Izvor: Politika, 01.Sep.2014, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ebo­la ugro­ža­va ha­dži­luk

Ka­ko se le­ka­ri bri­nu o zdra­vlju lju­di na naj­mno­go­ljud­ni­jem oku­plja­nju ver­ni­ka na sve­tu. – Pre dve go­di­ne je broj ha­dži­ja pre­ma­šio tri mi­li­o­na

Ho­do­ča­šće u Me­ku (ha­dži­luk) pra­star je obi­čaj, upra­žnja­van to­kom bar tri mi­le­ni­ju­ma, ali se sa­mo za mu­sli­ma­ne ve­zu­je od 630. go­di­ne na­še ere, ka­da je sve­ta me­sta po­ho­dio pro­rok Mu­ha­med sa svo­jim sled­be­ni­ci­ma. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To je je­dan od pet stu­bo­va isla­ma. Oče­ku­je se da sva­ki ver­nik ko­me zdra­vlje i fi­nan­sij­ske pri­li­ke do­pu­šta­ju bar jed­nom u ži­vo­tu is­pu­ni ovu svo­ju sve­tu du­žnost.

Po­sto­je sku­po­vi na ko­ji­ma se oku­pi i ve­ći broj lju­di. Re­kord no­si Svet­ska iz­lo­žba (Eks­po) 2010. u Šan­ga­ju ko­ja je, pre­ma bro­ju pro­da­tih ula­zni­ca, to­kom šest me­se­ci odr­ža­va­nja ima­la 72 mi­li­o­na po­se­ti­la­ca. Ha­dži­luk je, me­đu­tim, vre­men­ski sa­bi­jen u pet ob­red­nih da­na i, za raz­li­ku od sve­tov­nih i dru­gih ver­skih ma­ni­fe­sta­ci­ja, va­ži za naj­mno­go­ljud­ni­je re­dov­no oku­plja­nje u jed­no­go­di­šnjim in­ter­va­li­ma (tač­ni­je, u raz­ma­ku od 354 da­na, ko­li­ko tra­je mu­sli­man­ska go­di­na).

Zbog vre­men­skog i pro­stor­nog gru­pi­sa­nja vi­še mi­li­o­na lju­di, ha­dži­luk pred­sta­vlja po­se­ban iza­zov za zdrav­stve­nu slu­žbu. Pre dve go­di­ne je broj ha­dži­ja pre­ma­šio tri mi­li­o­na, ali su pro­šle go­di­ne, zbog stra­ha od ko­ro­na­vi­ru­snog bli­sko­i­stoč­nog re­spi­ra­tor­nog sin­dro­ma (en­gle­ski akro­nim je MERS-CoV), sa­u­dij­ske vla­sti pre­po­lo­vi­le broj do­zvo­la iz­da­tih svo­jim gra­đa­ni­ma (sa­mo 700.000), a za stra­ne dr­ža­vlja­ne su kvo­tu spu­sti­le is­pod 1,4 mi­li­o­na po­se­ti­la­ca. Ovo­go­di­šnju po­se­tu ugro­ža­va do sa­da naj­ve­ća epi­de­mi­ja ebo­le u za­pad­noj Afri­ci, pa se oče­ku­je još re­strik­tiv­ni­ji pri­stup iz­da­va­nju vi­za. In­di­ka­tiv­no je da je Olim­pij­ski ko­mi­tet u po­sled­njem tre­nut­ku za­bra­nio uče­šće tak­mi­ča­ri­ma iz de­la sve­ta za­hva­će­nog ebo­lom na Olim­pi­ja­di mla­dih, ko­ja je 16. av­gu­sta po­če­la u Ki­ni. Sa­da je na sa­u­dij­skim vla­sti­ma da do po­čet­ka ok­to­bra, ka­da po­či­nje ovo­go­di­šnji ha­dži­luk, od­lu­če ka­kav će stav za­u­ze­ti pre­ma (ne)že­lje­nim go­sti­ma iz za­pad­ne Afri­ke.

Sto­le­ći­ma je po­se­ban iza­zov pred­sta­vlja­lo du­go­traj­no pu­to­va­nje do Me­ke. Umi­ra­lo se od is­cr­plje­no­sti, gla­di i že­đi, ka­ra­va­ne su u pu­sti­nji na­pa­da­li raz­boj­ni­ci, a la­đe su pljač­ka­li gu­sa­ri. Ipak se is­tra­ja­va­lo.

Od dru­ge po­lo­vi­ne pro­šlog sto­le­ća sve če­šće se do sve­tih me­sta sti­že avi­o­nom. Ove je­se­ni, zbog ne­mi­ra na pod­ruč­ju Bli­skog is­to­ka, to će bi­ti do­mi­nan­tan put pre­vo­za za sve či­je je po­la­zi­šte van Ara­bij­skog po­lu­o­str­va. Epi­de­mi­o­lo­ški gle­da­no, to je do­bro, jer se is­klju­ču­je za­ra­ža­va­nje to­kom pu­ta (se­ti­mo se da su nam 1972. na­še ha­dži­je une­le ve­li­ke bo­gi­nje iz Ira­ka).

Zdrav­stve­ni ri­zi­ci ni­su ogra­ni­če­ni sa­mo na za­ra­zne bo­le­sti. Fi­zič­ki na­por i uz­bu­đe­nje uči­ne da mno­ge po­go­di in­farkt i šlog, ver­ski za­nos do­ve­de do stam­pe­da s ga­že­njem i gu­še­njem lju­di (sa­mo 2006. u jed­nom na­le­tu po­ma­me broj žr­ta­va je me­ren sto­ti­na­ma), a u let­njim me­se­ci­ma če­tvo­ro­ci­fren broj ho­do­ča­sni­ka od­ne­se de­lo­va­nje vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, pre sve­ga to­plot­ni udar.

Naj­ve­ću opa­snost ipak pred­sta­vlja­ju mi­kro­or­ga­ni­zmi. Ra­ni­je su to bi­le crev­ne za­ra­ze, pa je, uz di­zen­te­ri­ju i tr­bu­šni ti­fus, to­kom po­sled­nja sko­ro dva ve­ka na­ro­či­ti strah iza­zi­va­la ko­le­ra, a da­nas pre­te­že va­žnost re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja. Do pro­me­ne su do­ve­le ri­go­ro­zne me­re kon­tro­le kva­li­te­ta pi­ja­će vo­de i hra­ne, dok je za­ra­ze ko­je se pre­no­se va­zdu­hom i di­rekt­nim kon­tak­tom mno­go te­že spre­či­ti. Ret­ko je na­ći po­vrat­ni­ka s ha­dža ko­ji bar ne­ko­li­ko da­na ne šmrk­će, ka­šlje ili ki­ja.

Zdra­vlje ho­do­ča­sni­ka bi bi­lo mno­go ugro­že­ni­je da sa­u­dij­ske vla­sti ne pri­me­nju­ju naj­no­vi­ja na­uč­na do­stig­nu­ća, po­seb­no sa­vre­me­ne vak­ci­ne, u ci­lju spre­ča­va­nja i su­zbi­ja­nja za­ra­za, ali i svih dru­gih ma­sov­nih po­re­me­ća­ja zdra­vlja, uklju­ču­ju­ći po­vre­de. Po­la­ze­ći od bez­bed­no­sti uče­sni­ka, od­stu­pi­lo se od kru­tih dog­mi, pa je do­zvo­lje­no da se to­kom vi­še­ča­sov­nog sed­mo­krat­nog obi­la­ska Ća­be i pra­te­ćih ak­tiv­no­sti pi­je vo­da (ali ne i da se je­de, ma­da za di­ja­be­ti­ča­re od­stu­pa­nje od uobi­ča­je­nog rit­ma is­hra­ne mo­že da bu­de opa­sno).

Uzor­na or­ga­ni­za­ci­ja i strik­tan epi­de­mi­o­lo­ški nad­zor to­kom ha­dža pred­sta­vlja­ju pri­mer ko­li­ko se ra­zum­nim od­lu­ka­ma sma­nju­ju opa­sno­sti obo­le­va­nja, po­vre­đi­va­nja i umi­ra­nja. Kao znak uva­ža­va­nja bo­ga­tog sa­u­dij­skog is­ku­stva, ta ze­mlja je od­re­đe­na za se­di­šte Spe­ci­ja­li­zo­va­nog cen­tra za ma­sov­na oku­plja­nja (ne sa­mo za hadž), a Ge­ne­ral­na skup­šti­na Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je je 2012. go­di­ne oba­ve­za­la ze­mlje čla­ni­ce na sa­rad­nju sa ovim cen­trom ra­di za­šti­te zdra­vlja to­kom ma­sov­nih oku­plja­nja. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma po­sto­je ne­iz­be­žni ri­zi­ci, ali je na me­đu­na­rod­noj na­uč­noj sa­rad­nji da ih sve­de na naj­ma­nju mo­gu­ću me­ru.

ZAŠTITA

Oba­ve­zne vak­ci­ne (bez do­ku­men­ta o vak­ci­na­ci­ji ni­je do­zvo­ljen do­la­zak):

– pro­tiv me­nin­go­kok­nog me­nin­gi­ti­sa (za­pa­lje­nja mo­žda­nih ovoj­ni­ca iza­zva­nog bak­te­ri­jom me­nin­go­kok)

– pro­tiv žu­te gro­zni­ce (za sve ko­ji do­la­ze iz ze­ma­lja gde ima te bo­le­sti)

– pro­tiv deč­je pa­ra­li­ze (za po­se­ti­o­ce iz ze­ma­lja u ko­ji­ma bo­lest još ni­je is­ko­re­nje­na).

Pre­po­ru­če­ne vak­ci­ne*:

– pro­tiv se­zon­skog gri­pa, za­ra­zne žu­ti­ce A, za­ra­zne žu­ti­ce B, tr­bu­šnog ti­fu­sa, dif­te­ri­je i te­ta­nu­sa (za po­sled­nje dve bo­le­sti uko­li­ko je pro­šlo vi­še od 10 go­di­na od pret­hod­ne vak­ci­na­ci­je).

Oba­ve­zno uzi­ma­nje le­ko­va:

– pro­tiv ma­la­ri­je (sve vre­me bo­rav­ka)

– pro­tiv me­nin­go­kok­nog me­nin­gi­ti­sa za po­se­ti­o­ce iz ve­li­kog de­la trop­ske Afri­ke, po­zna­tog kao „me­nin­go­kok­ni po­jas”

*Pre­po­ru­ke za­vi­se od Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, ali i od ze­mlje iz ko­je se do­la­zi.

Pro­fe­sor uni­ver­zi­te­ta

Zo­ran Ra­do­va­no­vić

objavljeno: 01.09.2014.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo

Nastavak na Politika...