Izvor: Večernje novosti, 05.Apr.2014, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vek i četvrt čipkaste gvozdene dame

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ KAD je, u proleće 1885. godine, invetivni francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel Benikhauzen, sav ozaren, čvrsto verujući u projekat za koji je prethodno otkupio licencu od svojih ingenioznih arhitekata Morisa Kelena i Emila Nužijea, ponudio gradskim ocima Barselone skice impozantnog gvozdenog tornja u pripremama za Svetsku izložbu u katalonskoj prestonici, dobio je kratak, iznenađujući i razočaravajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << odgovor: skupo i neprikladno. Samo nekoliko godina kasnije, pre tačno vek i četvrt, inauguracija tada najviše i najintrigantnije konstrukcije na svetu, obeležena je, u organizaciji vizionarskih pariskih vlasti, dvadeset i jednom topovskom salvom, dok je u naletu ushićenja gospodinu Ajfelu na rever prikačen orden Legije časti. Kako ne bi bio zadovoljan, kad mu je, tada, pride, još i obećano da će običan izložbeni eksponat na ulazu u Marsova polja ostati postavljen čitave dve decenije? Ko se nadao da će mrka gvozdena dama, koju su mnogi u ono vreme smatrali skaradnom grdosijom što bestidno para mističnost pariskog neba, postati jedna od najpoznatijih svetskih atrakcija i sinonim francuske prestonice, kao najposećeniji spomenik na planeti za koji se plaća ulaznica? Na trista metara visok vrh metalne bordure mrkog gvozdenog pletiva, zakačen je nevidljiv mamac za hodočasnike iz svih krajeva sveta, a u Ajfelovu metalnu mrežu do sada se upecalo više od dvesta pedeset miliona znatiželjnih avanturista. Železni klot i frket Ajfelovog kukičanja gvožđem premerava ovih dana odsjaj toalete u fontani između muzeja Marine i Čoveka. U podnožju rikše i kočije, fijaker i japanske kamere na pecaljki, suveniri i džidžabidže. I naoružani vojnici, jer je Francuska danas, kao i onda, u ratu. Pred liftovima redovi. Parče poda s prvog sprata zamenjeno je staklenom pločom. Uskoro će čitava površina biti providna. Klecaju kolena. Neustrašivi klinci s nevericom posmatraju kukavičluk starijih, ukočenih stopala. U grotlu ambisa, komešaju se mravi u ljudskom obliku. Dvesta pedeset radnika sklopilo je ovu vrtoglavu slagalicu za svega 26 meseci, a samo je jedan izgubio ravnotežu. Na drugom spratu sendviči i poziranje. Čuvajte se lopova. Neko izgubio pedeset dolara. Na putu za treći, egzaltacija kad elevator zađe među oblake. Prizivaju boga, sve svece i devicu Mariju, na celom repertoaru Vavilonske kule. Golubovi lete pod ručnom, vetar kao na pučini, čovek mora i leti da se zagrne. Iza leđa voštanog Ajfela, čaša šampanjca 12 evra. Sedamnaest, ako zasvetluca u bojama francuske zastave. Dve dame, za uspomenu, dobiše zapušač. Dok sipa penušavac, kelner Žan se priseća koliko li se samo parova pred njegovim očima, ovde, isprosilo. Nevidljivi kum, za sva vremena. Dole, na čovekovoj ravni, postrojila se svadbena povorka. Na uzvišenoj skalameriji nikada nije dosadno. Bilo je odavde i skokova s padobranom, planinarenja spoljnim zidovima, pa, čak, i samoubistava. Ovu visinu, koja spretno hvata radiotalase, glavom je platila i Mata Hari. Kada mu je u jednom trenutku ponestalo municije, Hitler je, u nastupu besa, bio namerio da je razmontira i pretopi u topovsku hranu. Šta su, ipak, ove dogodovšitine prema podvigu varalice Viktora Listiga koji je 1925. godine, čak, uspeo da je, za 100.000 ondašnjih franaka, "proda" u staro gvožđe! Kasnije je uhvaćen, a kažu da je u svojoj zatvorskoj ćeliji držao razglednicu - Ajfelove kule.

Nastavak na Večernje novosti...