Izvor: B92, 04.Mar.2014, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Petrović: Moramo stariji u penziju

Kopaonik -- Deficit budžeta Srbije u 2014. godini dostići će sedam, pa čak i osam odsto BDP-a, što će biti najveća stopa u regionu, kaže ekonomista Pavle Petrović.

Predsednik Fiskalnog saveta je kazao da će istovremeno očekuje rast BDP-a na nivou od nula do jedan odsto.

Učestujući u radu Kopaonik Biznis foruma 2014. Petrović je rekao da se moraju hitno preduzeti mere fiskalne konsolidacije u Srbiji i fiskalno prilagođavanje do 2017. godina, tako što bi morale >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se ostvare uštede do dva odsto BDP-a godišnje u budžetu, da bi na kraju tog perioda deficit spao na dva do 2,5 odsto BDP-a.

Izdaci za penzije i plate u javnom sektoru se moraju izbalansirati, jer se u Srbiji za penzije izdvaja 13 odsto BDP-a, umesto maksimalnih 10 odsto, dok se za plate iz budžeta izdvaja 10 odsto, umesto osam odsto BDP-a, upozorio je Petrović.

U ovoj godini morale bi da se pokrenu penzione reforme, a to znači povećanje starosne granice za penziju i da se spreči prevremeni odlazak u penziju, rekao je Petrović i dodao da se u javnom sektoru moraju reformisati sistem zarada, uvodjenjem platnih razreda na svim nivoima.

Kada se te reforme sprovedu, tek onda se može razmatrati eventualno smanjenje plata i penzija do kraja 2014. godine, a ne prvo to, pa onda sve ostalo, kako planiraju političari, rekao je Petrović.

U periodu od 2009. do 2013. u Srbiji je deficit budžeta u proseku rastao za 1,5 odsto godišnje brže u odnosu na zemlje regiona, a javni dug je rastao duplo brže nego u regionu, što pokazuje da se nije smanjivala javna potrošnja, već naprotiv, naveo je Petrović.

Petrović je ukazao da su u ranijem periodu izostale mere države, kao što su reforme u 2012. godini, kako javnih preduzeća, fiskalnog sektora, tako i penzionog sistema i posledice će se osetiti već krajem 2014. godine.

Prema njegovoj oceni, javna preduzeća i banke su urušili sistem javnih finanasija, jer su oni uticale da se duplira javni dug u proteklih pet godina, a među njima su rast duga Srbijagasa na milijardu evra, Galenike na 400 miliona evra.

Đuričin: Bankrot nam visi nad glavom

Selektror Kopaonik Biznis foruma Dragan Đuričin ocenio je da ubrzanje integracije sa EU i radikalne ekonomske reforme moraju da budu dva stuba ekonomske politike u 2014. godini.

Trenutna politka ne vodi u održivo stanje, pri čemu postoji visok rizik od bankrotstva države, sa čime će se suočiti svaka sledeća vlada, upozorio je Đuričin i dodao da je sprečavanje bankrota države zadatak političara.

Vlada bi morala da usvoji strategiju ekonomskog oporavka, koji bi bio usvojen u parlamentu i svaka buduća vlada bi ostvarivala po jedan deo te strategije, i ne bi trebalo da jedna vlada da bude optužena da nije sprovela celu strategiju, objasnio je Đuričin.

Političari moraju da budu transparetni u radu, što znači da moraju naučiti da slušaju, da budu stratezi, a ne "politikanti" i da slušaju privrednike, a ne da ugadjaju svojim biračima, poručio je on.

Đuričin je ukazao i na paradoks da što je Srbija bliža EU postaja sve više ekonomski ranjivija, ističući da zadatak političara mora da bude da smanje tu distancu.

Iako je učešće srpske ekonomije u stvaranju svetskog BDP-a bilo svega 0,059 odsto u 2013. godini, ona je relevantna za njene građane, naveo je.

Đuričin je ukazao i na mogućnost obezbeđenja investicija kroz traženje potencijalnog partnera za EPS, čija je vrednost procenjena na 3,5 milijardi evra, a vrednost kapitala je 3,05 milijardi evra.

Landesman: Spoljni dug ključan

Programski direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Mihael Landesman ocenio je da bi u narednom periodu Srbija trebalo da se koncentriše na rešavanje problema velikog spoljnog duga.

On je podsetio da je ekonomska kriza pogodila 2008. godine čitavu Evropu, pa i razvijene zemlje, a naročito zemlje Jugoistočne Evrope čija se privreda pokazala ranjivijom.

Kada je reč o konkurentnosti zemalja Jugoistočne Evrope važni faktori su, po Landesmanovom mišljenju, uloga proizvodnje, de/reindustrijalizacije kao i aglomeracija. On je istakao da je jasno da naprednije zemlje manje zavise od udela proizvodnje u BDP, a deficit tekućeg bilansa u Jugoistočnoj Evropi predstavlja problem. Rast izvoza u nekim zemljama je važan za smanjenje tog deficita, ocenio je on i dodao da su neke zemlje taj deficit, medjutim, smanjile manjim uvozom.

Privrede Jugoistočne i Centralnoistočne Evrope su otvorene za spoljne uticaje, ali su i osetljive na ekonomske šokove, rekao je Landesman koji kao specijalni gost Kopaonik biznis foruma održao tematsko predavanje pod nazivom "Pozicija Srbije na mapi konkurentnosti Jugoistočne Evrope".

Bliskost Evropskoj uniji i veze sa njom u vidu monetarnih ili ekonomskih aranžmana donose pozitivan uticaj na privredu tih zemalja, ocenio je on.

Najveće probleme Landesman vidi u razvoju spoljnog duga i stanju tekućih računa, koji ne treba da se rešavaju kao kraktoročna pitanja, već ih treba sagledati u strukturnim odnosima.

Smanjenje broja zaposlenih može dovesti do smanjenja kvalifikovane radne snage, priliv direktnih stranih investicija je smanjen, problem sa dugovima opterećuje zemlje u Jugoistočnoj Evropi, rekao je on.

"Srbija mora da se fokusira na to kako će se nositi sa spoljnim dugom, ali važan je i kontekst u kojem se Srbija nalazi", naveo je Landesman i dodao da je u tom smislu značajno koji finansijski režim je na snazi.

Zapadni Balkan je specifičan ekonomski prostor, koji prolazi kroz tranzicioni period, naveo je on.

Nastavak na B92...