Izvor: VOA, 23.Maj.2024, 18:46

Kakve su reakcije na usvajanje UN rezolucije o genocidu u Srebrenici?

VAŠINGTON — Specijalna savetnica Ujedinjenih nacija za sprečavanje genocida Alis Vairimu Nderitu ocenila je da usvajanje rezolucije predstavlja izuzetno značajan korak u odavanju počasti žrtvama genocida u Srebrenici, preživelima i njihovim porodicama. "Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) nedvosmisleno je dokazao da zločini počinjeni u Srebrenici predstavljaju genocid. Oni koji nastoje da negiraju, banalizuju ili promovišu revizionizam u vezi sa ovim i drugim zločinima počinjenim tokom sukoba i o čemu su presudili nadležni sudovi, štete ne samo žrtvama tih zločina, već i ukupnim naporima za mir i pomirenje u Bosni i Hercegovini. i u širem regionu”, rekla je Nderitu. Specijalna savetnica je posebno istakla stalno prisustvo trenda poricanja genocida, koji predstavljaju uvredu ne samo za presude, već i za žrtve i preživele, koji se, navodi, tako ponovo viktimizuju. “Dovoditi u pitanje tragičnu realnost onoga što se dogodilo u Srebrenici nije prihvatljivo. Još je opasnije pojačavanje širenja poruka koje negiraju da se genocid - namerno ubijanje muslimanskih muškaraca i dečaka u Bosni, zbog toga što su to - dogodio, uključujući govor mržnje i veličanje ratnih zločinaca", navodi se u njenom saopštenju. Dodaje se da su preživeli dugo bili najjači glasovi koji su se bunili zbog poricanja genocida i morali su "da svedoče, iznova i iznova, da su njihova iskustva bila stvarna. Negiranje genocida se mora prioritetno pozabaviti i suprotstaviti”, naglasila je specijalna savetnica. Nderitu je pohvalila, kako je istakla, neumoran rad i nepokolebljivo herojstvo udruženja "Majke Srebrenice", koje su kontinuirano borile za pravdu i čiji rad je danas dobio međunarodno priznanje koji zaslužuje. Podsetila je da je „upravo odbijanje Majka Srebrenice da prihvate ćutanje kao odgovor na pitanja o sudbini članova njihovih porodica, doprinelo otkrivanju prvih masovnih grobnica 1996. godine". Ističući da je krivična odgovornost koju sudovi utvrde individualna, a nikada kolektivna, Nderitu je naglasila važnost podrške tekućim inicijativama za mir, ozdravljenje i pomirenje u Bosni i Hercegovini i u širem regionu. Komesar UN za ljudska prava Volker Turk pozdravio je usvajanje rezolucije i naveo da ona odaje priznanje žrtvama i preživelima u potrazi za istinom i pravdom, kao i da promoviše kulturu sećanja u Bosni i Hercegovini i regionu. "Rezolucija je još važnija ako se uzme u obzir stalni revizionizam, negiranje genocida u Srebrenici i govor mržnje političara na visokim funkcijama u Bosni i Hercegovini, kao i u susednim zemljama. Protekle nedelje su pokazale koliko je hitno da se reše pitanja iz prošlosti u Bosni i Hercegovini i na Zapadnom Balkanu", naveo je Turk. Komesar UN za ljudska prava je podvukao da "čvrsto stoji protiv negiranja genocida počinjenog u julu 1995. u Srebrenici, kao i ostalih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih u Bosni i Hercegovini u ratu od 1992. do 1995, i drugih pokušaja da se ponovo piše istorija ovih događaja, zabeleženih i u sudskim procesima. "Takođe se oštro protivim glorifikovanju ratnih zločinaca i svakom obliku govora mržnje i diskriminacije", zaključio je Turk. Organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" podsetila je da se u rezoluciji pominju lideri bosanskih Srba zbog učešća u genocidu nad muslimanima, ali ne i neuspeh mirovnih snaga UN-a da zaštite hiljade muškaraca i dečaka. Navodi se i da su reakcije i kontroverze u vezi sa rezolucijom "oštar podsetnik da proces obezbeđivanja odgovornosti za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji nije završen". „Tužan je odraz nivoa poricanja genocida, da je čak i ova skromna rezolucija, koja se oslanja na obaveze država prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, za neke previše. Rezolucija i kontroverza koju je izazvala u Bosni i Srbiji su oštar podsetnik da proces obezbeđivanja odgovornosti za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji nije završen". Memorijalni centar Srebrenica pozdravio je odluku članica Generalne skupštine UN. „Za nas preživele ovo je još jedan dokaz da nismo sami u svojoj misiji da sačuvamo istinu o genocidu u Srebrenici“, rekla je za agenciju AFP Almasa Salihović, portparolka Memorijalnog centra Srebrenica. „Moramo da pošaljemo takvu poruku da možemo i moramo da živimo zajedno, ali ponekad moramo da prihvatimo i najgorče strane istorije, odnosno da je genocid počinjen u ime jednog naroda nad drugim“, dodala je ona. Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović ocenio je da su usvajanjem rezolucije "pobedile istina i pravda" u danu koji je opisao kao "istorijski za celo čovečanstvo". Bećirović je kazao da su "u ovom momentu u mojim mislima su pre svega žrtve genocida i njihove porodice, a posebno Majke Srebrenice, koje se decenijama bore za istinu i pravdu". "Mnoge od njih nisu dočekale ovu rezoluciju, ali ovo je makar mali deo pravde. Pozivam ljude u BiH da ne prave nikakvu euforiju, treba da se ponašamo dostojanstveno i odgovorno. Ovo je velika prilika za katarzu u celom regionu i zbog toga svi moramo da se okrenemo miru i saradnji“, kazao je Bećirović. Milorad Dodik, predsednik bosanskog-hercegovačkog entiteta Republike Srpske (RS) izjavio je da podnosioci nisu uspeli da dobiju ni natpolovičnu većinu, "što govori da je rezolucija propala", prenela je Radio-televizija RS. "Blizu 110 zemalja nije glasalo, bilo je protiv ili uzdržano. Ovo je propala rezolucija i to znači da UN nisu to podržale. Njihov naum da Srbima nametnu genocidnost i moralnu diskvalifikaciju nije uspeo", rekao je Dodik. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciji o genocidu u Srebrenici sa 84 glasa za. Protiv je bilo 19 zemalja, dok je 68 država članica bilo uzdržano. Sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije - Slovenija, Hrvatska, Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovine glasale su za rezoluciju. Dokument, čiji je zvanični naziv, "Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995", sačinile su Nemačka i Ruanda. U rezoluciji se ne pominje nikakav vid odgovornosti bilo kog naroda ili države već, između ostalog, poziva na bezrezervnu osudu poricanja genocida u Srebrenici. Rezolucijom se predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid počinjen nad Bošnjacima u tom području tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine od 1992. do 1995.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na VOA...