Izvor: Politika, 02.Sep.2009, 23:05

Manji državni trošak, više penzionerima

Manji državni trošak, više penzionerima

Za sada zamrzavanje, potom i indeksiranje penzija prema inflaciji, a dugoročno mešovito – usklađivanje i sa zaradama, ali u fazi pre penzionisanja, predlaže Svetska banka

Penzije ove godine neće biti dodatno smanjivanje, naredne će u najboljem slučaju ostati zamrznute, ali je vlada MMF-u obećala da će konačno krenuti i u reformu najvećeg potrošača – penzijskog sistema koji godišnje pojede 14 procenata bruto domaćeg proizvoda, a dotacije za pokriće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fondovskog deficita čak trećinu budžeta. Obavezala se na ono što je za ekonomiju Srbije u kojoj 1,6 zaposlenih izdržava jednog penzionera (lako finansiranje podrazumeva odnos tri prema jedan) zaista neminovnost.

Prema studiji Centra za liberalno demokratske sudije „Reforme u Srbiji – dostignuća i izazovi”, pred nadležnima su četiri moguća rešenja: ne preduzimati ništa, postojeći penzijski sistem učiniti restriktivnijim, reformisati ga po takozvanom modelu Svetske banke ili ga kapitalizovati (formiranjem novog investicionog fonda za koji bi sredstva obezbedila država, uglavnom iz kapitala javnih preduzeća ili akcija preostalih po privatizaciji, što bi donosilo prinose od ulaganja i iz kojih bi se dopunski finansirale sutrašnje penzije).

Budući da je sadašnje stanje, dodatno pogoršano političkim dogovorima, istina zamrznutim u vreme krize, neodrživo i da prostora za restrikcije nema mnogo, jer bi dodatno povećanje stope doprinosa samo vodilo u veće izbegavanje plaćanja, ostaje da se u izmenjenim okolnostima razmotri šta kaže Svetska banka.

A njen osnovni model, koji domaći reformatori nisu do sada prihvatili, smatrajući da za to još ne postoje uslovi, zasniva se, kako se podseća u CLDS-ovoj studiji, na tri stuba – državni (nefundiran, zasnovan na tekućem finansiranju, skroman po obimu, kao obezbeđenje minimalnih primanja u starosti), obavezni privatni (fundiran kapitalom, zasnovan na individualnim štednim računima) i dobrovoljni privatni.

Međutim, Svetska banka svesna realnosti, sudeći po najnovijoj studiji, primenu svog osnovnog modela u Srbiji ostavlja za bolja vremena, baveći se najviše time kako sada i narednih godina sa manje uraditi više, dajući i preporuke za reforme na duže staze.

I stručnjaci Svetske banke slažu se sa MMF-om da penzije moraju ostati na ledu i u narednoj godini, čime će se uštedeti 3,5 odsto konsolidovanih rashoda u republičkoj kasi, ali predlažu da se nakon toga Srbija vrati i na zakonom iz 2005. godine predviđeno indeksiranje prema inflaciji, koje je inače suspendovano političkim dogovorom (po kome bi se primanja penzionera usklađivala sa zaradama). Banka takođe sugeriše i mere restrikcije u vidu smanjivanja penzija za prevremene penzionere i broja godina ranijeg odlaska u mirovinu (u nekim zemlja je tri, u drugima pet, a u nekima čak nije predviđeno prevremeno penzionisanje), kao i izjednačavanje starosne granice za penzionisanje žena sa onom za muškarce, što bi važilo samo za nove penzionere, pa bi i kratkoročni efekti bili manji.

– Kombinacija zamrzavanja u 2009. sa povratkom na indeksiranje samo prema inflaciji nakon toga smanjila bi ukupne troškove za penzije sa 14 odsto BDP-a u 2010. na 12,6 do 2015. i 11,3 procenta BDP-a u 2020. godini. Produženje zamrzavanja i u narednoj godini dodatno bi smanjilo penzijske troškove na 12,7 procenata BDP-a u 2010, 11,8 u 2015. i 10,7 odsto u 2020. godini, računice su iz pomenute bančine studije.

Međutim, pošto bi dugoročno indeksiranje samo prema inflaciji neprihvatljivo smanjilo penzije (od zaposlenih i poslodavaca bi se tražilo da na svakih 100 dinara zarade za doprinose uplate 22 dinara tokom trajanja radnog veka, a radi penzije koja bi bila samo devet odsto prosečne plate). Stoga je rešenje na duže staze, prema Svetskoj banci prelazak na mešoviti sistem usklađivanja i sa inflacijom i sa zaradama. Naime, vrednost opšteg boda bila bi indeksirana prema zaradama (dozvoljavajući novim penzionerima da se penzionišu sa penzijom koja bi bila jednaka pretežnoj plati u vreme dolaska u penziju), dok bi se penzije nakon penzionisanja usklađivale prema inflaciji.

Opcija ovom predlogu je potpuno drugačiji penzijski okvir, odnosno povratak na sistem sa definisanim davanjima, onaj koji je postojao u vreme bivše Jugoslavije ili teoretski sistem računa poput švedskog ili poljskog, uz merenje troškova u srpskom kontekstu.

U Banci priznaju da je uvođenje drugog stuba, pored državnog penzijskog sistema, u Srbiji sada neizvodljivo: neki doprinosi sadašnjih radnika bili bi preusmereni iz državnog sistema na pojedinačne štedne račune osiguranika, što bi dodatno smanjilo prihode državnog sistema i još više povećalo deficit.

Ipak, država će, kažu, morati da dodatno razvija privatni penzijski sektor. Državni sistem neće moći da obezbedi velikodušna davanja penzionerima, pa će oni koji u starosti žele nešto više od onoga što država može da im obezbedi morati i dodatno da štede. Vlada, bi sugeriše Svetska banka, mogla da pomogne obezbeđujući instrumente za takvu štednju, kao što je uradila u slučaju privatnih penzijskih sistema, ali i regulacijom i nadgledanjem te štednje radi njene veće sigurnosti.

I sve ovo, naravno uz hitnu reformu prikupljanja doprinosa i unapređenje srpske poreske administracije, koja je samo dodatno iskomplikovana spajanjem tri penzijska fonda u jedan, koji praktično i dalje funkcionišu odvojeno, sa posebnim podračunima.

Vesna Jeličić

--------------------------------------------------------

Sve više starih bez penzije

Bez obzira za koji se penzijski sistem u budućnosti odluči, analize Svetske banke upozoravaju, da će Srbija imati sve više starijih ljudi bez prava na penziju.

Budući da sada penzije prima 53 odsto stanovništva starijeg od 65 godina a trenutno samo 34 odsto radno aktivnog stanovništva uplaćuje doprinose, u budućnosti će samo malo više od jedne trećine stare populacije ostvarivati pravo na penziju. Vlada bi stoga trebalo da razmotri i da li će sadašnji sistem socijalne zaštite moći da pokrije i stare, koji neće uživati ni penziju ni druga državna davanja. Jedna od opcija bila bi da se dopuni penzijski sistem zasnovan na doprinosima, bilo davanjima koja su bazirana na nivou prihoda isključivo za siromašnu stariju populaciju ili boljom integracijom siromašnih starijih građana u program materijalnog obezbeđenja porodice, predlaže se u studiji Svetske banke.

[objavljeno: 03/09/2009]

Nastavak na Politika...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.