Izvor: Sportski Žurnal, 04.Nov.2013, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milorad Kotlaja – Stoper koji prestiže zbog Partizana
– Milorad Kotlaja, iz Podgorice. Na četvrtoj sam godini žurnalistike u Moskvi – počinje priču momak sa čvrsto vezanim crno-belim šalom.
Izveli smo ga ispred dvorane tokom treninga Partizana u dvorani u Kijevu, dan uoči utakmice protiv Budiveljnika, i tako mu pokvarili događaj za koji nam kaže da je „od neprocenjive vrednosti”.
Prohladno veče mu ne smeta, uz osmeh priča kako je zbog ljubavi prema klubu >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << prešao oko 900 kilometara, maltene bez potrošene kopejke. Autostopom.
- Stala su mi četiri automobila i tri kamiona. Za 17 sati sam stigao u Kijev – objašnjava Kotlaja. – Ljubav prema Partizanu je porodična tradicija. U kući su se uvek gledale utakmice, deda je to preneo sa sinove. Ko juče se sećam, a bio sam mali, svi bi se okupili kod njega, posle čega su momci iz komšiluka pričali kako se strasno navijalo kod Kotlaje. Baba se nervirala, pa je pričala da će nama u inat da navija za Zvezdu da se ne bismo okupljali kod nje. Kotlaje navijaju za Partizan.
Ipak, autostopom preći ne malo rusko prostranstvo?
- Pošto imam vrelu krv, avanturista sam, hteo sam da odem negde stopom, a kada sam video da Partizan igra sa Budiveljnikom, nije bilo dileme.
Kakvi „likovi” staju?
- Ja samo pitam dokle idu. Ako kažu nekoliko kilometara, ja samo kažem da me ostavi tamo dokle ide, a tamo ću pokupiti drugog. Uvek nosim atlas sa sobom, tako da znam gde sam.
Šta kažu kada im saopštite da ste odlučili da prevalite toliku distancu?
- Pitaju me da li sam normalan, da li znam gde je Kijev. Kažem: „Znam, tri puta sam stopirao do Crne Gore i dva puta se ovamo vraćao!”
Do Crne Gore!?
- Trebalo mi je tri dana, spavao sam u kolima. Sada sam već upućeniji, iznajmim hostel.
Ne plašite se da stopirate u nekoj zabiti u Rusiji ili Ukrajini?
- Radi se o tome da sam optimista. Kada bih osetio da nije moj dan, ja ne bih stopirao. Taj osećaj mora da se poštuje.
Stigli ste dan ranije na utakmicu Budiveljnik – Partizan?
- Obaveze prema fakultetu su me naterale da krenem kasnije, malo sam se zabrinuo da neću stići, ali negde oko Kaluge se zaustavio jedan Ukrajinac i kaže mi: „Šta je ovo čoveče, stopiraš, a treći put me pretičeš! E, nećeš pre mene stići u Kijev, ja te vozim, upadaj!”
I, taman na trening?
- Ne mogu da verujem da sam ovde.
Do sada niste upoznali Vujoševića i ekipu?
- Samo sam se jednom slikao, kada je Partizan igrao 2010. godine u Moskvi na Kupu Aleksandar Gomeljski. Na foru sam prišao obezbeđenju i rekao da sam rođak Duška Vujoševića koji je tada bio trener CSKA. Čekao sam posle igrače ispred svlačionice, slikao sam se sa Božićem, Veselim, Kecmanom, Džavajiem, Danilovićem, Todorićem…
Milorad Kotlaja se, posle razgovora, vratio u dvoranu. Aplaudirao je na svaki dobar potez na treningu. Sutradan i na utakmici… Posle meča je dobio poziv od crno-belih. Nije morao da stopira do Beograda, ušao je u čarter. Sa neskrivenom srećom.
PAZITE ŠTA MISLITE
Otkud Milorad Kotlaja u Moskvi na studijama?
- Desilo se baš ono „Pazite šta mislite, možda vam se ostvari”. Želeo sam da odem u malo veći grad, sa većim mogućnostima. Čuo sam da ruska ambasada daje stipendije, prošao sam konkurs i to je to.
SRPSKO „DOBRO VEČE“
Milorad je zaustavljao i srpske vozače, ali sa njima nije imao sreće:
- Ja im kažem: „Dobro veče, ljudi, ide li neko do Srbije?“ Čujem samo „Dobro veče” i ništa više, neće niko da vozi. Jedan naš čovek me je jednom vozio od LJvova do Beograda, pa mi je objasnio da se naši vozači plaše da ih neko ne opljačka.
GAGIĆEV ROĐAK
Posle Partizanovog treninga Milorad Kotlaja je razgovarao sa Duškom Vujoševićem. Đorđe Gagić nas je u prolazu pitao ko je momak, a kada smo mu rekli, podigao je obrve:
- Pa to mi je rođak!
Potom je prišao vernom navijaču, pitao ga da li poznaje tog i tog, tu i tu… Naravno da je poznavao. Mali je ovo svet.
Pogledaj vesti o: Partizan, Dan zaljubljenih
Nastavak na Sportski Žurnal...
