Izvor: B92, 16.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budući Ustav Srbije: različita viđenja
Beograd -- U organizaciji nedeljnika Vreme i organizacije Fridrih Ebert Štiftung u Beogradu je držana tribina posvećena budućem ustavu Srbije. Svi učesnici su se složili u tome da je bitan politički konsenzus oko toga hoće li ustav doneti ustavotvorna skupština ili, kako se najavljuje, parlament koji bi dvotrećinskom većinom izglasavao ustavni tekst koji bi sačinila specijalna komisija eksperata. Niz razlika među sagovornicima koji su nastupali u ime političkih stranaka ili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao nezavisni predlagači ustava, uočava se u predlozima koji se tiču ključnih promena u budućem ustavu, načinu decentralizacije i regionalizacije, ali i mesta i uloge budućeg predsednika Srbije i njegovih ovlašćenja. Za razliku od sudije Ustavnog suda Srbije i predstavnika DS-a Svetozara Čiplića koji se zalaže da se budući predsednik bira u parlamentu, Zoran Lončar iz DSS-a smatra da su zbog nedovoljno razvijenog parlamentarnog sistema vlasti Srbiji i dalje neminovni neposredni izbori za predsednika Srbije: "S jedne strane imamo oskudicu demokratske tradicije, a sa druge strane izuzetno nizak stepen političke kulture. Upravo jedan jak predsednik, kažem jak u političkom smislu, u pogledu načina svoga izbora, mislim da bi mogao da unese ravnotežu i neophodnu harmoniju u budući pravni sistem Republike Srbije", rekao je Lončar, dok je Čiplić istakao: "Za mene je sasvim prihvatljiva teza da predsednik Srbije bude biran na posredan način od strane republičkog parlamenta i sa druge strane da on, sem onih klasičnih funkcija, kada kažemo klasičnih, mislim da standardne funkcije koje jednom na taj način izabranom predsedniku pripadaju, da ih on i vrši". Komentarišući Lončarevo izlaganje, Čiplić je rekao da je protiv toga da predsednik republike bude biran na neposredan način, jer posledica takvog načina izbora jesu jaka ustavna ovlašćenja.
I predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladimir Đerić i ekspert za ustavno pravo Pavle Nikolić izneli su potpuno različite stavove vezane za ulogu i ovlašćenja predsednika Srbije u budućem novom Ustavu. Pavle Nikolić se zalaže za ustavnu monarhiju u kojoj bi šef države imao specifičan status: "On je podređen ustavu, ali nije samo to ono što ističe vrednost njegovog položaja, već i to što je on istovremeno nadstranačka ličnost. On se javlja kao neka vrsta pomiritelja, da ne kažem čak i branitelja u nekim delikatnim politčkim situacijama", kaže Nikolić. Đerić se oštro suprotstavio Nikolićevim stavovima: "Ideja potrebe da se ima neki ujedinitelj, neki pomiritelj, jeste jedna u stvari vrlo konzervativna ideja, koja daje jednu vrlo pesimstičnu sliku o Srbiji. Znači, Srbiji stalno treba neki domaćin, neko ko će tu da reši, ko će da kaže 'to će da bude ovako, to će da bude onako'. Ta ideja dovodi do autokratije, dovodi do nedemokratskih tendencija. Mislim da predsednika ne treba birati neposredno. To znači da on dobija veliki legitimitet, bez obzira na ovlašćenja koja su napisana u ustavu. Pogledajte današnjeg predsednika SRJ. Ovlašćenja predsednika SRJ nisu velika, ali činjenica da je gospodin Koštunica dobio 2000. godine veliku većinu glasova daje nam ogroman legitimitet i potpuno drugo mesto u ustavnom sistemu naše države", prokomentarisao je Đerić.
