Izvor: Blic, 29.Mar.2012, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fotografišu grad otkrivajući sebe
Ko je očekivao da će „deca ulice“ Beograd bojiti crno, u njemu videti samo jad, tugu, odbačenost ili siromaštvo - silno bi se iznenadio. Mirko Ondrik (20) i blizanci Amir i Emir (16) Kadrijević, naoružani odličnim telefonima sa fotoaparatima (poklon Telekoma kao podrška projektu „Oko ulice“), tokom samo jedne šetnje Knez Mihailovom napravili su toliko vedrih fotografija, i tako lepih, da bi samo od njih mogla da se napravi dobra izložba. U akciji: Emir i Amir Kadijević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mirko Ondrik
Jedna patika bela, uz nju druga crna. „To je Partizan!", kaže Mirko. Jedna grana iznad glava prolaznika. „Zar ne vidiš da je samo jedan jedini list na njoj?", pokazuje prstom Amir. Ulični svirač. „Pa to je devojka!”, objašnjava Emir.
Mirko je najstariji. Pančevac, zapravo iz Kovačice pored Pančeva. Nije baš ni Kovačica, nego pored nje, nema veze.
Mirkova "igra senki"
- Tata mi je Slovak, a majka Romkinja. Ja sam pola-pola - priča i „ne zatvara". Završio je sedam razreda osnovne škole. Treba mu još jedan. To će ovog septembra da upiše. Videće, da l’ u Beogradu ili Pančevu, gde ima večernja škola. Nakon toga će završiti „srednju za fotografa" pa će kasnije da „postane novinar i da radi u novinama".
Centar pažnje
- Većina organizacija koja se bavi decom ulice uspešno im pomaže kroz projekte u kojima su ta deca objekti pomoći. Ideja naše Asocijacije fotografskih autora, kroz „Oko ulice", jeste drugačija. Mi tu decu tretiramo kao subjekte, stavljamo ih u centar pažnje, njihove ideje, sposobnosti, želje, interesovanja. Oni su autori buduće izložbe, a mi smo tu da ih malo usmerimo i obučimo - objašnjava Kujundžić.
Braća Kadrijević su sa Karaburme. Stariji Emir (pet minuta pre brata) je brejkdenser. Ne čudi što je po Knez Mihailovoj najviše slikao ulične svirače i portrete stranih muzičara koje ulični slikari prodaju sa trotoara... Ne skida širok osmeh sa lica.
- I ja ću da završim srednju. Pa neću valjda da ostanem na osnovnoj školi? Sviđa mi se Francuska, njihov jezik, pa onaj grad, Pariz - priča svoje snove Emir, a u glavi mu vežbe brejkdensa u zgradi BIGZ-a, u okviru plesne grupe GRUBB, i jedan Francuz koji ih uči kako se pleše i sprema da i oni jednom nastupe u „Talentu"...
Repić devojke u objektivu Amira Kadrijevića
Stidljivi i uzdržani Amir, uglavnom, ćuti. Šta ti je prva asocijacija na Beograd? Ćuti deset sekundi: "Ništa”. Šta najradije fotografišeš u Beogradu? Sleže ramenima. Reči nisu njegovo sredstvo izražavanja. Fotografije su mu tople, nežne i pomalo setne.
- On je izvanredan crtač. Tako mi kažu u Centru za integraciju mladih sa kojima sarađujemo na ovom projektu. Deca sa kojom radimo su veoma talentovana i izuzetno motivisana. Zovu me skoro svaki dan da idemo na ulicu i fotografišemo. Za tri nedelje, koliko radimo, već su dosta dobro savladali tehniku fotografisanja - priča Dragan Kujundžić, fotoreporter, jedan od autora projekta „Oko ulice".
Život u Beogradu, viđen objektivom desetak dečaka iz takozvanih marginalizovanih društvenih grupa, uskoro će moći da se vidi na velikoj, prodajnoj izložbi. Društveno odgovorne kompanije moći će da pokažu da to i jesu.
Odmor uličnog svirača, autora Emira Kadrijevića
Izvući ove dečake sa margine, kao što su to uradili beogradski fotografi udruženi u Asocijaciju fotografskih autora kroz ovaj projekat, nije velika stvar za firme, ali je životno važna za talentovane i vredne Emira, Amira, Mirka...
