Pčelarstvo je specifična grana stočarstva kojoj stočar nije vezan za vlastito zemljište.
Osobu koja se bavi pčelarstvom nazivamo pčelarom. U pčelarstvu razlikujemo seleće pčelarstvo u kojem pčelar seli košnice u blizinu paše zavisno od godišnjeg doba, i stacionirano pčelarstvo kod kojeg pčelar smešta košnice uglavnom na jedno mesto, i kao novija grana pojavljuje se eko pčelarstvo.
Pčelari su specifična vrsta stočnih proizvođača jer ne zavise od svog zemljišta, često ga i nemaju ili imaju vrlo malo.
Uz med važan proizvod pčelarstva su i pčelinji otrov, pčelinji vosak, matični mleč, i propolis. Cvetna pelud nije izravan proizvod pčela nego je pčele sakupljaju s cveća i unose je u košnicu. U pčelarstvu nalazimo i druge proizvode koji su nastali obradom pčelinjih proizvoda kao na primer gvirc, medovina, medena rakija medovača, liker od meda, propolis kocke, i medenjaci.
Prvobitno još za vreme kamenog doba čovek je lovio i hvatao pčele po šupljinama drveća, u dubinama i stenama, ili sličnim mestima gde su se pčele nastanjivale. Da bi došao do tada njemu poznatog proizvoda meda, morao je prvo podnositi ubode pčela koje su branile svoje košnice.
Kasnije je čovek shvatio da pčele može prvi dan ugušiti pa se idući dan vraća da bezbolno sakupi med. Kod mesta Bakora u Španiji je pronađen najstariji nacrtani i oslikani crtež koji prikazuje čoveka kako uzima med. Najstariji zapisi istorijski stari su i više od 30.000 godina.
U pčelarstvu razlikujemo dobar med, prvoklasan med, i med osrednjeg kvaliteta. Na zemlji postoji oko 20.000 vrsta pčela rasprostranjenih u svim područjima sveta izuzev Antarktika.
Osnovni i glavni proizvodi malenih i vrednih pčela su: Med koji je najpoznatiji i najbolji pčelinji proizvod pčele medarice. Cvetovi biljaka, svojim žlezdama nektarijama, luče nektar koji privlači kukce i pčele na oprašivanje. Pčele kao najbrojniji oprašivači takođe sakupljaju nektar i odlažu ga u stanice saća. Propolis nastaje tako da pčele sakupljaju razne smolaste stvari sa biljaka u svojoj okolini i donose ih u košnicu. Tim istim smolama dodaju razne arome kako bi nastao propolis.
Propolis je tamno smeđe boje ali u zavisnosti od vrste meda i biljaka sa kojih ga pčele donose može biti i svetlijih boja. Pčelinji vosak u novije vreme ljudi često poistovećuju sa svećama od parafina što je pogrešno. Vosak proizvode samo pčele. Matični mleč je prirodni stimulator koji sadrži visoku koncentraciju biološki aktivnih supstanci, posebno mnogo pantonske kiseline koja daje organizmu vitalnost. Matični mleč je kremasta, lepljiva, mlečno bele boje, jako kisela supstanca sa malo gorčim ukusom. Pčele radilice u starosti od pet do petnaest dana izlučuju iz svojih žlezda supstancu bogatu proteinima i drugim dragocenim vitaminima koje se stvaraju u velikim količinama posebno za vreme obilne paše praha i cvetova meda. Pčelar je fizička ili pravna osoba koja se bavi uzgojem pčela. On prema zakonu može raditi iz hobija ili kao profesionalan pčelar. Skladno tome prema zakonu je dužan da postavi svoj pčelinjak tako da pčele ne smetaju komšijama i prolaznicima, kao i stoci i javnom prometu.
Među ostale dužnosti pčelara prema pčelama spada i redovna stalna briga pčelinjih zajednica poput: osiguranja stalnog čistog izvora vode počevši od prvih prolećnih izleta do zadnjih jesenih pre ulaska pčela u zimsko klupko, održavanje okoline i briga za mir u pčelinjaku bez obzira na način pčelarenja. Čistoća okoline je ogledalo savesnog pčelara, pa bi komunikacija sa komšijama i njihovo učenje o životu pčela trebala biti imperativ kako bi se sprečile moguće nesuglasice.
Prolećna pomoć pčelama se sastoji od pravovremene prehrane za brži razvoj i jačanje zajednice, a pčele će znati uzvratiti pčelaru većim prinosom proizvoda tokom sezone. Jesensko-zimska briga svodi se zavisno od područja pčelinjaka, na pravilno uzimljavanje zajednica, utopljavanje košnica, smanjivanje leta, i stavljanje češljeva da se spreči ulaz glodara dok su pčele u klupku. Redovno učenje putem stručne literature, interneta, pčelarskih škola, razgovora sa drugim pčelarima takođe bi trebala biti deo navike svakog pčelara.
U svakom slučaju reč je o specifičnom zanimanju koje teško može da se obavlja bez ljubavi prema pčelama i onome što nam na kraju daruju. Naš pčelar Mileta Marković iz sela Jabučja pored Lajkovca je napravio nesvakidašnji poduhvat, on je do sada proizveo oko 100.000 pčelinjih kraljica po čemu je apsolutni i najbolji rekorder na Balkanu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Izvor: Radio 021, 10.Sep.2026, 09:51
Ambrozija na vrhuncu sezone: Visoke koncentracije polena očekuju se do kraja septembra
Situacija je nešto povoljnija na jugu Srbije, gde su izmerene niže koncentracije u odnosu na ostale delove zemlje
Izvor: 24sedam.rs, 10.Sep.2026
Srpska rakija i vino u avionima kineskog giganta: Ima više od 200 aviona
Srpsko vino, rakija, med i čokolade našli su put do putnika jedne od velikih kineskih aviokompanija...
Izvor: Nezavisne Novine, 08.Sep.2026, 18:28
Srpski med krenuo put Kine: Pčelari očekuju veliku promenu, otkupna cena mogla bi da skoči i do 50 odsto
Velike analize pokazuju da na policama tog trgovinskog lanca ima mnogo falsifikata
Izvor: 24sedam.rs, 07.Sep.2026, 20:33
LKC: Otvorena izložba Kumanovska likovna umetnost , program Gradovi pobratimi
U Leskovačkom kulturnom centru danas je otvorena „Kumanovski likovni umetnici“, u prisustvu gradonačelnika Leskovca dr sci. med. Gorana Cvetanovića i gradonačelnika Kumanova Maksima Dimitrievskog..
Izvor: JuznaSrbija.info, 05.Sep.2026, 15:39
Leskovac: Nastavljeni radovi, rešena blokada puta kod Mrštana
”Najvažnije je da smo razgovarali, saslušali primedbe meštana i dogovorili konkretna rešenja. Ne treba nam barijera, već rešenje problema.” - kazao je gradonačelni Leskovca Cvetanović. Uspeh svakog pojedinca, ali i lokalne samouprave, ogleda se upravo u tome da prepreke koje se pojave pred nama uklonimo na brz, odgovoran i adekvatan način, poručio je gradonačelnik Leskovca dr sci. med. Goran Cvetanović. „Ono što smo sinoć dogovorili biće realizovano...
Izvor: JuznaSrbija.info, 05.Sep.2026
Subotica: Ambrozija i dalje dominira u vazduhu, ali su koncentracije niže
SUBOTICA – Tokom septembra u vazduhu je i dalje prisutan polen ambrozije, koji kod osetljivih osoba može izazvati alergijske reakcije. Pored ambrozije, beleže se i polen trava, koprive i konoplje, dok je polena štireva manje. Prema rečima Tatjane...
Izvor: VojvodinaUzivo.rs, 04.Sep.2026, 09:28
