovore i postizanje kompromisnog rešenja, ali ne pokazujući nimalo razumevanja niti spremnosti za rešenje koje bi podrazumevalo nezavisnost pokrajine. Sva izlaganja delegacije kosmetskih Albanaca svela su se na tvrdnju da je za Prištinu "nezavisnost alfa i omega".
Tadić je naglasio da je srpska strana na ove razgovore došla svesna odgovornosti koju ima i da je spremna na razgovore koji bi doneli mirno rešenje problema na Kosmetu. "Poslednje dve decenije bile su izuzetno teške za sve stanovnike pokrajine. Naša je odgovornost da to imamo na umu ako želimo da sledeća generacija nauči da se razlike i sporovi rešavaju dijalogom, a ne pretnjama i nasiljem. Stoga se nadamo da ćemo demokratskim putem, dijalogom i kompromisom, doći do rešenja koje će zadovoljiti vitalne legitimne interese obeju strana."
Tokom sastanka delimično su ispunjene reči predsednika Srbije, koji je u uvodnom obraćanju rekao "da ćemo na sastanku možda zaključiti da smo veoma daleko od saglasnosti o budućem statusu, ali da prevazilaženje razlika počinje njihovim jasnim definisanjem". Razgovori su, dakle, jasno definisali da su delegacije Beograda i Prištine zaista daleko od sporazuma, ali, sudeći prema njegovoj izjavi koju je dao novinarima u pauzi razgovora, za prevazilaženje razlika još nije vreme, jer albanska strana ne pokazuje nikakvu želju da pregovara. "Albanska strana ultimativno traži nezavisnost. Veoma smo daleko od saglasnosti. Mi smo došli da pregovaramo, ali od Albanaca nismo čuli nikakve pojedinosti osim ultimativnog zahteva za nezavisnošću", rekao je Tadić.
Premijer Koštunica je u uvodnom izlaganju, iznoseći svoje uverenje da su strpljivi razgovori jedini put koji nas može dovesti do sporazumnog i kompromisnog rešenja, izneo beogradski predlog autonomije za Kosovo i Metohiju.
Premijer je, kao jedan od osnovnih uslova za donošenje budućeg statusa pokrajine, naglasio da je "najvažnije da se odlučno isključi svaka pomisao na primenu svakog oblika nasilja, bilo ono pravno ili fizičko, a da do toga ne dođe najveću odgovornost svakako snosi međunarodna zajednica".
"Meni nije, a pretpostavljam ni vama, iz dosadašnjeg evropskog iskustva poznat slučaj da se na teritoriji jedne demokratske države stvarala neka nova država. Svi dobro znamo da se u evropskoj istoriji ne može pronaći makar jedan presedan koji bi mogao da posluži kao argument da se Srbiji oduzme 15 odsto njene teritorije, da se protivno volji Srbije promene njene međunarodno priznate granice i da se, od svih demokratskih zemalja u Evropi, baš Srbija rasparčava", rekao je Koštunica.
Predsednik Kosmeta Fatmir Sejdiju, predstavljajući platformu svog tima, izjavio je juče da kosmetski Albanci očekuju nezavisnost Kosmeta do kraja ove godine. "Za naš narod nema značajnijeg procesa od onoga koji ima za cilj utvrđivanje konačnog statusa Kosova. Naše je opredeljenje da ovaj proces bude otvoren, transparentan i miran", rekao je Sejdiju.
Predsednik opozicione partije ORA Veton Suroi je u pauzi sastanka novinarima ispred palate rekao da je ono što je Beograd predložio vrlo daleko od realnosti i da Priština predlaže partnerstvo. "Kosovo će ići svojim putem ka nezavisnosti, ono mora biti funkcionalna nezavisna država, a u tu državu se mora integrisati srpski identitet."
Tokom jučerašnjih razgovora o statusu bilo je reči i o decentralizaciji koja, prema Tadićevim rečima, nije samo tehničko pitanje nego pitanje od suštinske važnosti za Srbe koji žive u pokrajini, ali i one koji su raseljeni. "Za sve njih sporazum o decentralizaciji, koji bi počeo odmah da se primenjuje, predstavljao bi jasan znak da se nešto promenilo posle sedam godina progona, obespravljenosti i poniženja". Presednik Srbije naglasio da je Beograd spreman da, pošto se dogovor o decentralizaciji donese i počne da primenjuje, obustavi bojkot privremenog parlamenta u pokrajini.
Za vreme pauze palatu su radi konsultacija napuštali premijer Koštunica, njegov šef kabineta Aleksandar Nikitović i savetnik i pregovarač Aleksandar Simić.
-----------------------------------------------------------
Predlog Beograda
Govoreći o ustavnom regulisanju takve autonomije, premijer Srbije Vojislav Koštunica je naveo da bi pokrajina samostalno obavljala poslove i zadatke neophodne za njen unutrašnji ekonomski, socijalni i kulturni razvoj, dakle pokrajina bi raspolagala finansijskom autonomijom, koja podrazumeva poresku politiku, politiku javnih prihoda, ulaganja i rashoda.
Srbiji bi, prema ovom konceptu podele nadležnosti, pripale nadležnosti u vezi s ulogom bilo koje međunarodno priznate i suverene države: spoljni poslovi i kontrola granica. Srbija bi zadržala i određeni broj zaštitnih funkcija u oblasti osnovnih prava, zaštiti verskog i kulturnog nasleđa i posebnih carinsko-inspekcijskih poslova. Pitanje vojske, prema ovom predlogu, nije u nadležnosti Srbije, pošto je pokrajina demilitarizovana i pod vojnim prisustvom međunarodnih snaga. Ustavom bi se utvrdile i oblasti saradnje između Beograda i pokrajine s ciljem uklanjanja prepreka slobodnom kretanju ljudi, robe, kapitala i usluga.
Prema predlogu Beograda, ustavne nadležnosti Kosova i Metohije sprovodile bi pokrajinske institucije zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, a skupštinske odluke u Prištini, koje se tiču vitalnih interesa srpske zajednice, morale bi da budu donošene samo ako za njih glasa većina poslanika srpske nacionalnosti.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 25.07.2006.]
